ZAŠTO JE GRENLAND BITAN?

Umesto da se buni oko upotrebe vojne sile, Donald Tramp bi trebalo da započne razgovore iza kulisa sa danskom i grenlandskom vladom o bazičnim pravima i drugim sporazumima koji ograničavaju kineska ulaganja.

Medijski gnev zbog novoizabranog predsednika koji je vodio kampanju protiv rata ne isključujući upotrebu vojne sile za osvajanje Grenlanda (i Panamskog kanala) je u pravu i razumljiv, ali propušta rastuću stratešku dimenziju Arktika i napredak Rusije i Kine u traženju svojih zahteva. Grenland je bogat mineralnim nalazištima, a njegov geografski položaj čini kontrolu nad Grenlandom i Arktikom ključnom za projekciju energije, rivalski nadzor i obezbeđivanje brodskih ruta.

Mnogi gledaoci druge sezone „Trampovog šoua“ vide ratno huškanje novoizabranog predsednika kao samo još jedan aspekt njegove razdragane ličnosti, a ne nešto što bi trebalo shvatiti ozbiljno. Ovo propušta značajne implikacije Trampovih ambicija. Klimatske promene, koje je Tramp ocenio kao prevaru, otapaju arktičke ledene kape, potencijalno otkrivajući ranije nepristupačna nalazišta sirovina. Strateški položaj Grenlanda i bogate rezerve sirovina, uključujući naftu, gas, cink, bakar, platinu i retke zemlje, čine ga ključnim u arktičkom regionu. Prema američkoj Upravi za energetske informacije, procenjuje se da region ima 13 odsto neotkrivene nafte u svetu i 30 odsto neotkrivenog prirodnog gasa. Američki geološki zavod procenjuje da Grenland ima 1,5 miliona tona rezervi retkozemnih elemenata, blizu 1,8 miliona tona u Sjedinjenim Državama. Međutim, Kina vodi sa 44 miliona tona depozita i mogla bi da ih iskoristi kao polugu u trgovinskom ratu. S obzirom na Trampove tarifne pretnje Kini, nalazišta retkih zemalja Grenlanda postaju sve značajnija.

© ТВ Фронт, илустрација

Blizina Grenlanda arktičkim pomorskim rutama znači da bi mogao da igra ključnu ulogu u upravljanju, obezbeđivanju i kontroli ovih novih trgovinskih puteva. Severoistočni prolaz, poznat i kao Severni morski put, je brodski put duž arktičke obale Rusije koji povezuje Atlantski i Pacifički okean. Ova ruta postaje sve značajnija zbog topljenja leda na Arktiku, stvarajući trajno upotrebljive rute koje mogu smanjiti vreme transporta i troškove između Evrope i Azije.

Geopolitička dinamika koja uključuje Grenland, Rusiju, Kinu i Sjedinjene Države uticaće na budućnost globalne trgovine i međunarodnih odnosa ne samo na krajnjem severu, već i na veću igru za globalnu prednost između tri velike sile.

Geopolitičko razmišljanje Rusije

Grenland se nalazi na Farsko-islandskoj granici, ključnoj pomorskoj prepreci između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije, koja je bila pažljivo praćena tokom Hladnog rata. U poslednje vreme Rusija je tamo pojačala patrole i vežbe podmornica. Moskva prepoznaje ekonomske i strateške rizike i potencijal ovih ozbiljnih promena i masovno proširuje svoje prisustvo na severu kao deo arktičke strategije. Predsednik Rusije Vladimir Putin je već 26. oktobra 2020. godine zvanično usvojio novu „Strategiju razvoja arktičke zone Ruske Federacije i obezbeđenja nacionalne bezbednosti za period do 2035. godine“. Rusija, čije se istočno kopno nalazi samo pedeset pet milja preko Beringovog moreuza od obale Aljaske, godinama je davala prioritet proširenom prisustvu na Arktiku kroz renoviranje aerodroma, dodavanje baza, obuku trupa i razvoj mreže vojnih odbrambenih sistema na severnoj granici.

