Iako je Severna Koreja prikupila preteći nuklearni arsenal, ona i dalje ima značajne praznine u svojim sposobnostima. Zabrinutost je da bi Rusija mogla pomoći Pjongjangu da brzo zatvori ove praznine.
Severna Koreja i Rusija: ka nuklearnoj neodgovornosti: Sve veći odnos između Severne Koreje i Rusije je mnogo više od oportunističkog braka koji je rezultat ruskog rata u Ukrajini. Pre rata, Severna Koreja je već napravila strateški pomak ka Rusiji, napuštajući svoj cilj da traži normalizaciju odnosa sa Sjedinjenim Državama. Rusija je pozdravila političku podršku Severne Koreje ratu i ubrzo je imala koristi od snabdevanja municijom i balističkih projektila. Pošto na duge staze, nijedna strana nema ono što je drugoj najpotrebnije, alijansa je verovatno osuđena da na kraju propadne. Ipak, za sada to vodi ka većem razaranju u Ukrajini i preti da podstakne eskalaciju sukoba na Korejskom poluostrvu.
Kim Džong Un se okrenuo Rusiji pre nego što je napala Ukrajinu
Posle neuspelog samita sa predsednikom Trampom u Hanoju u februaru 2019. godine, Kim Džong Un je pregledao i preinačio bezbednosnu politiku Severa.
Krajem 2021. godine Kim je zaključio da Sjedinjene Države neće dozvoliti postojanje njegove zemlje ili njegovog režima. Napustio je tridesetogodišnju politiku koju je osmislio Kim Il-sung i nastavio Kim Džong-il da normalizuje odnose sa Vašingtonom kao tamponom protiv Kine i Rusije. Uveren da su SAD u opadanju, odlučio je da se ponovo poveže sa Kinom i Rusijom u njihovom protivljenju globalnom sistemu koji predvode SAD.
Ova fundamentalna promena politike napravljena je pre ruske invazije 24. februara 2022. godine. Kim je bio spreman da politički i materijalno podrži Rusiju kada rat počne. Tokom protekle dve godine, Severna Koreja je isporučila Rusiji balističke rakete i više od 10.000 vojnih kontejnera u kojima su možda bili milioni komada municije. Ove zalihe nisu samo pomogle uspehu Rusije u Ukrajini, već su takođe obezbedile poligon za testiranje severnokorejske industrije municije, kao i za njene rakete, a možda i za njene posade.
Već u julu 2023. godine pojavili su se znaci napetosti između Pjongjanga i Pekinga zbog kretanja Severa ka Rusiji. Peking ne favorizuje podršku Pjongjanga ruskom ratu u Ukrajini niti njegovim znatno ubrzanim nuklearnim i raketnim programima. Iako je kinesko ministarstvo spoljnih poslova rutinski kritikovalo Vašington zbog povećanja tenzija na Korejskom poluostrvu, sada je uobičajenije da Peking sugeriše da je Sever podjednako kriv. Pjongjang, zauzvrat, sve više jasno ističe svoju preferenciju za Rusiju. To jasno odražavaju poruke Kim Džong-una Putinu i Si Đinpingu.
Šta ide iz Rusije u Severnu Koreju?
Nedavni diplomatski angažmani između Moskve i Pjongjanga nisu ništa drugo nego zapanjujući. Kim Džong-un je imao lični obilazak kosmodroma Vostočni u blizini Vladivostoka u septembru 2023. godine zajedno sa samitom sa predsednikom Putinom. Nekoliko visokih vladinih zvaničnika posetilo je svaku prestonicu, a Putin je u junu 2024. godine održao samit sa Kimom u Pjongjangu. Usledio je Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, sličan po sadržaju prethodnom Ugovoru o saradnji iz 1961. godine. Član 4 novog ugovora kaže: „Ako bilo koja zemlja padne u ratno stanje… druga će pružiti vojnu i drugu pomoć svim sredstvima“.
© Министерство обороны Российской ФедерацииIako je Rusija isprva meko pedalirala vojne aspekte sporazuma, nedavno su ruski analitičari naglasili da to nije samo parče papira, već pokazuje „odlučnost obe zemlje da ojačaju saradnju u svim oblastima, uključujući vojnu – tehnički.“
Malo se zna šta Rusija pruža Severnoj Koreji u zamenu za njenu ogromnu vojnu pomoć. Česti letovi ruskih vojnih aviona ka severu ukazuju na stalan priliv ljudstva i tehničkog znanja.
Iako je Severna Koreja prikupila preteći nuklearni arsenal, ona i dalje ima značajne praznine u svojim sposobnostima. Na primer, Severna Koreja ima ograničene zalihe plutonijuma i tricijuma, goriva potrebnih za moderne vodonične bombe. Sofisticiranost i minijaturizacija njenih nuklearnih bojevih glava ograničeni su time što su do sada izvršili samo šest nuklearnih testova, u poređenju sa 1.054 Sjedinjenih Država, 715 Sovjetskog Saveza i četrdeset pet Kine. Severna Koreja je demonstrirala raketne tehnologije klase interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) da bi stigla do američkog kopna. Međutim, nijedna od njenih ICBM nije lansirana u normalnim putanjama, i svi su podignuti da ostanu blizu Korejskog poluostrva, što je potrebno za dobijanje ključnih smernica i podataka o ponovnom ulasku.
Zabrinutost je da bi Rusija mogla pomoći Severnoj Koreji da brzo zatvori ove praznine. Takva pomoć bi prekršila obaveze Rusije prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Pre aneksije Krima 2014. godine i invazije na Ukrajinu 2022. godine, Sovjetski Savez/Rusija je bila odgovorna država NPT i podržavajući član Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Nažalost, sa svojom invazijom na Ukrajinu, Rusija je postala crvenkasta.
Ona je pretila upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini i okolnim državama. Ona je prekršila bezbednosna jamstva o neširenju oružja koja je dala Ukrajini kada je potpisala Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine o poštovanju suvereniteta Ukrajine u zamenu za slanje nuklearnog oružja iz sovjetske ere nazad u Moskvu. Počinila je nuklearni terorizam koji je sponzorisala država svojim kršenjem zone isključenja iz nuklearne nesreće u Černobilju i okupacijom nuklearnih elektrana Zaporožje pod nišanom oružja. Štaviše, u velikoj meri je usporio širenje globalne nuklearne energije svojim držanjem u svetskom lancu snabdevanja nuklearnim gorivom.Drugim rečima, Rusija se pretvorila u neodgovornu nuklearnu državu na koju ostatak sveta više ne može da zavisi da bi se pridržavao normi nuklearnog neširenja. To je glavna kratkoročna briga novih odnosa Rusije i Severne Koreje.