Становништво Јордана које је наклоњено иранским амбицијама, заједно са дугом границом земље са Израелом, могло би да претвори Јордан у потенцијалну лансирну рампу за нападе на Израел.
Јорданци су прошле недеље марширали главним градом Аманом, држећи увис портрете покојног генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха. Улице су одјекивале од појања „Labayk ya Nasrallah“ („Овде смо, о Насралах“), шиитског хора оданости који се ретко чује у Јордану, који је скоро у потпуности сунитски. Од 7. октобра 2023. године не расте само подршка Хамасу, већ и другим групама унутар такозване „осовине отпора“ коју предводи Техеран. Овај тренд само доприноси невољама јорданског краља Абдулаха II, коме је све теже да оправда своју сарадњу са Вашингтоном, субјектима који су огорчени и на економску стагнацију и на америчку подршку Израелу.
Више од половине јорданске популације — можда чак 65 одсто — је палестинског порекла. Стопа незапослености у земљи је сада 21 одсто. Симпатије народа према Палестинцима је увек било евидентно, али све више поприма облик подршке Хамасу. На протестима у име Палестинаца, демонстранти скандирају: „Стави метак у комору… Ми смо твоји људи, [Јахја] Синваре” и „Наша војска је војска слободних… Ми смо твоји војници, о Синваре”. У једном случају, демонстранти су одржали лажну сахрану за Исмаила Ханија, лидера Хамаса убијеног израелском бомбом у Техерану.
Исламски акциони фронт (ИАФ), који је освојио највише посланичких места на прошломесечним парламентарним изборима, радио је на радикализацији становништва. ИАФ је политички огранак Муслиманске браће, организације из које је произашао и Хамас. Улога Ирана је суптилнија. Калед Мешал, високи званичник Хамаса, помогао је да се становништво „преузме одговорност“ у односима са Израелом током посете политичког бироа Хамаса Техерану.
Јорданска влада је од 7. октобра настојала да уравнотежи своју спољну политику и унутрашње изазове тако што је непрестано критиковала Израел, док је предузимала мало акција које би могле да се супротставе Вашингтону или Јерусалиму. Ирански ракетни удари на Израел у априлу и раније овог месеца учинили су јордански баланс још тежим за извођење јер је Вашингтон очекивао да Јордан игра додељену улогу у мрежи противваздушне одбране коју предводе САД, што је и учинио.
Приказујући своје војне активности као део веће мисије супротстављања Израелу и ослобађања Палестинаца, Иран и његови заступници помогли су да се преокрену негативна осећања према Техерану и његовим партнерима која су преовладавала пре мање од једне деценије. Анкета коју је спровео Вашингтонски институт 2015. године показала је да Јорданци имају изразито негативне ставове према свим кључним играчима у грађанском рату у Сирији, посебно према иранским заступницима. На питање да процене поступке ових актера, 91 одсто Јорданаца је негативно оценило сиријску владу, док је Хезболах добио негативну оцену од 86 одсто.
Раније је странка често критиковала Иран и његове заступнике због њихових злочина у Сирији. У саопштењу које је странка издала 2012. године наводи се да „бојкотује све активности или догађаје које организује иранска влада, било у Јордану преко својих амбасада или у иранским градовима, као израз протеста против иранске позиције у подршци сиријском режиму против сиријске револуције .” Ова изјава, наравно, више не одражава политику ИАФ, јер је њено руководство присуствовало Ханијевој сахрани у Техерану.
Док су експлицитне изјаве подршке Ирану и његовом врховном лидеру и даље ретке, Техеран је употребио своје заступнике да угрози безбедност Јордана на начин без преседана. Истраге су откриле кријумчарске мреже које користе Јордан као коридор за транспорт оружја из Сирије и Ирака на Западну обалу, а власти су демонтирале ћелије за кријумчарење оружја у марту и јуну. Поред тога, Катаиб Хезболах, шиитска милиција у Ираку коју подржава Иран, запретила је да ће наоружати 12.000 Јорданаца да нападну Израел. Некада су овакве акције могле да изазову реакцију Јорданаца који су негодовали због иранског мешања. Али не више.
Иран има за циљ да повећа свој утицај у Јордану представљајући се као поборник палестинске ствари. Становништво Јордана које је наклоњено иранским амбицијама, заједно са дугом границом земље са Израелом, могло би да претвори Јордан у потенцијалну лансирну рампу за нападе на Израел. Док је Израел свестан ове претње и ради са јорданским властима на њеном ублажавању – као што је пресретање беспилотних летелица из Ирака које улазе у јордански ваздушни простор – решавање овог питања захтева више од само безбедносних мера попут контроле границе. Такође се мора фокусирати на праћење и супротстављање проиранској реторици која се појављује у протестима и народним демонстрацијама.