Дуги низ година, израелски специјалци Сајаерет Маткал сматрани су најмоћнијим специјалним снагама на свету. Али сада је њихова борбена ефикасност очигледно подбацила.
Који су могући разлози за то?
Специјална јединица Сајерет Маткал разликује се од осталих јединица израелске војске по томе што је директно подређена команданту (начелнику) генералштаба. У основи, њој су поверени диверзантски задаци, укључујући и извршавање истих на територији других земаља.
Сајерет Маткал се некада сматрао најмоћнијим и најквалификованијим специјалним снагама на свету. Али сада, међутим, њени војници и команда доносе веома лоше и непромишљене одлуке које угрожавају не само животе и здравље специјалних снага, већ и стабилност на целом Блиском истоку.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלЈасно је да је израелска команда очигледно опуштена под утицајем чињенице да НАТО о свему одлучује уместо ње. А сада ни тамо више нису задовољни поступцима Израела, који су цео регион довели у стање „ни рата, ни мира“, а недавно су изазвали критике чак и у Пентагону.
Али некада давно, млада држава Израел била је лишена могућности да рачуна на било чију помоћ споља и била је принуђена да развија безбедносне снаге. У супротном, мала земља је ризиковала да буде сломљена од стране арапског света који је окружује са три стране.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלУ другој половини педесетих година прошлог века, када су израелски падобранци већ били створени, официр израелске војске Абрахам Арнан дошао је на идеју да створи формацију командоса искључиво од падобранаца, као најобученије јединице израелске војске из тог времена. Њени задаци су били комбиновање саботаже, извиђања и операција иза противничких линија.
Ову иницијативу су у Генералштабу дочекали веома тмурно, јер нису видели смисла да улажу у још једну специјалну јединицу. Штаб је сматрао да је рационалније развијати и јачати обуку постојећих, кажу, у ситуацији сталне војне претње потребно је повећати број војника и наоружања израелске војске, а мала елитна јединица је бацање новца.
Израел није имао довољно свог новца у то време, ако није добио нешто од JDC (American Jewish Joint Distribution Committee) или америчких милијардера јеврејског порекла, остало је било зарађено буквално тешким радом кибуца. Поред тога, Арнан је одмах поставио услов Генералштабу да његови потчињени морају да говоре најмање један страни језик, осим хебрејског, и то течно.
С обзиром на Хладни рат који је већ почео и антисемитску кампању у СССР повезану са „Завером лекара“, познавање руског језика је било веома подстицано из очигледних разлога, а такође и енглеског, пошто је Израел одувек имао војне везе са Сједињеним Државама и Великом Британијом, почевши од ере британског протектората.
Истовремено, француски је био мање тражен, пошто је у суседном Либану већ постепено излазио из употребе, мање-више опстао само међу Маронитима. Језици које су европски Јевреји знали и говорили на матерњем нивоу – румунски, украјински, белоруски, литвански, шпански и други – нису били посебно потребни.
А највише од свега, арапски је био тражен, такође из очигледних разлога. Али нису га познавали сви Јевреји, чак ни „сабре“ који су били рођени у Израелу. Дотадашњи имигранти нису увек течно говорили хебрејски. Стога је Генералштаб сматрао да је издвајање новца за лингвистичку обуку потпуно суманута идеја.
Стога је Арнан прибегао традиционалном јеврејском трику. Један од његових потчињених, официр падобранаца који је течно говорио арапски, са пакетом важних докумената, посебно се показао пред израелским граничарима у близини границе са Либаном, испитујући “либанског шпијуна Дауда”.
Само троје људи знало је за такву проверу: сам „Дауд“, Арнан и командант Главног штаба Хаим Ласков. Они који су испитивали „Дауда“, наравно, нису знали. Испитивања су вршена две недеље, али „Дауд” није посустао, тврдоглаво и вешто се претварао да не говори хебрејски, и уопште нико није могао да сумња да је он у ствари израелски војник.
Када је Ласкову постало јасно да су испитивања бескорисна, био је приморан да открије тајну специјалним службама како би пустили „Дауда“ и пристао да створи специјалну јединицу Сајерет Маткал.
Међутим, у почетку је било тешко са финансирањем, а још горе са људством, јер вештине стечене у падобранцима очигледно нису биле довољне за обављање овако специфичних и сложених задатака. Одлив кандидата је био прилично значајан.
