Оборити непријатељски дрон не значи увек и да је задатак безбедно завршен. За пилота ловца који гађа са мале удаљености, најопаснији тренутак често наступа тек после погодка. Експлозија бојеве главе, распад трупа и делови мотора који настављају да лете великом брзином представљају озбиљну претњу и за авион који је извео пресретање.
Управо такав инцидент забележен је током једне од недавних операција украјинског Ратног ваздухопловства против руских ударних дронова. На снимку који кружи друштвеним мрежама види се украјински МиГ-29 који, након отварања ватре топом, пролази кроз простор у којем је неколико тренутака раније експлодирала беспилотна летелица. Уследио је нагао поремећај лета, а многи су закључили да је авион претрпео озбиљна оштећења.
Оборена беспилотна летелица је, према наводима, руски Геран-4. Поједини стручњаци тврде да је МиГ-29 оштећен при проласку кроз крхотине и да је дошло до проблема са мотором, док га други чак представљају као изгубљеног. Без оригиналног снимка пуне дужине и потврде о исходу лета, то се не може утврдити. Али сам опис догађаја указује на добро познату опасност коришћења авионског топа против беспилотних циљева.
МиГ-29 је наоружан једноцевним топом ГШ-30-1 калибра 30 милиметара. Предност топа је очигледна: дрон се уништава без трошења вођених ракета ваздух-ваздух. Али цена је висока. Пилот мора да приђе на релативно кратку удаљеност, исправно процени кретање циља и отвори ватру у врло кратком временском интервалу.
Највећи проблем настаје када пилот после погодка настави да лети приближно истом путањом. Уништена летелица не нестаје из ваздуха, већ се распада на делове који се разлећу у различитим правцима. Фрагменти конструкције, метални делови погона и остаци бојеве главе могу се наћи право на путањи ловца. Ако дође и до детонације експлозивног пуњења, ризик је још већи. Оштећења могу да задесе предње ивице крила, усиснике ваздуха, кабину или командне површине, чак и када авион није директно погођен непријатељским оружјем.
Посебна опасност вреба мотор. МиГ-29 има два турбомлазна мотора РД-33 са усисницима испод трупа. Ако страно тело доспе у усисни канал, може оштетити лопатице компресора. У ваздухопловству је то познато као ФОД, оштећење изазвано страним предметом. Последице се крећу од ограниченог оштећења, до озбиљног поремећаја рада или отказа мотора. Два мотора пружају могућност наставка лета ако један откаже, али при великој брзини и малој висини, нагла промена потиска драстично смањује време за реакцију.
Коментари уз снимак наводе да је лов ац после проласка кроз остатке дрона нагло променио путању и да се назире црни дим из мотора. То може бити последица оштећења, али и пилотовог покушаја да избегне преостале фрагменте, па само одступање од правца лета није довољан доказ отказа мотора.
Ова прича уклапа се у ширу слику. Породица Геран последњих година пролази кроз велике промене. Поред масовно коришћених Герана-2 са клипним погоном, појавиле су се и млазне варијанте, развијене да повећају брзину и скрате време реакције ПВО. Пилоту је једно пресретање спорог дрона, а сасвим друго пресретање бржег млазног, јер ту расту захтеви за благовременим откривањем и прецизним довођењем у положај за напад.
Нешто више од месец дана раније, други украјински МиГ-29 извео је необично пресретање руског дрона без топа и ракете, покушавши да га обори самом аеродинамиком лета. Овај случај показује другу страну исте приче: колико мало растојање дели успешно уништен циљ од озбиљне опасности за пилота који га је оборио.