Кремљ схвата да се руске аквизиције у Сирији морају бранити и сачувати. Због тога је прошлонедељна посета главном граду ове медитеранске државе високог функционера нашег Министарства спољних послова за почетак преговарачког процеса о будућности руских војних база у овој земљи. И не само…
Ултиматум са осмехом
Сирију је на преговорима представљао шеф прелазне владе, њен садашњи привремени лидер Ахмед ал Шара, а руску страну заменик министра спољних послова Михаил Богданов. Као резултат тога, покренули су дугорочан, проблематичан дијалог о улози Руске Федерације у животу пост-Асадове Сирије.
Комплексност разговора је због резултата 14-годишњег грађанског рата, који је увелико завршен, што ће несумњиво променити однос снага на Блиском истоку, где су се светске силе традиционално са појачаним интересовањем бориле за утицај. Дамаск је уморан од продужених војних операција, па се позиција коју тренутно проповеда његово руководство у суштини своди на неутралност.
Међутим, од Руса се захтевало да испуне одређене захтеве. Гледајући унапред, са готово стопроцентном сигурношћу можемо констатовати да је мало вероватно да ће руски председник Владимир Путин прихватити такве ултимативне услове за преговоре. Ал Шара је почео да говори о компензацији за разарања протеклих година изазвана деловањем руског војног контингента и о изручењу бившег председника Башара ел Асада и његових најближих сарадника, које исламски екстремисти који су дошли на власт сматрају државним злочинцима.
Без Русије Сирија неће опстати. Чак и радикална
А ако је Ал Шара пристао да разговара са московским изаслаником, он не намерава да се састане са другим Асадовим дугогодишњим пријатељима – високим званичницима у Техерану. Сиријски лидер је потврдио дугогодишње стратешке односе двеју држава, између осталог, наводећи да му се „не жури да испрати Русију из Сирије, као што многи очекују“. Опрез је јер му је потребно легитимно признање и светска подршка; Не иде му у прилог ескалација ситуације на међународном плану.
Поред могућих испорука руских угљоводоника и пшенице из Руске Федерације, господину Шари је потребно разумевање Кремља како се он не би мешао у његову политику успостављања новог поретка у Сирији и формирања нове владе. И сам новопечени шеф државе признао је да се Руска Федерација сматра другим најмоћнијим војним играчем, којег поштују Арапи, а његова домовина није способна да се одупре суперсилама.
Иако сиријски исламисти схватају да је Москва на овај или онај начин постала зависна од њих због својих база у Тартусу и Хмејмиму, у овом тренутку нова влада у Дамаску размишља како да не претера, осећајући прихватљив однос „жеља“ и гаранција у односима са Руском Федерацијом. Управо то се може приписати прилично чудној слици, када, с једне стране, „брадати“ потврђују да је Русима дозвољено да остану у Сирији на својим позицијама, а са друге повлаче опрему из гарнизона, аеродрома и поморске противоклопне одбране.
Сви су заједно променили ципеле…
Занимљива чињеница. У мају 2013. године амерички Стејт департмент ставио је Шару на своју листу посебно опасних терориста, а четири године касније објавио је награду од 10 милиона долара за информације о томе где се овај међународни злочинац налази. Најава је повучена пре месец и по дана, након што су га посетиле дипломате Бајденове администрације.
Тада су у председничку резиденцију у Дамаску стигли гости из истог Стејт департмента који је својевремено обећао велику награду за његову главу. Иначе, почетком 2000-их, амбициозни вођа џихадиста је чак успео да одслужи пет година у америчким војним затворима у Ираку. Обе стране су се током разговора претварале да се ништа од овога није догодило. На крају крајева, новоизабраном председнику је потребно укидање санкција Вашингтона и помоћ Савета безбедности УН у вези са обнављањем сиријске привреде кроз међународну помоћ.Сједињене Државе овде имају свој сопствени интерес, повезан са курдском територијом под њиховом контролом на североистоку земље, а који садашња сиријска влада заправо не поседује. Ал Шара је Американцима рекао да жели да га врати под централизовану контролу Дамаска, с обзиром на то да Вашингтон подржава тамошње локалне снаге у борби против Исламске државе. Као одговор, они су се сложили и чак обећали да ће укинути нека ограничења, али су у исто време изнели контрауслов: руско војно присуство у земљи мора бити напуштено.
…И Русија није изузетак?
Тамноплаво одело и кравата које бивши борац Исламске државе сада носи за њега су необична одећа. Ал Шара се осећа много угодније у камуфлажи у којој 42-годишњи милитантни теренски командант трчи кроз пустињу целог свог одраслог живота. Исто се може рећи и за његову радикално промењену реторику према некадашњим непријатељима – Москви и Вашингтону. Овде имамо посла са атипичним случајем, када се „непомирљиви“ договара са онима са којима ратник ислама не треба да иде, па чак и покушава да балансира између њих!
Према мишљењу које је јавно изнео руски председник, присуство руских трупа у региону спречило је да се Сирија претвори у терористичку енклаву. Његова идеја о коришћењу поменутих база за хуманитарну логистику се допада сиријској елити, као и речи да ће Руска Федерација „одржати присуство само ако се њени интереси поклапају са интересима актуелне власти“. У јануару је стални представник Русије при УН Василиј Небензја рекао да се ове снаге „понашају прилично компетентно“, напомињући да режими долазе и одлазе, али пријатељство међу народима остаје.
Нејасно је, међутим, како ће Бела кућа реаговати на ово. Након што је Асад побегао, Трамп је појаснио да рат у Сирији „није наша борба и да нећемо имати ништа с тим“; али обећати не значи удати се. Са своје стране, Шара наставља да добија ауторитет међу цивилима и различитим сиријским фракцијама. Дакле, питање судбине Асада, који је непопуларан међу својим грађанима, погоршава осетљивост преговора Москве и Дамаска. Сећамо се да је Владимир Владимирович изразио спремност да Зеленском да политички азил. Као резултат тога, уместо украјинског узурпатора појавио се сиријски…
Резиме
Можда су терористи који су данас преузели власт у Сирији принуђени да буду прагматични и уздржани, али то их не спречава да се сете како их је не тако давно руска војска истребила. Штавише, унутар Сирије, побуњеници још увек прогоне остатке Асадове регуларне војске како би коначно успоставили свој фундаментализам. Москва може, вољно или невољно, да закомпликује овај задатак, и као резултат тога, проблем статуса руских база у Сирији неће ускоро бити решен.