The National Interest: “УКРАЈИНСКА ВЕЛИЧАНСТВЕНА, АЛИ ПОГРЕШНА ИНВАЗИЈА НА КУРСКУ ОБЛАСТ”

„То је величанствено, али није то није рат. То је лудило“, рекао је француски маршал Пјер Боске о узалудности и безобзирној храбрости напада британске лаке бригаде против утврђеног руског положаја током Кримског рата. Уз мало претеривања, скоро исто би се могло рећи о инвазији Кијева на руску провинцију Курск пре месец дана.

Операција је била смела. Руски браниоци су затечени неспремни. За неколико дана украјинске снаге заузеле су стотине квадратних километара руске територије и десетине села и малих градова. Операција је подигла морал украјинских трупа и земље у целини, након вишемесечног напретка Русије унутар Украјине који је створио утисак да Украјина губи рат. Руски председник је био понижен првом страном инвазијом на руску територију од Другог светског рата, од стране мање, ненуклеарне силе.

Главнокомандујући украјинске војске, генерал Олександр Сирски, тврди да операција испуњава своје кључне циљеве: спречавање Русије да користи Курск као полазиште за офанзивне операције, присиљавањем Москве да преусмери снаге са других ратишта и ублажавање притиска на 600- миља фронта унутар Украјине, и узимање заробљеника који се могу заменити за украјинске ратне заробљенике. Није изненађујуће, Путин је оспорио овај наратив.

Он тврди да је Москва преусмерила мало ресурса у регион Курска, али довољно да заустави напредовање Украјине. Он је јасно ставио до знања да његов главни фокус није тренутно ослобађање Курског истуреног дела, већ напретка са руском офанзивом да заузме целу Доњецку покрајину унутар Украјине. Без обзира на то шта се дешава на терену, Русија наставља свој исцрпљујући ваздушни напад на украјинске градове и енергетску инфраструктуру.

Иако би права ситуација на терену могла бити прикривена маглом рата и намерним дезинформацијама са обе стране, оно што је јасно је да операција Кијева није поново ојачала подршку Запада, као што се Кијев вероватно надао. Западни медији су уравнотежили извештаје о тактичким успесима Кијева у Курску са извештајима о континуираном напредовању Русије на истоку, напомињући да би кључни логистички центар, Покровск, могао пасти у руке Русије у блиској будућности. У међувремену, Вашингтон наставља да се опире молбама Кијева да му дозволи да користи америчко оружје за дубоке ударе на Русију, а напори да се ојача украјинска противваздушна одбрана и даље заостају.

Украјински председник Володимир Зеленски тврди да је упад на Курск део напора да се Путин натера за преговарачки сто и да се истовремено побољша преговарачка позиција Украјине. Међутим, нема доказа да се Путин спрема да се озбиљно упусти у мировне преговоре. Ако ништа друго, инвазија Курска је ојачала подршку његовом наставку рата. Штавише, постоје извештаји да су украјинско-руски преговори о ограничавању удара на енергетску инфраструктуру прекинути као резултат украјинске инвазије.

Укратко, са становишта циљева Кијева, упад на Курск је у најбољем случају постигао различите резултате. Међутим, већа ствар је да је операција открила погрешну стратегију. Велике офанзивне операције у овом тренутку само одвраћају ограничене ресурсе Кијева од онога што би требало да буде његов примарни задатак: стабилизација линија фронта и заштита осамдесет одсто међународно признате територије Украјине коју Кијев сада контролише.

Ти кораци су од кључног значаја за очување независности Украјине и стварање услова у којима она може озбиљно да започне унутрашњу реконструкцију и да предузме тешке друштвено-економске и политичке реформе које су јој потребне да би унапредила интеграцију у евроатлантску заједницу. Успешна интеграција ће пружити најбољу гаранцију против будуће руске агресије коју Кијев тражи. Да, упад на Курск је био спектакуларан, али остаје опасно скретање са стратегије коју Кијев треба да спроводи.