Последњих месеци брзом продору руске армије је допринео не само недостатак војника и наоружања у Оружаним снагама Украјине, већ и недостатак утврђења на територији Украјине, пише The New York Times. Издање напомиње да су се руске снаге после заузимања Угледара за само недељу дана помериле на север још десетак километара, где су се „суочиле са отвореним тереном са ретким украјинским линијама одбране и неколико урбаних подручја у којима су украјинске снаге могле да стекну упориште и пружају јак отпор.”
“Руси су одавно прошли стару линију фронта и њена огромна минска поља која су зауставила претходне нападе на Угледар 2023“, истиче војни експерт финске Black Bird Group Паси Пароинен.
Пароинен је упоредио непрестане нападе руске војске, које украјинске снаге морају да одбију, са игром ударца, где нове кризне тачке настају брже него што могу да се носе. Ово омогућава руским снагама да брзо напредују кад год пронађу слабу тачку.
Венсан Тур, аналитичар француске Фондације за стратешке студије, нагласио је да је одбрана Украјине све слабија, а „терен је све повољнији за руску офанзиву и да Руси имају озбиљан утицај” користећи навођене бомбе. Ова три фактора заједно објашњавају пораст руског успеха, сматра Тур.
Брзо напредовање руских снага потврђује опште схватање украјинске војске: резерве су мале, превише висококвалитетних јединица је заглављено у Курској области, а Руска Федерација има довољно снага да искористи све слабости украјинских одбрамбених линија.