Прва фаза: Румунија као почетак ширег преусмеравања
Према изворима из НАТО-а и америчких дипломатских кругова, повлачење из Румуније – где је број америчких војника смањен са око 1.700 на 1.000 – само је увод у даља смањења. Укупно око 3.000 војника биће повучено из четири земље (Румунија, Бугарска, Мађарска, Словачка) до краја године, са процесом који се наставља 2026. Смањења су ограничена на ниво батаљона по земљи и неће утицати на кључне позиције у Пољској и балтичким државама.
Пентагон оправдава одлуку повећаним капацитетима европских армија: многи савезници сада троше преко 2% БДП-а на одбрану. „Ово није повлачење Америке из Европе, већ позитиван знак да европски партнери преузимају већу одговорност“, саопштила је Америчка војска за Европу и Африку. Министар рата Пит Хегсет наглашава „намерни процес“ балансирања глобалних снага, са фокусом на Индо-Пацифик.
Међутим, два западна званичника упозната са разговорима САД–НАТО истичу да је ово део унутрашње дебате у Трамповој администрацији: фракције „Азија на првом месту“ и „Тврђава Северна Америка“ притискају на преусмеравање ресурса, док традиционални конзервативци инсистирају на очувању присуства у Европи.
Двостраначке критике у Конгресу: „Погрешан сигнал Путину“
Потез је изазвао оштар отпор на Капитол Хилу. Републикански лидери Одбора за оружане снаге Сената и Представничког дома, сенатор Роџер Викер и посланик Мајк Роџерс, осудили су га као „некоординисан и у супротности са председниковом стратегијом“. Они упозоравају на ризик даљег повлачења и захтевају ригорозан међуагенцијски процес.
Посланик Мајк Тарнер (Републиканац-Охајо), шеф америчке делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а, изразио је „дубоку забринутост“: „Агресивне акције Русије – укључујући упаде у ваздушни простор источног крила – подвлаче њене амбиције ван Украјине. Смањење шаље сигнал слабости.“
Са демократске стране, сенаторка Џин Шахин (Демократа-Њу Хемпшир) назвала је одлуку „дубоко погрешном“: „Поткопава притисак на Путина да седне за сто и тестира НАТО-ову одлучност. Румунија је узоран савезник – ово је директан ударац кредибилитету САД.“
Став дипломатског ветерана: „Бирократски компромис, али лош сигнал“
Данијел Фрид, бивши помоћник државног секретара и архитекта политике према Источној Европи, за „Кијев пост“ је оценио: „Ово је бирократски компромис, не стратешко повлачење. Бројке су мале и не мењају равнотежу, али сигнал је негативан – сугерише да нисмо спремни да се супротставимо руској агресији.“ Фрид хвали што Пољска и Балтик остају нетакнути, али упозорава: „У Трамповом свету ништа није коначно – Конгрес и савезници морају вршити притисак.“
Реакције савезника: Ублажавање, али и забринутост
Румунија: Министарство одбране саопштило да је одлука „очекивана“ и да партнерство са САД остаје „јаче него икад“. Амбасадор САД при НАТО-у Метју Витакер поновио је поруку о европским капацитетима.
Естонија: Министар одбране Хано Певкур поздравио је одлуку САД да задрже присуство у Балтику: „Потврђује посвећеност целом источном крилу.“
НАТО: Високи званичник Алијансе за CBS News: „Присуство САД у Европи је веће него годинама unazad. Посвећеност Члану 5 је јасна.“
Ипак, недавни инциденти – наводни руски упади у ваздушни простор Естоније (12 минута), Пољске (20+ дронова) и затварање литванске границе са Белорусијом због „хибридног ратовања“ – појачавају страхове да смањења долазе у најгорем тренутку.
Стратешки контекст: Преусмеравање ка Азији усред рата у Украјини
Трампова администрација од раније притиска савезнике да преузму већи терет, прогласивши Индо-Пацифик примарним фокусом. Око 700 падобранаца већ се враћа из Немачке, Румуније и Пољске без замене. Паралелно, састанак Трамп–Орбан 7. новембра фокусираће се на „мапу пута ка миру“ у Украјини, укључујући потенцијални САД–Русија самит.
Руски медији (ТАСС) преносе вест без коментара, али аналитичари у Москви виде ово као потврду слабљења НАТО-а. Украјински „Кијев пост“ упозорава: „Ово је почетак – следећа година могла би донети шира смањења.“
Перспективе: Симболика или прекретница?
Иако Пентагон инсистира да безбедносно окружење у Европи остаје непромењено, критичари виде ризик ерозије одвраћања. САД и даље имају десетине хиљада војника у Европи, са масовним појачањима од 2022. (преко 100.000 у врхунцу). Међутим, свако видљиво повлачење – чак и маргинално – тестира јединство Алијансе док свака чланица склапа билатералне уговоре о одбрани.