Зашто Пентагон жели назад Баграм? Америка после пораза у Авганистану жели Кину на нишану

После више од двадесет година рата у Авганистану и понижавајућег повлачења 2021. године, када је база Баграм предата Tалибанима, Сједињене Америчке Државе поново показују интересовање за ово место. Према информацијама CNN-а, председник Доналд Трамп још пре неколико месеци наложио је својим саветницима да траже начин како да се база врати под контролу Вашингтона.

На конференцији за медије у Лондону, заједно са британским премијером Киром Стармером, Трамп је први пут јавно признао да се разматра повратак у Баграм. Иако је нагласио да се то може постићи и без употребе америчке војске, оставио је утисак да су у питању политички и финансијски договори са Талибанима.

„Ми покушавамо да добијемо базу назад, јер нам је потребна из више разлога,“ поручио је Трамп, додајући да се база налази свега „сат времена од места где Кина производи нуклеарне ракете“.

Очигледно је да нови интерес Вашингтона за Баграм нема везе са Авганистаном као државом, већ са ширим геополитичким контекстом. Са ове локације, која се налази мање од 800 километара од кинеске границе, Америка може да надгледа активности Пекинга, укључујући и развој стратешког наоружања. Истовремено, база би могла да послужи и као тачка за потенцијално поновно отварање америчке амбасаде у Кабулу.

Међутим, овакви планови указују на парадокс америчке политике. Трамп, који је у време кампања жестоко критиковао енормне војне трошкове и бесконачна ратовања, сада сам показује да је спреман да настави исту политику глобалног позиционирања. Уместо „затварања фронтова“, Америка отвара могућност за ново присуство у Авганистану – и то све са циљем контроле Кине, данас главног геополитичког ривала.

Тако се чини да је пораз из 2021. године само привремено зауставио амбиције Вашингтона. Баграм, некадашњи симбол „најдужег америчког рата“, поново постаје кључна тачка у борби за доминацију у централној Азији.