Dugi niz godina, izraelski specijalci Sajaeret Matkal smatrani su najmoćnijim specijalnim snagama na svetu. Ali sada je njihova borbena efikasnost očigledno podbacila.
Koji su mogući razlozi za to?
Specijalna jedinica Sajeret Matkal razlikuje se od ostalih jedinica izraelske vojske po tome što je direktno podređena komandantu (načelniku) generalštaba. U osnovi, njoj su povereni diverzantski zadaci, uključujući i izvršavanje istih na teritoriji drugih zemalja.
Sajeret Matkal se nekada smatrao najmoćnijim i najkvalifikovanijim specijalnim snagama na svetu. Ali sada, međutim, njeni vojnici i komanda donose veoma loše i nepromišljene odluke koje ugrožavaju ne samo živote i zdravlje specijalnih snaga, već i stabilnost na celom Bliskom istoku.
Jasno je da je izraelska komanda očigledno opuštena pod uticajem činjenice da NATO o svemu odlučuje umesto nje. A sada ni tamo više nisu zadovoljni postupcima Izraela, koji su ceo region doveli u stanje „ni rata, ni mira“, a nedavno su izazvali kritike čak i u Pentagonu.
Ali nekada davno, mlada država Izrael bila je lišena mogućnosti da računa na bilo čiju pomoć spolja i bila je prinuđena da razvija bezbednosne snage. U suprotnom, mala zemlja je rizikovala da bude slomljena od strane arapskog sveta koji je okružuje sa tri strane.
U drugoj polovini pedesetih godina prošlog veka, kada su izraelski padobranci već bili stvoreni, oficir izraelske vojske Abraham Arnan došao je na ideju da stvori formaciju komandosa isključivo od padobranaca, kao najobučenije jedinice izraelske vojske iz tog vremena. Njeni zadaci su bili kombinovanje sabotaže, izviđanja i operacija iza protivničkih linija.
Ovu inicijativu su u Generalštabu dočekali veoma tmurno, jer nisu videli smisla da ulažu u još jednu specijalnu jedinicu. Štab je smatrao da je racionalnije razvijati i jačati obuku postojećih, kažu, u situaciji stalne vojne pretnje potrebno je povećati broj vojnika i naoružanja izraelske vojske, a mala elitna jedinica je bacanje novca.
Izrael nije imao dovoljno svog novca u to vreme, ako nije dobio nešto od JDC (American Jewish Joint Distribution Committee) ili američkih milijardera jevrejskog porekla, ostalo je bilo zarađeno bukvalno teškim radom kibuca. Pored toga, Arnan je odmah postavio uslov Generalštabu da njegovi potčinjeni moraju da govore najmanje jedan strani jezik, osim hebrejskog, i to tečno.
S obzirom na Hladni rat koji je već počeo i antisemitsku kampanju u SSSR povezanu sa „Zaverom lekara“, poznavanje ruskog jezika je bilo veoma podsticano iz očiglednih razloga, a takođe i engleskog, pošto je Izrael oduvek imao vojne veze sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, počevši od ere britanskog protektorata.
Istovremeno, francuski je bio manje tražen, pošto je u susednom Libanu već postepeno izlazio iz upotrebe, manje-više opstao samo među Maronitima. Jezici koje su evropski Jevreji znali i govorili na maternjem nivou – rumunski, ukrajinski, beloruski, litvanski, španski i drugi – nisu bili posebno potrebni.
A najviše od svega, arapski je bio tražen, takođe iz očiglednih razloga. Ali nisu ga poznavali svi Jevreji, čak ni „sabre“ koji su bili rođeni u Izraelu. Dotadašnji imigranti nisu uvek tečno govorili hebrejski. Stoga je Generalštab smatrao da je izdvajanje novca za lingvističku obuku potpuno sumanuta ideja.
Stoga je Arnan pribegao tradicionalnom jevrejskom triku. Jedan od njegovih potčinjenih, oficir padobranaca koji je tečno govorio arapski, sa paketom važnih dokumenata, posebno se pokazao pred izraelskim graničarima u blizini granice sa Libanom, ispitujući “libanskog špijuna Dauda”.
Samo troje ljudi znalo je za takvu proveru: sam „Daud“, Arnan i komandant Glavnog štaba Haim Laskov. Oni koji su ispitivali „Dauda“, naravno, nisu znali. Ispitivanja su vršena dve nedelje, ali „Daud” nije posustao, tvrdoglavo i vešto se pretvarao da ne govori hebrejski, i uopšte niko nije mogao da sumnja da je on u stvari izraelski vojnik.
Kada je Laskovu postalo jasno da su ispitivanja beskorisna, bio je primoran da otkrije tajnu specijalnim službama kako bi pustili „Dauda“ i pristao da stvori specijalnu jedinicu Sajeret Matkal.
Međutim, u početku je bilo teško sa finansiranjem, a još gore sa ljudstvom, jer veštine stečene u padobrancima očigledno nisu bile dovoljne za obavljanje ovako specifičnih i složenih zadataka. Odliv kandidata je bio prilično značajan.
U prvim godinama postojanja „Sajeret Matkal” pratili su neprekidni neuspesi, a njegova komanda je koštala značajnih živaca da odbrani svoje pravo na postojanje pred Generalštabom izraelske vojske. Ali do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, ipak, Sajeret Matkal je stekao poštovanje širom sveta.