© Министерство обороны Российской Федерации

Velika ambicija Rusije je razvoj severnog morskog puta preko Arktičkog mora, što bi skoro prepolovilo vreme za slanje kineske robe u Evropu kroz Suecki kanal. Veliki deo prvobitnih planova Rusije za vađenje svojih arktičkih resursa uključivao je Zapad. Sa ruskom invazijom na Ukrajinu, evropske brodarske kompanije su uglavnom prekinule veze sa ruskim operaterima 2022. godine, a zapadne energetske kompanije su napustile svoje energetske projekte.

Rat u Ukrajini je ilustrovao koliko je živo geoekonomsko razmišljanje, posebno u Moskvi, uključujući i imperijalne kategorije. Čak i u pogledu Aljaske, Rusija je takođe svesna svojih „istorijskih granica“. Na primer, kada je predsednik Džo Bajden u svom govoru u Varšavi u martu 2022. godine izjavio da ruska invazija na Ukrajinu znači da se vraća „nazad u devetnaesti vek“, ruska ambasada u Kanadi je objavila na mreži H: „Rusija poštuje (dvadeset prvi) vek suverene granice. Ali kada ste u Poljskoj i pričate o vraćanju Rusije u (devetnaesti) vek, nemamo ništa protiv. Barem u vezi sa Aljaskom,” što se odnosi na rusko vlasništvo nad teritorijom pre nego što je ona prodata Sjedinjenim Državama 1867.godine. Bez obzira da li je ova primedba zaista ozbiljno mišljena ili ne, ruski neoimperijalistički diskurs o Aljasci treba shvatiti veoma ozbiljno od strane američkih zvaničnika, posebno zato što su geostrateški interesi u pitanju na Arktiku.

Sjedinjene Države sustižu korak

Sjedinjene Države odgovaraju manevrima i širenjem prisustva trupa u regionu. U ovom novom hladnom ratu, Aljaska ima centralnu ulogu. Američko vazduhoplovstvo je rasporedilo desetine borbenih aviona F-35 na Aljasku i najavilo 2022. godine da će ta država biti domaćin „najvećoj koncentraciji borbenih vazdušnih snaga pete generacije na svetu“. Još u januaru 2021. godine, američka vojska je objavila svoj prvi strateški plan za „povratak dominacije na Arktiku“. Američka mornarica, koja je izvela vežbe iznad i ispod leda unutar arktičkog kruga u martu 2022. godine, takođe je razvila plan za zaštitu američkih interesa u regionu, upozoravajući da bi slabost tamo značila da će „mir i prosperitet biti sve više osporavani od strane Rusije i Kina, čiji se interesi i vrednosti dramatično razlikuju od američkih.”

© U.S. Air Force photo by Tech. Sgt. Betty R. Chevalier

Suočena sa ovim izazovom, američka savezna vlada ulaže stotine miliona dolara na zapadnu obalu Aljaske kako bi proširila luku Nom, koja bi se mogla pretvoriti u dubokovodni centar koji služi brodovima obalske straže i mornarice koji plove ka Arktičkom krugu. Trenutno su planovi zaustavljeni zbog prevelikih troškova. Obalska straža planira da u budućnosti rasporedi tri nova ledolomca — Rusija već ima četrdeset jedan u funkciji kako bi otvorila nove evroazijske trgovinske rute.

Možda najveći izazov Rusije ostaje privlačenje ljudi u tako zabranjujuće okruženje. U poređenju sa drugim severnim regionima — Aljaskom, Grenlandom i Skandinavijom — stanovništvo na Arktiku Rusije se smanjilo. Došlo je do pada od 20 procenata na kraju sovjetskog perioda i kontinuiranog neto odliva od oko 18.000 stanovnika godišnje. Stanovništvo, koje trenutno ima oko 2,4 miliona, „raste u oblastima nafte i gasa i polako opada u ostalima“. Međutim, sve prijateljskiji sused Rusije, Kina, ima značajno stanovništvo koje bi moglo biti spremno da se preseli na novu granicu.

