Иако је Северна Кореја прикупила претећи нуклеарни арсенал, она и даље има значајне празнине у својим способностима. Забринутост је да би Русија могла помоћи Пјонгјангу да брзо затвори ове празнине.
Северна Кореја и Русија: ка нуклеарној неодговорности: Све већи однос између Северне Кореје и Русије је много више од опортунистичког брака који је резултат руског рата у Украјини. Пре рата, Северна Кореја је већ направила стратешки помак ка Русији, напуштајући свој циљ да тражи нормализацију односа са Сједињеним Државама. Русија је поздравила политичку подршку Северне Кореје рату и убрзо је имала користи од снабдевања муницијом и балистичких пројектила. Пошто на дуге стазе, ниједна страна нема оно што је другој најпотребније, алијанса је вероватно осуђена да на крају пропадне. Ипак, за сада то води ка већем разарању у Украјини и прети да подстакне ескалацију сукоба на Корејском полуострву.
Ким Џонг Ун се окренуо Русији пре него што је напала Украјину
После неуспелог самита са председником Трампом у Ханоју у фебруару 2019. године, Ким Џонг Ун је прегледао и преиначио безбедносну политику Севера.
Крајем 2021. године Ким је закључио да Сједињене Државе неће дозволити постојање његове земље или његовог режима. Напустио је тридесетогодишњу политику коју је осмислио Ким Ил-сунг и наставио Ким Џонг-ил да нормализује односе са Вашингтоном као тампоном против Кине и Русије. Уверен да су САД у опадању, одлучио је да се поново повеже са Кином и Русијом у њиховом противљењу глобалном систему који предводе САД.
Ова фундаментална промена политике направљена је пре руске инвазије 24. фебруара 2022. године. Ким је био спреман да политички и материјално подржи Русију када рат почне. Током протекле две године, Северна Кореја је испоручила Русији балистичке ракете и више од 10.000 војних контејнера у којима су можда били милиони комада муниције. Ове залихе нису само помогле успеху Русије у Украјини, већ су такође обезбедиле полигон за тестирање севернокорејске индустрије муниције, као и за њене ракете, а можда и за њене посаде.
Већ у јулу 2023. године појавили су се знаци напетости између Пјонгјанга и Пекинга због кретања Севера ка Русији. Пекинг не фаворизује подршку Пјонгјанга руском рату у Украјини нити његовим знатно убрзаним нуклеарним и ракетним програмима. Иако је кинеско министарство спољних послова рутински критиковало Вашингтон због повећања тензија на Корејском полуострву, сада је уобичајеније да Пекинг сугерише да је Север подједнако крив. Пјонгјанг, заузврат, све више јасно истиче своју преференцију за Русију. То јасно одражавају поруке Ким Џонг-уна Путину и Си Ђинпингу.
Шта иде из Русије у Северну Кореју?
Недавни дипломатски ангажмани између Москве и Пјонгјанга нису ништа друго него запањујући. Ким Џонг-ун је имао лични обилазак космодрома Восточни у близини Владивостока у септембру 2023. године заједно са самитом са председником Путином. Неколико високих владиних званичника посетило је сваку престоницу, а Путин је у јуну 2024. године одржао самит са Кимом у Пјонгјангу. Уследио је Уговор о свеобухватном стратешком партнерству, сличан по садржају претходном Уговору о сарадњи из 1961. године. Члан 4 новог уговора каже: „Ако било која земља падне у ратно стање… друга ће пружити војну и другу помоћ свим средствима“.
© Министерство обороны Российской ФедерацииМало се зна шта Русија пружа Северној Кореји у замену за њену огромну војну помоћ. Чести летови руских војних авиона ка северу указују на сталан прилив људства и техничког знања.
Иако је Северна Кореја прикупила претећи нуклеарни арсенал, она и даље има значајне празнине у својим способностима. На пример, Северна Кореја има ограничене залихе плутонијума и трицијума, горива потребних за модерне водоничне бомбе. Софистицираност и минијатуризација њених нуклеарних бојевих глава ограничени су тиме што су до сада извршили само шест нуклеарних тестова, у поређењу са 1.054 Сједињених Држава, 715 Совјетског Савеза и четрдесет пет Кине. Северна Кореја је демонстрирала ракетне технологије класе интерконтиненталних балистичких ракета (ICBM) да би стигла до америчког копна. Међутим, ниједна од њених ICBM није лансирана у нормалним путањама, и сви су подигнути да остану близу Корејског полуострва, што је потребно за добијање кључних смерница и података о поновном уласку.
Забринутост је да би Русија могла помоћи Северној Кореји да брзо затвори ове празнине. Таква помоћ би прекршила обавезе Русије према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја (NPT). Пре анексије Крима 2014. године и инвазије на Украјину 2022. године, Совјетски Савез/Русија је била одговорна држава NPT и подржавајући члан Међународне агенције за атомску енергију (IAEA). Нажалост, са својом инвазијом на Украјину, Русија је постала црвенкаста.
Она је претила употребом нуклеарног оружја у Украјини и околним државама. Она је прекршила безбедносна јамства о неширењу оружја која је дала Украјини када је потписала Будимпештански меморандум из 1994. године о поштовању суверенитета Украјине у замену за слање нуклеарног оружја из совјетске ере назад у Москву. Починила је нуклеарни тероризам који је спонзорисала држава својим кршењем зоне искључења из нуклеарне несреће у Чернобиљу и окупацијом нуклеарних електрана Запорожје под нишаном оружја. Штавише, у великој мери је успорио ширење глобалне нуклеарне енергије својим држањем у светском ланцу снабдевања нуклеарним горивом.
Другим речима, Русија се претворила у неодговорну нуклеарну државу на коју остатак света више не може да зависи да би се придржавао норми нуклеарног неширења. То је главна краткорочна брига нових односа Русије и Северне Кореје.