Cilj operacije nije bio samo odmazda za iranski napad 1. oktobra 2024 godine nego i poruka da Izrael poseduje taktički projektil koji je sposoban da nosi nukelarno naoružanje i koji može da udari duboko u terotiriju Irana, bez ulaženja letelica u iranski vazdušni prostor.
Da se Izrael spremao temeljito za odmazu protiv Irana govori i jedan detalj koji nije do kraja sasvim razjašnjen, a otkriven je u Iraku, blizu granice sa Iranom i nekih 248 km od granice sa Iranom
U prethodnoj analizi koju smo objavili naveli smo verovatnoću da su Izraelci kao mamac da sledi napad balističkim raketama upotrebili simulatore balističkih raketa Silver Sparou (Silver Sparrow) i Blu Sparou (Blue Sparrow), kako mamaca za iransku PVO koje su lasnirane sa kopnenih mobilnih paltformi inače služe za vežbu presretača balističkih raketa.
O tome su već počele spekulacije da su Izraelci napravili novo oružje koje je probano po prvi put u napadu na Iran, gde su nosači zapravo borbeni avioni. Oružje koje je Izrael koristio u napadu imalo je jednu ključnu neočekivanu anomaliju za oružje velike brzine dometa više od 1000 km nije bilo zahvaćeno vatrom, kao iranske rakete u poslednjem napadu od 1. oktobra 2024.
بقايا صواريخ بالستية إطلاق جوي في العراق لإعتداء الكيان الصهيوني ليلة البارحة…
— Meteor || شهاب (@iranianmil_ar) October 26, 2024
*يبدو الصواريخ نوع سيلفر/بلو سبارو…التعامل مع هكذا أهداف صعب، كونها سريعة و بالستية و ذات مدى بعيد…يحتمل أنها إستخدمت للإعتداء على محافظتي ايلام و خوزستان الحدوديتين… pic.twitter.com/dwJh6rPtV9
Silver Sparou (Silver Sparrow) i Blu Sparou (Blue Sparrow) su rakete koje je razvila izraelska kompanija Israel Aerospace Industries (IAI). Ove rakete su deo serije simulacionih raketa koje služe za testiranje i obuku, posebno u sklopu simulacija presretanja balističkih raketa u okviru sistema protivraketne odbrane. Prvenstveno se koriste kao lažni ciljevi, odnosno kao meta za testiranje odbrambenih sistema poput izraelskog sistema Arrow.
Ove rakete su prvenstveno korišćene za potrebe testiranja izraelskih odbrambenih sistema i simuliranje potencijalnih raketnih pretnji u regionu. Tokom testiranja, oni repliciraju balističke putanje različitih vrsta raketa, uključujući i rakete kratkog i srednjeg dometa koje bi mogle biti korišćene od potencijalnih pretnji.
⚡️🇮🇱🇮🇷As expected, Israeli boosters were found in Iraq and Syria, from where the IDF exclusively launches their attacks on Iran. The IDF planes do not dare go anywhere within 100-200km of Iranian border because even the F-35s are easily detected by Iranian/Russian radars pic.twitter.com/J1ksmG8PpG
— SIMPLICIUS Ѱ (@simpatico771) October 26, 2024
Silver Sparou i Blu Sparou rakete nisu projektovane za ofanzivnu upotrebu, već su posebno dizajnirane za simulaciju balističkih raketa i testiranje sistema protivraketne odbrane. Njihova prvobitna namena je da oponašaju karakteristike leta balističkih projektila i posluže kao meta tokom obuke i testiranja sistema poput izraelskog Arrow, koji štiti od balističkih pretnji.
Zašto nisu za ofanzivnu upotrebu?
- Nepostojanje bojeve glave: Silver Sparou i Blu Sparou ne nose eksplozivnu bojevu glavu, jer im je primarni cilj simulacija. Dakle, ne mogu da prouzrokuju direktnu štetu u cilju uništavanja meta.
- Konstrukcija za testiranje, a ne za napad: Ovi projektili su dizajnirani tako da imitiraju trajektorije i brzine balističkih raketa, što omogućava sistemima protivraketne odbrane da ih identifikuju i presretnu. Stoga je njihova konstrukcija podređena tome da služe kao lažni cilj, a ne za stvarne ofanzivne operacije.
- Ograničen domet i karakteristike leta: Iako imaju sposobnost da dostignu velike visine i supersonične brzine, trajektorije i karakteristike leta nisu optimizovane za taktičke napade na određene mete, već za replikaciju pretnji balističkih projektila radi obuke odbrambenih sistema.
Ukratko, ovi projektili nemaju kapacitet za ofanzivnu upotrebu, jer su napravljeni isključivo za testiranje i obuku, a ne za napad.
Ono što je zanimljivo i što je zaključak Iranaca, jeste da su Izraelci najverovatnije bustere od ovih simulatora primenili kao dodatni buster motor za pogon izraelskih krstarećih raketa Delilah i RAMPAGE ALBM.
Inače oba projektila imaju domet više od 200 km a upravo dodatak buster motora povećao je domet ovih projektila. Pad buster motora koji je aktiviran posle lansiranja sa borbenih aviona F-35I i F-15I poklapa se sa završetkom prve faze lansiranja i aktivranja leta druge faze mlaznog motora same krstareće rakete koja je projektil dovela do samog cilja.
Sa ovom modifikacijom Izraelci su ostvarili mogućnost da produže domet krstareće rakete i izvedu napad bez ulaženja u vazdušni prostor Irana.
Međutim, Iranci čvrsto ostaju pri stavu da su upravo F-35I Adir bili ti koji su se pojavili na nebu iznad Teherana i da su oni bomobardovali ciljeve u okolini prestonice i sukobili su se sa Iranskom PVO.Postoji i treće mišljenje koje zastupa i bivši slovenački šef obaveštajaca Boštajn Perne da su Izraelci izveli napad u tri talasa.
Prvi talas bio je namenjen uništavanjeu osmatračkih radara i PVO sistema, drugi je bio napadu na striktono vojne i teći industrijske ciljeve, sa što malo žrtava.
Postavlja se onda pitanje šta je bila suština ove vojne operacije?
Cilj operacije nije bio samo odmazda za iranski napad 1. oktobra 2024 godine nego i poruka da Izrael poseduje taktički projektil koji je sposoban da nosi nukelarno naoružanje i koji može da udari duboko u terotiriju Irana, bez ulaženja letelica u iranski vazdušni prostor. To je bila suština operacije napada na Iran
Danas je Izrael uspešno demonstrirao Iranu
➡ Da poseduje taktički sistem za isporuku nuklearnog oružja koji može da udari duboko u Iran sa preciznošću
To je bila suština ove operacije
Po mnogim vojnim ekspertima, pitanje je dali Izrael uopšte i poseduje nukelarno naoružanje.
jok, srbija ga poseduje