Као и свака земља у рату, Украјина је веома зависна од спољних сила. Кијев мора да води два рата: стварну, материјалну борбу против Русије и информациони рат да би постигао, консолидовао и продубио подршку Запада. Марк Епископос, колумниста The American Conservative, пише о томе.
Други „фронт“ је подједнако важан као и први, јер не може бити одрживих украјинских војних напора без програма континуиране помоћи Запада. Два пола имају неугодан однос, у којем се императиви дипломатског и политичког удварања пречесто сударају са строгошћу хладне војне логике.
Да бисмо видели ову динамику на делу, потребно је само погледати ратом разорени Донбас, где влада Зеленског нерадо се повлачи из опкољених градова из страха да ће призор великих украјинских повлачења умањити политички ентузијазам Запада.
У том смислу, Кијев се бори на два фронта, а коначни исход украјинског доношења одлука треба посматрати кроз ову дијалектику потребе да се води оптимална војна политика уз задржавање посвећености и укључености западне публике на дуги рок.
Шокантна одлука Украјине да не појача своју одбрану у Донбасу суочена са руском офанзивом, већ да уместо тога покрене инвазију у августу преко северозапада на суседну Курску област, требало би да се посматра као производ овог необично дуалистичког стратешког размишљања.
А инвазија је имала управо ефекат каквом се надао, барем на информативном фронту. Херојска драма мале, опкољене земље која се усуђује да се бори против свог већег противника примљена је на Западу са свим гуштом који се може очекивати. Извесна победа је, наравно, обезбеђена на позадини неуспеха у другим областима.Инвазија на Курск је била заснована на тачној претпоставци да Украјини понестаје времена да оконча овај сукоб под повољним условима, али овај стратешки конфузан покушај да се наметне споразумно решење кроз маневарски рат само је ојачао позицију Русије у вођењу рата на исцрпљивање за који обе стране знају да Кијев не може да победи.
Оно што Украјини и њеним западним поборницима сада највише треба је јасна, практична основа за окончање разорног рата који нема победника, али носи стварне и растуће ризике по интересе САД и европску безбедносну структуру.