Kinesko-ruska Antanta

Posebno za Kinu, severoistočni prolaz bi ponudio ogromnu prednost: niže troškove transporta između Evrope i Azije. U poređenju sa dužim pomorskim putovanjima preko Sueckog i Panamskog kanala, severoistočna ruta skraćuje vreme transporta između Evrope i istočne Azije za polovinu. „Kao rezultat globalnog zagrevanja, arktički brodski putevi će verovatno postati važni transportni putevi za međunarodnu trgovinu“, objašnjava kineska vlada u svojoj „Beloj knjizi o Arktiku“.

Kina je takođe zainteresovana za sirovine Grenlanda. Peking je pojačao svoje ekonomsko prisustvo u toj oblasti, uključujući ulaganja u rudarske operacije na Grenlandu. Međutim, Peking zavisi od Moskve u vađenju ovih sirovina i uspostavljanju novih transportnih puteva.

© eng.chinamil.com.cn/Photo by Liu Ruiyan

Otvaranje Severnog morskog puta učvrstiće rusko-kineske veze. Rusija i Kina potpisale su sporazum o projektovanju i izgradnji novih kontejnerskih brodova ledene klase. Više od bilo kog dalekog globalnog brodskog potencijala, severnomorska ruta će se koristiti za eksploataciju i transport energije i minerala.

I Putin i Si su fascinirani novom arktičkom rutom. Putin na Arktiku vidi novi narativ o čoveku koji osvaja prirodu. Arktik je stub povratka Rusije na status velike sile. Za Sija, severnomorska ruta je pomorska arterija koja treba da bude pekinški „polarni put svile“. Za razliku od Sueckog kanala i Malačkog moreuza, manje je podložan blokadi od strane američke flote. Poslednja državna poseta predsednika Sija Moskvi 2023. godine jasno je stavila do znanja da Kina ne samo da želi da ekonomski sarađuje, već i da nastoji da produbi diplomatske odnose sa Moskvom kako bi se suprotstavila onome što Kina veruje da je „duga kampanja Sjedinjenih Država da sputava uspon Kine“.

Ali novoizabrani predsednik Tramp je spreman da udvostruči: „Ono što (Tramp) pokušava da uradi je da ponovo osnaži ovaj fokus na spoljnim granicama zapadne hemisfere i da ih brani od konkurencije velikih sila“, rekao je Aleksandar Grej, koji je služio kao šef kabineta Trampovog prethodnog Saveta za nacionalnu bezbednost, u napomenama citiranim u The Wall Street Journal. „Postoji ideja da je naš prioritet broj jedan odbrana hemisfere i da Kina i Rusija dolaze u naše dvorište“, rekao je Grej. „Morate da vidite Grenland i Panamu u tom kontekstu“.

Neo-Monroova doktrina

Drugim rečima, pristup Donalda Trampa je moderan pogled na Monroovu doktrinu iz 1823. godine, koja je imala za cilj da zadrži evropske sile podalje od zapadne hemisfere. Trampova politika se fokusira na potvrđivanje dominacije SAD i sprečavanje Kine i Rusije da steknu uticaj u regionu. Ovo uključuje njegove pozive za aneksiju Grenlanda, kontrolu Panamskog kanala i pretvaranje Kanade u pedeset i prvu državu SAD.

Tramp bi bio efikasniji u pokretanju razgovora iza kulisa sa danskom i grenlandskom vladom o bazičnim pravima i drugim sporazumima koji ograničavaju kineska ulaganja. Ali to nije dovoljno. Tramp želi da zastraši, a ne da se ponaša kao saveznik. Trampova kratkovida strategija je ukorenjena u „Amerika na prvom mestu” i strahu od propadanja SAD, malo brinući o manjim saveznicima. Teodor Ruzvelt, ništa manje šoumen, ipak je više voleo da „govori tiho i nosi veliki štap“. Tramp se fokusira na ekonomski nacionalizam, trgovinski protekcionizam i unilateralnu spoljnu politiku i glasno naglašava ekonomske politike za održavanje dominacije Amerike. Trampov pristup signalizira povratak merkantilističkoj politici „ja pobeđujem, ti gubiš“, pridružujući se američkim protivnicima Rusiji i Kini u zatvaranju vrata internacionalističkim perspektivama i univerzalnim pravilima.