VREME JE DA AMERIČKA VOJSKA NAPUSTI SIRIJU

Danas se u Iraku i Siriji nalazi otprilike 4.500 američkih vojnika i oni predstavljaju potencijalno značajnu stratešku ranjivost za SAD.

Pripadnici američke vojske stacionirani su u Siriji od početka 2016. godine, a trupe su u zemlji držali i izabrani predsednik Donald Tramp tokom svog prvog mandata, a sada predsednik Džo Bajden u okviru misije borbe protiv terorističke grupe Islamska država tokom građanskog rata u Siriji. Ali sada kada je Asadov režim pao, američka vojska treba u potpunosti da se povuče.

Bajden je jednom rekao da nikada neće „tražiti od američkih trupa da se bore beskrajno u drugom — u građanskom ratu druge zemlje“. Trebao bi da uskladi akciju sa tim rečima i odmah prekine ovo besmisleno raspoređivanje u Iraku i Siriji, pre nego što mu mandat istekne 20. januara.

© U.S. DepartmentofDefense

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, međutim, tvrdi ne samo da te trupe imaju vrednost za Sjedinjene Države, već i da njihovo prisustvo treba da traje čak i nakon dolaska Trampa. Na Odbrambenom forumu Ronalda Regana ranije ovog meseca, Salivan je tvrdio da su američke trupe u Siriji „tu da rade ruku pod ruku sa lokalnim partnerima, da nastave da potiskuju pretnju koju je ISIS (grupa Islamska država) predstavljala, sežući mnogo godina unazad .“

Ta izjava o misiji je glavna crvena zastava. „Potisnuti“ protivnika je dvosmislen termin koji može značiti skoro sve što političko rukovodstvo želi da znači. Ako izuzmemo jednu cifru Islamske države srednjeg nivoa mesečno, to bi se moglo protumačiti kao „suzbijanje“ i time uspešna vojna operacija. Ipak, nigde u Salivanovom govoru – niti bilo gde drugde u američkoj politici od pre 2019. godine – nema pojma o tome kako bi trebalo da izgleda konačno stanje ovog „gušenja“ Islamske države.

Rezultat je da prisustvo vojnika postaje samo sebi cilj. Jasno je da je namera da se nikada ne povuče. Čak i ne predloživši krajnje stanje koje se može identifikovati, nema kriterijuma prema kojima bi administracija ikada mogla da proglasi misiju uspešnom. Isto tako, odsustvo objektivnih kriterijuma znači da oni nikada ne mogu biti optuženi za neuspeh misije.

I ako „suzbijanje ISIS“ nikada ne eliminiše grupu, ovo raspoređivanje nikada neće povećati američku nacionalnu bezbednost. Istina je da je Islamska država bila jako oslabljena kada su joj 2019. godine oduzeti njeni teritorijalni posedi u Iraku i Siriji. Ona je ljuštura samog sebe i ne predstavlja pretnju Sjedinjenim Državama koja se ne može nositi sa normalnim globalnim sredstva za borbu protiv terorizma na koja se već oslanjaju same SAD kako bi se sačuvale.

Zadržavanje američkih trupa u Siriji i Iraku, dakle, predstavlja grubu zloupotrebu i nepotreban rizik za njihove pripadnike. Uprkos svim javnim tvrdnjama Bele kuće i Kongresa da im je stalo do sopstvenih trupa, da su svi heroji, postupci sugerišu da američki lideri ne obraćaju mnogo pažnje na muškarce i žene koje šalju u opasnost u Siriji i Iraku.

Već su izgubili američke vojnike u Jordanu ove godine zbog regionalne nestabilnosti, a desetine više ih je ranjeno poslednjih godina. Zamoliti američke vojnike da nastave da rizikuje živote i tela za misiju koja ima nejasnu vrednost za njihovu zemlju je obeščašćenje nesebične službe koju pružaju muškarci i žene iz Oružanih snaga SAD.

Za dobrobit SAD, za dobro njihove vojske, Bajdenova administracija bi trebala da preokrene kurs, čak i u ograničenom vremenu pre nego što Bajden napusti funkciju, i da izvuče američke vojnike sa puta besmislene štete. Ako oni neće učiniti pravu stvar, nadajmo se da će je Tramp učiniti.