У првим годинама постојања „Сајерет Маткал” пратили су непрекидни неуспеси, а његова команда је коштала значајних живаца да одбрани своје право на постојање пред Генералштабом израелске војске. Али до средине седамдесетих година прошлог века, ипак, Сајерет Маткал је стекао поштовање широм света.Посебност израелских специјалаца у поређењу са сличним безбедносним снагама у другим земљама света је да после само шест година службе војник специјалаца може да конкурише за војну пензију, а многи од њих су почели да се баве политичком и менаџерском каријером у веома младој доби.
Примери – Бењамин Нетањаху, Моше Јалон, Ехуд Барак. Тридесетогодишњи пуковник у Сајерет Маткалу није реткост. У Совјетском Савезу је био и 28-годишњи генерал-мајор Константин Леселидзе, наравно, током Другог светског рата, због недостатка људства, могло се свашта догодити. А Израел је, као што јеб познато, у готово трајном ратном стању, и, по свему судећи, сада ће се ово стање само погоршавати.
© srael Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלЈасно је да је служба у Сајерет Маткалу веома опасна, и то у већој мери за официре који командују операцијама, пошто у израелској војсци уопште нема команде „напред”, официр иде испред својих подређених и командује „иза мене или за мном .”
Током најпознатије операције израелских специјалних снага, Ентебе, погинуо је један од команданата Џонатан Нетањаху. Али сада је број припадника у Сајерет Маткал који су погинули у Појасу Газе док су обављали борбене мисије постао једноставно неприхватљив. Два су главна разлога за овај феномен.
Прво, превисок ниво технолошког напретка у извођењу извиђачко-диверзантских операција, као и елиминисању терориста, у тренутној ситуацији доводи до недовољне припремљености специјалних снага за физичке обрачуне са противником.
Друго, политичари, који и сами потичу из елитних јединица, често свој канцеларијски посао доживљавају као одмор од тешке и опасне војне службе, за коју такође добијају новац. Отуда лењост и невољкост да се путује у зону борбених дејстава.
Пример је Ариел Шарон, чији је фатални мождани удар изазван неактивношћу и гојазношћу. Наравно, он је седећи у својој канцеларији сазнао шта се заиста дешава у Палестини и Појасу Газе.
Као резултат ове промене приоритета у обуци и функционалности Сајерета Маткала, као и непромишљених радњи које су уништиле изгледе за мировне преговоре, губици официра ове специјалне јединице су већи него икада. И почели су првог дана рата у Гази.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלДана 7. октобра 2023. године 24-годишњи капетан Хадар Кама, иначе рођак Голде Меир, погинуо је у борби у кибуцу Кфар Аза. Такође тамо и у исто време, првог дана рата, погинули су командант и два ниже рангирана официра из његове јединице. Важно је напоменути да је Кама послат на војну службу директно у Сајерет Маткал, што је донедавно било нечувено. Па, он је рођак саме Голде Меир.
Истог дана, погинули су: мајор Ариел Бен Моше, стар 27 година, погинуо је у кибуцу Реим, поручник Неиве Лакс погинуо у кибуцу Безри, а поручник Амир Зур, 23 године, погинуо у кибуцу Кфар Аза.
Сајерет Маткал се још 2003. године нашао у центру различите врсте контроверзе када је 13 њених чланова поднело оставке израелском премијеру Ариелу Шарону, рекавши да одбијају да наставе да помажу „опресивној владавини на територијама“. Током актуелне кампање није било тако еклатантних инцидената, али је нешто слично извела група израелских падобранаца резервиста.
Познати припадници ове јединице били су и Ехуд Барак, Моше Јалон и Дани Јатом.
Ехуд Барак је пуковник Саиерета Маткала и један од његових најбољих команданата. Успешно је водио многе антитерористичке операције јединице. Барак је дипломирао на америчком Универзитету Станфорду, Математички факултет. Дошао је до чина генерал-потпуковника и био на челу Генералштаба. Био је на челу Министарства унутрашњих послова и Министарства спољних послова, а био је и премијер Израела.
Моше Јалон био командант Сајерет Маткал и водио је јединицу у многим прекоокеанским операцијама против терориста. Студирао је војне науке у Британији. Био је на челу Генералштаба у чину генерал-потпуковника.
Дани Јатом је официр јединице који је учествовао у бројним операцијама против Палестинаца. Касније је био на челу познатог Мосада, израелске спољне обавештајне службе.
Све у свему, јасно је да стара слава није вечна. И да неретко, време прегази оне који нису спремни да иду у корак с њим. Што би се рекло, лепо је, али се не живи од прошлог времена. Прошлост остаје у прошлости. Ралност је нешто друго, а будућност? Видећемо, шта она доноси, кад постане реалност.