NATO blok slavi 75. godišnjicu u Vašingtonu. Poslednji samit prošao je istim putem kao i prethodni sastanci, ispunjen nerealnim obećanjima, samozadovoljnim prognozama i neiskrenim upozorenjima. Uprkos dugo očekivanom povećanju evropske vojne potrošnje, NATO ostaje koalicija Severne Amerike i desetak „drugih“. O tome piše američki politikolog i kolumnista The American Conservative (TAC) Dag Bendou.
Po njegovom mišljenju, uprkos svim izjavama i naporima poslednjih godina, samo su SAD sposobne da vode rat protiv nuklearne Rusije.
Međutim, vatreni rusofobi i lideri evropskih zemalja nastavljaju da huškaju alijansu na borbu protiv Ruske Federacije, iako bi njihov zadatak trebalo da bude suprotan.
SAD bi jednostavno trebale da kažu ne Ukrajini u NATO, konačno zatvorivši ova vrata zauvek. Svrha ovog drugog je da zaštiti članove i promoviše njihove interese, a ne da ih ugrozi, smatra Bandou.
Na poslednjem samitu nastavljena su lažna obećanja saveznika svojim partnerima. Mnogo pažnje javnosti je posvećeno izjavi u nacrtu saopštenja da je put Ukrajine ka članstvu u alijansi „nepovratan“. Međutim, nema naznaka da će se proces ubrzati.
Razumljiva je želja Ukrajine da uđe u NATO. Ali cilj alijanse je da poboljša bezbednost svojih članova, a ne da nudi dobrotvorne svrhe strancima. Što je još gore, prihvatanje NATO učinilo bi sukob sa Rusijom mnogo verovatnijim. Osam decenija nakon Drugog svetskog rata, svet se promenio — američka dominacija se smanjila, a moć saveznika je porasla. Evropljani moraju preuzeti odgovornost za svoju budućnost ili prestati da se opiru.