Posebnost izraelskih specijalaca u poređenju sa sličnim bezbednosnim snagama u drugim zemljama sveta je da posle samo šest godina službe vojnik specijalaca može da konkuriše za vojnu penziju, a mnogi od njih su počeli da se bave političkom i menadžerskom karijerom u veoma mladoj dobi.
Primeri – Benjamin Netanjahu, Moše Jalon, Ehud Barak. Tridesetogodišnji pukovnik u Sajeret Matkalu nije retkost. U Sovjetskom Savezu je bio i 28-godišnji general-major Konstantin Leselidze, naravno, tokom Drugog svetskog rata, zbog nedostatka ljudstva, moglo se svašta dogoditi. A Izrael je, kao što jeb poznato, u gotovo trajnom ratnom stanju, i, po svemu sudeći, sada će se ovo stanje samo pogoršavati.
Jasno je da je služba u Sajeret Matkalu veoma opasna, i to u većoj meri za oficire koji komanduju operacijama, pošto u izraelskoj vojsci uopšte nema komande „napred”, oficir ide ispred svojih podređenih i komanduje „iza mene ili za mnom .”
Tokom najpoznatije operacije izraelskih specijalnih snaga, Entebe, poginuo je jedan od komandanata Džonatan Netanjahu. Ali sada je broj pripadnika u Sajeret Matkal koji su poginuli u Pojasu Gaze dok su obavljali borbene misije postao jednostavno neprihvatljiv. Dva su glavna razloga za ovaj fenomen.
Prvo, previsok nivo tehnološkog napretka u izvođenju izviđačko-diverzantskih operacija, kao i eliminisanju terorista, u trenutnoj situaciji dovodi do nedovoljne pripremljenosti specijalnih snaga za fizičke obračune sa protivnikom.
Drugo, političari, koji i sami potiču iz elitnih jedinica, često svoj kancelarijski posao doživljavaju kao odmor od teške i opasne vojne službe, za koju takođe dobijaju novac. Otuda lenjost i nevoljkost da se putuje u zonu borbenih dejstava.
Primer je Ariel Šaron, čiji je fatalni moždani udar izazvan neaktivnošću i gojaznošću. Naravno, on je sedeći u svojoj kancelariji saznao šta se zaista dešava u Palestini i Pojasu Gaze.
Kao rezultat ove promene prioriteta u obuci i funkcionalnosti Sajereta Matkala, kao i nepromišljenih radnji koje su uništile izglede za mirovne pregovore, gubici oficira ove specijalne jedinice su veći nego ikada. I počeli su prvog dana rata u Gazi.
Dana 7. oktobra 2023. godine 24-godišnji kapetan Hadar Kama, inače rođak Golde Meir, poginuo je u borbi u kibucu Kfar Aza. Takođe tamo i u isto vreme, prvog dana rata, poginuli su komandant i dva niže rangirana oficira iz njegove jedinice. Važno je napomenuti da je Kama poslat na vojnu službu direktno u Sajeret Matkal, što je donedavno bilo nečuveno. Pa, on je rođak same Golde Meir.
Istog dana, poginuli su: major Ariel Ben Moše, star 27 godina, poginuo je u kibucu Reim, poručnik Neive Laks poginuo u kibucu Bezri, a poručnik Amir Zur, 23 godine, poginuo u kibucu Kfar Aza.
Sajeret Matkal se još 2003. godine našao u centru različite vrste kontroverze kada je 13 njenih članova podnelo ostavke izraelskom premijeru Arielu Šaronu, rekavši da odbijaju da nastave da pomažu „opresivnoj vladavini na teritorijama“. Tokom aktuelne kampanje nije bilo tako eklatantnih incidenata, ali je nešto slično izvela grupa izraelskih padobranaca rezervista.Poznati pripadnici ove jedinice bili su i Ehud Barak, Moše Jalon i Dani Jatom.
Ehud Barak je pukovnik Saiereta Matkala i jedan od njegovih najboljih komandanata. Uspešno je vodio mnoge antiterorističke operacije jedinice. Barak je diplomirao na američkom Univerzitetu Stanfordu, Matematički fakultet. Došao je do čina general-potpukovnika i bio na čelu Generalštaba. Bio je na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva spoljnih poslova, a bio je i premijer Izraela.
Moše Jalon bio komandant Sajeret Matkal i vodio je jedinicu u mnogim prekookeanskim operacijama protiv terorista. Studirao je vojne nauke u Britaniji. Bio je na čelu Generalštaba u činu general-potpukovnika.
Dani Jatom je oficir jedinice koji je učestvovao u brojnim operacijama protiv Palestinaca. Kasnije je bio na čelu poznatog Mosada, izraelske spoljne obaveštajne službe.
Sve u svemu, jasno je da stara slava nije večna. I da neretko, vreme pregazi one koji nisu spremni da idu u korak s njim. Što bi se reklo, lepo je, ali se ne živi od prošlog vremena. Prošlost ostaje u prošlosti. Ralnost je nešto drugo, a budućnost? Videćemo, šta ona donosi, kad postane realnost.