Циљ операције није био само одмазда за ирански напад 1. октобра 2024 године него и порука да Израел поседује тактички пројектил који је способан да носи нукеларно наоружање и који може да удари дубоко у теротирију Ирана, без улажења летелица у ирански ваздушни простор.
Да се Израел спремао темељито за одмазу против Ирана говори и један детаљ који није до краја сасвим разјашњен, а откривен је у Ираку, близу границе са Ираном и неких 248 км од границе са Ираном
У претходној анализи коју смо објавили навели смо вероватноћу да су Израелци као мамац да следи напад балистичким ракетама употребили симулаторе балистичких ракета Силвер Спароу (Silver Sparrow) и Блу Спароу (Blue Sparrow), како мамаца за иранску ПВО које су ласниране са копнених мобилних палтформи иначе служе за вежбу пресретача балистичких ракета.
О томе су већ почеле спекулације да су Израелци направили ново оружје које је пробано по први пут у нападу на Иран, где су носачи заправо борбени авиони. Оружје које је Израел користио у нападу имало је једну кључну неочекивану аномалију за оружје велике брзине домета више од 1000 км није било захваћено ватром, као иранске ракете у последњем нападу од 1. октобра 2024.
بقايا صواريخ بالستية إطلاق جوي في العراق لإعتداء الكيان الصهيوني ليلة البارحة…
— Meteor || شهاب (@iranianmil_ar) October 26, 2024
*يبدو الصواريخ نوع سيلفر/بلو سبارو…التعامل مع هكذا أهداف صعب، كونها سريعة و بالستية و ذات مدى بعيد…يحتمل أنها إستخدمت للإعتداء على محافظتي ايلام و خوزستان الحدوديتين… pic.twitter.com/dwJh6rPtV9
Силвер Спароу (Silver Sparrow) и Блу Спароу (Blue Sparrow) су ракете које је развила израелска компанија Israel Aerospace Industries (IAI). Ове ракете су део серије симулационих ракета које служе за тестирање и обуку, посебно у склопу симулација пресретања балистичких ракета у оквиру система противракетне одбране. Првенствено се користе као лажни циљеви, односно као мета за тестирање одбрамбених система попут израелског система Arrow.
Ове ракете су првенствено коришћене за потребе тестирања израелских одбрамбених система и симулирање потенцијалних ракетних претњи у региону. Током тестирања, они реплицирају балистичке путање различитих врста ракета, укључујући и ракете кратког и средњег домета које би могле бити коришћене од потенцијалних претњи.
Силвер Спароу и Блу Спароу ракете нису пројектоване за офанзивну употребу, већ су посебно дизајниране за симулацију балистичких ракета и тестирање система противракетне одбране. Њихова првобитна намена је да опонашају карактеристике лета балистичких пројектила и послуже као мета током обуке и тестирања система попут израелског Arrow, који штити од балистичких претњи.⚡️🇮🇱🇮🇷As expected, Israeli boosters were found in Iraq and Syria, from where the IDF exclusively launches their attacks on Iran. The IDF planes do not dare go anywhere within 100-200km of Iranian border because even the F-35s are easily detected by Iranian/Russian radars pic.twitter.com/J1ksmG8PpG
— SIMPLICIUS Ѱ (@simpatico771) October 26, 2024
Зашто нису за офанзивну употребу?
- Непостојање бојеве главе: Силвер Спароу и Блу Спароу не носе експлозивну бојеву главу, јер им је примарни циљ симулација. Дакле, не могу да проузрокују директну штету у циљу уништавања мета.
- Конструкција за тестирање, а не за напад: Ови пројектили су дизајнирани тако да имитирају трајекторије и брзине балистичких ракета, што омогућава системима противракетне одбране да их идентификују и пресретну. Стога је њихова конструкција подређена томе да служе као лажни циљ, а не за стварне офанзивне операције.
- Ограничен домет и карактеристике лета: Иако имају способност да достигну велике висине и суперсоничне брзине, трајекторије и карактеристике лета нису оптимизоване за тактичке нападе на одређене мете, већ за репликацију претњи балистичких пројектила ради обуке одбрамбених система.
Укратко, ови пројектили немају капацитет за офанзивну употребу, јер су направљени искључиво за тестирање и обуку, а не за напад.
Оно што је занимљиво и што је закључак Иранаца, јесте да су Израелци највероватније бустере од ових симулатора применили као додатни бустер мотор за погон израелских крстарећих ракета Делилах и RAMPAGE ALBM.
Иначе оба пројектила имају домет више од 200 км а управо додатак бустер мотора повећао је домет ових пројектила. Пад бустер мотора који је активиран после лансирања са борбених авиона Ф-35И и Ф-15И поклапа се са завршетком прве фазе лансирања и активрања лета друге фазе млазног мотора саме крстареће ракете која је пројектил довела до самог циља.
Са овом модификацијом Израелци су остварили могућност да продуже домет крстареће ракете и изведу напад без улажења у ваздушни простор Ирана.
Међутим, Иранци чврсто остају при ставу да су управо Ф-35И Адир били ти који су се појавили на небу изнад Техерана и да су они бомобардовали циљеве у околини престонице и сукобили су се са Иранском ПВО.
Постоји и треће мишљење које заступа и бивши словеначки шеф обавештајаца Боштајн Перне да су Израелци извели напад у три таласа.
Први талас био је намењен уништавањеу осматрачких радара и ПВО система, други је био нападу на стриктоно војне и тећи индустријске циљеве, са што мало жртава.
Поставља се онда питање шта је била суштина ове војне операције?
Циљ операције није био само одмазда за ирански напад 1. октобра 2024 године него и порука да Израел поседује тактички пројектил који је способан да носи нукеларно наоружање и који може да удари дубоко у теротирију Ирана, без улажења летелица у ирански ваздушни простор. То је била суштина операције напада на Иран
Данас је Израел успешно демонстрирао Ирану
➡ Да поседује тактички систем за испоруку нуклеарног оружја који може да удари дубоко у Иран са прецизношћу
То је била суштина ове операције
Po mnogim vojnim ekspertima, pitanje je dali Izrael uopšte i poseduje nukelarno naoružanje.
jok, srbija ga poseduje