Хронологија кризе: Од протеста до оставке
Криза је достигла тачку кључања након што су демонстранти, углавном припадници генерације З, у понедељак и уторак извели масовне протесте против владине корупције, непотизма и контроверзне одлуке о забрани друштвених мрежа. Иако је забрана убрзо укинута, бес је био немогуће зауставити.
Протести су ескалирали у отворени сукоб са снагама безбедности, подметање пожара и пљачку јавних објеката и приватних резиденција политичара. Кључни симболи власти, укључуjући зграду Савезног парламента и владин комплекс Синга Дурбар, запаљени су до темеља. Према последњим извештајима, у нередима је страдало најмање 22 особе, а стотине је повређено.
Војска као стабилизатор: Уставна одговорност или преузимање власти?
У вакууму власти насталом након оставки, непалска војска је издала низ саопштења. Прво је апеловала на дијалог и уздржаност, да би касније иступила са јасним упозорењем.
У саопштењу портпарола војске, бригадног генерала Раџарама Баснета, наведено је да ће војска и безбедносне снаге, ако се насиље не заустави, преузети пуну контролу над ситуацијом од 22.00 часа по локалном времену како би заштитиле „националну независност, суверенитет и безбедност непалског народа“. Војска је такође издала ултиматум за враћање оружја опљачканог из полицијских станица.
Спољнополитички контекст и импликације
Овај развој догађаја има значајне спољнополитичке импликације:
Односи са Индијом и Кином: Непал се налази на стратешком раскршћу између две регионалне силе – Индије и Кине. Обе земље пажљиво прате сваку политичку нестабилност у Катмандуу, јер им је важно да имају стабилног и предвидивог партнера. Војна интервенција може изазвати забринутост у обе престонице, али и пружити прилику за јачање утицаја оном ко први поздрави нову ситуацију.
Стабилност региона: Непал је кључан за стабилност јужне Азије. Продор организованог криминала или терористичких група у земљу са слабим институцијама представљао би директну претњу безбедности целог региона.
Кључно ће бити да ли ће војску тумачити као стабилизујући фактор који спречава грађански рат или као актера који преузима власт.
Војна доктрина и домаћи фактор
Непалска војска традиционално има улогу браниоца нације и углавном се држала ван директне политике. Њено учешће у мисијама УН-а донело јој је међународно признање. Међутим, њена интервенција у домаћој политици није без преседана, мада се тренутна акција заснива на аргументу одржавања реда и спречавања анархије, а не на свргавању изабране власти, која је већ пала.
Перспектива: Шта даље за Непал?
Тренутна ситуација је изузетно динамична. Војска се налази пред огромним изазовима:
- Обезбеђивање реда: Примарни задатак је заустављање насиља, разоружавање оних који су нелегално стекли оружје и обезбеђивање кључне инфраструктуре.
- Политички дијалог: Војска нема легитимитет да влада земљом дугорочно. Њена улога мора бити да створи услове за формирање технократске или привремене владе која ће припремити изборе.
- Економска стабилизација: Непал је и пре протеста био једна од најсиромашнијих земаља у региону. Ова криза ће изазвати озбиљне економске последице које ће морати да се решавају хитно.
Непал стоји на прекретници. Војна интервенција може бити краткотрајна мера за спречавање грађанског рата или почетак дужег периода војне управе. Одговор ће зависити од мудрости војних заповедника и спремности политичких снага да нађу компромис и врате се на изборну демократију.