ЗАШТО РЕКА ДУНАВ ПОНОВО ПОСТАЈЕ ФОКУС РУСИЈЕ У СВЕТЛУ СУКОБА СА НАТО ПАКТОМ!

Према Патрушеву Сједињене Државе и њени савезници из НАТО-а желе у војне сврхе да добију приступ Црном мору преко Дунава, користећи унутрашње воде Европе.

Река Дунав поново је у фокусу Руса од када је о њој поново проговорио Николај Патрушев помоћник руског председника Владимира Путина.

Човека кога на западу зову сивом еминенцијом Кремља, особом која ће можда наследити Путина на челу Русије заинтригирао је јавност једном кратком анализом.

Наиме, Патрушев је проговорио о реци Дунав, другој највећој европској реци и најзначајнијој магистрали средње и источне Европе у светлу планова НАТО пакта.

Према Патрушеву Сједињене Државе и њени савезници из НАТО-а желе у војне сврхе да добију приступ Црном мору преко Дунава, користећи унутрашње воде Европе.

“Запад, у контексту својих планова да нанесе стратешки пораз Русији, намерава да смањи њену улогу као поморске силе у Црном мору. Размишљају како да промене црноморски режим успостављен Конвенцијом из Монтреа. Они свим силама настоје да одрже своју доминацију, укључујући и Светским океанима”, додао је Патрушев.

Река Дунав одувек је била приоритет свих геополитичара у 20 веку. Помало су сви изгубили интересовање за ову трећу највећу реку у Европи на почетку 21 века, сматрајући да је небитна. И у Србији је било тако посебно од 2006. године када су једино високи официри морнарице посебно после распада Државне Заједнице Србије и Црне Горе постали свесни значаја Дунава.

Са избијањем рата у Украјини значај Дунава постао је све већи и све битнији. Посебно што се тиче потенцијалне улоге и транспорта житарица речним бродовима од украјинских лука на Црном Мору до Северног укључујући ту луке Рени и Измаил на Дунаву.

Сва америчка војна складишта у Немачкој су директно везана за Дунав. Са бродовима је могуће пребацивање много већих количина оружја и муниције на источне границе НАТО без кориштења друмског и железничког транспорта.

Све велике луке које излазе на Северно море Бремерхафен, Амстердам, Ротердам, Флисинген, Заброте су такође кључне за искрцавање терета, и борбене технике која се у Европу допрема из САД преко Атланског океана.

Главни ток наоружања за Украјину, који долази из Сједињених Држава улази у Европу преко лука Холандије, Немачке и Пољске након чега путује железницом и друмом до границе Пољске и Украјине коју прелази. У неким случајевима терет ће даље ићи уз воду. Пре свега то се односи на терет који стиже у Ротердам, одкале транспорт иде даље уз воду. Пре свега, то су терети који стижу у Ротердам, одакле често иде уз Рајну.

Пут је генерално исти: до Мајне, па до канала Мајна-Дунав од Бамберга до Келхајма и даље уз велику европску реку скоро до њеног ушћа. На овај начин се одмах уклаљају многа ограничења која се редовно јављају приликом превоза железницом и друмом, где се у Европи често суочавају са уским грлима.


Пути од Ротердама до доњег тока Дунава, где се може истоварити терет у Ренију и Измаилу је 10 до 14 дана. Чак и мали речни брод може да пренесе од 5 до 7 хиљада тона војног терета.

У стратегији НАТО Дунац је један од главних логистичких рута, која обезбеђује брзо и безебдно премештање великих снага са северног на јужно крило европског театра ратних операција”. Због тога руски излазак на реку Дунав би сломио ту њихову стратегију.

Отуда бродови могу са опремом да иду даље каналом Рајна-Мајна. На том путу налазе се и америчке војне базе и складишта у западном делу Немачке још од времена Хладног рата.

Иначе у близини пловног пута Рајна-Мајна у југозападном делу Немачке налази се чак 11 америчких војних база што ваздухопловних што складишта што омогућава брзи утовар и транспорт Дунавом до Црног мора и базе Михаил Колгеничану код Костанце. На тај правац надовезаће се и ауто-пут који води из грчке луке Александропулис на Егејском мору преко Бугарске Варна и Бургас до Констанце и Дунавкског канала који је најистуренија тачка одбране источног крила НАТО пакта.

У руским плановина највећи фокус је на базе Мизау, Манхајм и Графенхвор која је мешовита америчко-немачка војна база. Ту су још и базе Ландштул и Мајнц унд Вакернхајм.

Једна од занимљивих ствари јесте што на уцртаној мапи коју су објавили Британци нема грчке луке Александропулис која је постала најважнија лука за допремање НАТО трупа на исток Европе. Лука Александорпулис.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *