Stanovništvo Jordana koje je naklonjeno iranskim ambicijama, zajedno sa dugom granicom zemlje sa Izraelom, moglo bi da pretvori Jordan u potencijalnu lansirnu rampu za napade na Izrael.
Jordanci su prošle nedelje marširali glavnim gradom Amanom, držeći uvis portrete pokojnog generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha. Ulice su odjekivale od pojanja „Labayk ya Nasrallah“ („Ovde smo, o Nasralah“), šiitskog hora odanosti koji se retko čuje u Jordanu, koji je skoro u potpunosti sunitski. Od 7. oktobra 2023. godine ne raste samo podrška Hamasu, već i drugim grupama unutar takozvane „osovine otpora“ koju predvodi Teheran. Ovaj trend samo doprinosi nevoljama jordanskog kralja Abdulaha II, kome je sve teže da opravda svoju saradnju sa Vašingtonom, subjektima koji su ogorčeni i na ekonomsku stagnaciju i na američku podršku Izraelu.
Više od polovine jordanske populacije — možda čak 65 odsto — je palestinskog porekla. Stopa nezaposlenosti u zemlji je sada 21 odsto. Simpatije naroda prema Palestincima je uvek bilo evidentno, ali sve više poprima oblik podrške Hamasu. Na protestima u ime Palestinaca, demonstranti skandiraju: „Stavi metak u komoru… Mi smo tvoji ljudi, [Jahja] Sinvare” i „Naša vojska je vojska slobodnih… Mi smo tvoji vojnici, o Sinvare”. U jednom slučaju, demonstranti su održali lažnu sahranu za Ismaila Hanija, lidera Hamasa ubijenog izraelskom bombom u Teheranu.
Islamski akcioni front (IAF), koji je osvojio najviše poslaničkih mesta na prošlomesečnim parlamentarnim izborima, radio je na radikalizaciji stanovništva. IAF je politički ogranak Muslimanske braće, organizacije iz koje je proizašao i Hamas. Uloga Irana je suptilnija. Kaled Mešal, visoki zvaničnik Hamasa, pomogao je da se stanovništvo „preuzme odgovornost“ u odnosima sa Izraelom tokom posete političkog biroa Hamasa Teheranu.
Jordanska vlada je od 7. oktobra nastojala da uravnoteži svoju spoljnu politiku i unutrašnje izazove tako što je neprestano kritikovala Izrael, dok je preduzimala malo akcija koje bi mogle da se suprotstave Vašingtonu ili Jerusalimu. Iranski raketni udari na Izrael u aprilu i ranije ovog meseca učinili su jordanski balans još težim za izvođenje jer je Vašington očekivao da Jordan igra dodeljenu ulogu u mreži protivvazdušne odbrane koju predvode SAD, što je i učinio.
Prikazujući svoje vojne aktivnosti kao deo veće misije suprotstavljanja Izraelu i oslobađanja Palestinaca, Iran i njegovi zastupnici pomogli su da se preokrenu negativna osećanja prema Teheranu i njegovim partnerima koja su preovladavala pre manje od jedne decenije. Anketa koju je sproveo Vašingtonski institut 2015. godine pokazala je da Jordanci imaju izrazito negativne stavove prema svim ključnim igračima u građanskom ratu u Siriji, posebno prema iranskim zastupnicima. Na pitanje da procene postupke ovih aktera, 91 odsto Jordanaca je negativno ocenilo sirijsku vladu, dok je Hezbolah dobio negativnu ocenu od 86 odsto.
Pozitivno raspoloženje prema Hamasu se pojačalo posle 7. oktobra, iako ima dugu istoriju u Jordanu. Kada je Hezbolah 8. oktobra 2023. godine ušao u sukob u znak solidarnosti sa Hamasom, njegova popularnost u Jordanu je počela da raste, posebno među onima palestinskog porekla. Nasralahova smrt je dovela do još jednog vidljivog povećanja podrške, a IAF je pozvao na protest „u znak osude za ubistvo mučenika Hasana Nasralaha“.
Ranije je stranka često kritikovala Iran i njegove zastupnike zbog njihovih zločina u Siriji. U saopštenju koje je stranka izdala 2012. godine navodi se da „bojkotuje sve aktivnosti ili događaje koje organizuje iranska vlada, bilo u Jordanu preko svojih ambasada ili u iranskim gradovima, kao izraz protesta protiv iranske pozicije u podršci sirijskom režimu protiv sirijske revolucije .” Ova izjava, naravno, više ne odražava politiku IAF, jer je njeno rukovodstvo prisustvovalo Hanijevoj sahrani u Teheranu.
Dok su eksplicitne izjave podrške Iranu i njegovom vrhovnom lideru i dalje retke, Teheran je upotrebio svoje zastupnike da ugrozi bezbednost Jordana na način bez presedana. Istrage su otkrile krijumčarske mreže koje koriste Jordan kao koridor za transport oružja iz Sirije i Iraka na Zapadnu obalu, a vlasti su demontirale ćelije za krijumčarenje oružja u martu i junu. Pored toga, Kataib Hezbolah, šiitska milicija u Iraku koju podržava Iran, zapretila je da će naoružati 12.000 Jordanaca da napadnu Izrael. Nekada su ovakve akcije mogle da izazovu reakciju Jordanaca koji su negodovali zbog iranskog mešanja. Ali ne više.
Iran ima za cilj da poveća svoj uticaj u Jordanu predstavljajući se kao pobornik palestinske stvari. Stanovništvo Jordana koje je naklonjeno iranskim ambicijama, zajedno sa dugom granicom zemlje sa Izraelom, moglo bi da pretvori Jordan u potencijalnu lansirnu rampu za napade na Izrael. Dok je Izrael svestan ove pretnje i radi sa jordanskim vlastima na njenom ublažavanju – kao što je presretanje bespilotnih letelica iz Iraka koje ulaze u jordanski vazdušni prostor – rešavanje ovog pitanja zahteva više od samo bezbednosnih mera poput kontrole granice. Takođe se mora fokusirati na praćenje i suprotstavljanje proiranskoj retorici koja se pojavljuje u protestima i narodnim demonstracijama.