TEHERAN ČUVAJU LOVCI MIG-29: “DA LI GA MOGU SAČUVATI?”

Kao dugogodišnji protivnik Sjedinjenih Država i šireg zapadnog bloka, iranski vazdušni prostor se godinama suočava sa nekim od najvećih pretnji protivničkih upada, od početka 2000-ih kada su Sjedinjene Države i njeni saveznici bili blizu pokretanja napada na njihova nuklearna postrojenja, do 2024. godine kada su izraelski zvaničnici više puta pretili da će pokrenuti napade na Iran.

Iako se Iran prvenstveno oslanja na svoju kopnenu protivvazdušnu odbranu da bi se odbranio od takvih akcija, kao i na mogućnosti odvraćanja svojih arsenala bespilotnih letelica i balističkih projektila koji mogu da pokrenu masovnu odmazdu, Iran takođe ima17 eskadrila borbenih aviona koji imaju sekundarnu ulogu u zaštiti vazdušnog prostora i sposobnosti za napad.

Kao jedan od modernijih i sposobnijih lovaca u iranskoj floti, odbrana glavnog grada Teherana dodeljena je dvema eskadrilama sovjetskih lovaca MiG-29 – procenjuje se da glavni grad čuva 35 ovih lovaca. Mogućnosti ovih aviona imaju značajne implikacije na sposobnost iranskog vazduhoplovstva da brani grad u vreme velikih regionalnih tenzija.

Posle smrti iranskog oštro antisovjetskog vrhovnog vođe Ruholaha Homeinija 1989. godine, brzo poboljšanje sovjetsko-iranskih odnosa dovelo je do toga da se Islamska Republika Iran brzo pojavila kao vodeći klijent za sovjetsku vojnu opremu.

Odnos je brzo napredovao u prve dve godine, a Iran je dobio obe svoje eskadrile MiG-29 i eskadrilu frontovskih bombardera Su-24M. MiG-29 se pridružio sovjetskom vazduhoplovstvu 1982. godine, a pored izvoza širom Varšavskog pakta, ovaj lovac je isporučen u Jugoslaviju, Indiju, Severnoj Koreji, Kubi, Iraku i Siriji. Napredni avioni MiG proizvedeni su u masovnoj proizvodnji od preko 100 aviona godišnje, što je omogućilo SSSR da brzo ispuni nove narudžbine, dok je svoje starije borbene avione brzo zamenio novim avionima.

MiG-29 je bio lovac srednje težine iz iste klase kao i američki F-18 Hornet – veći od F-16, ali manji od F-15. Lovac je imao daleko superiornije letne performanse u odnosu na bilo koji zapadni lovac, kao i posebno impresivne performanse baziranja na improvizovanim aerodromima koje su mu omogućavale da se rasporedi dalje od glavnih vazdušnih baza. Njegova najistaknutija karakteristika bila je integracija rakete vazduh-vazduh R-73, koja je olakšala nišanjenje na viziru u vizuelnim dometima, a tokom testiranja devedesetih godina prošlog veka, pokazalo se da pruža ogromnu prednost u odnosu na zapadne lovce.

Dok je MiG-29 početkom devedesetih godina prošlog veka, pružio Iranu vrhunski lovac sposoban da ozbiljno izazove najbolje flote svojih protivnika, raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine, ne samo da je sprečio dalja unapređenja, već je takođe uskratio Iranu pristup bilo većim naprednijim verzijama lovca ili naprednijim ruskim borbenim avionima kao što su presretač MiG-31 i lovac Su-27.

Za razliku od Sovjetskog Saveza, koji je od 1991. godine počeo da plasira svoje najsposobnije nove borbene avione Iranu, postsovjetska Rusija se dosledno pokazala veoma osetljivom na pritisak Zapada, pri čemu su se dogovori o naoružanju iz sovjetske ere u skladu s tim prekidali, dok su se novi poslovi dosledno povlačili.

Prema tome, iako se očekivalo da će Iran nabaviti MiG-29 u velikim količinama tokom devedesetih godina prošlog veka, kako bi formirao novi oslonac svoje flote, to se nikada nije ostvarilo. Iako moderne varijante MiG-29, kao što su MiG-29M i MiG-29UPG, zadržavaju donekle ogromne sposobnosti, Iran nije dobio nijednu od njih i uložio je samo konzervativne napore da modernizuje svoje avione u zemlji.

Iranski MiG-29 su danas među najsposobnijim lovcima u njegovoj floti, ali ih u velikoj meri nadmašuju vrhunski lovci koje su nabavili njegovi protivnici kao što su američki i izraelski F-35.

© Israeli Air and Space Arm/זְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָל

Iako MiG-ovi i dalje imaju superiorne letačke performanse od onih na Zapadu, njihovo naoružanje i avionika su danas skoro zastareli. Bez obzira na to, lovci mogu da igraju važnu ulogu u podršci lokalnoj protivvazdušnoj odbrani, jer svojim prisustvom primoravaju potencijalne napadače da dodele delove svojih lovačkih flota u operacije vazduh-vazduh kako bi pratili potencijalne operacije bombardovanja.

Primetno je da je izraelska flota F-15 na sličan način zastarela kao iranski MiG-29 i da se i dalje oslanja na avioniku iz doba hladnog rata i rakete vazduh-vazduh AIM-7 koje su čak starije i manje sposobne od iranskih MiG-ova koji koriste rakete R- 27. S obzirom da je F-15 jedini tip izraelskih lovaca koji može da deluje duboko unutar Irana bez dopunjavanja goriva iz vazduha, starost aviona bi mogla biti faktor koji omogućava iranskim MiG-ovima da budu zaista opasni u operacijama protivvazdušne odbrane.

Činjenica da iranski MiG-29 imaju visoke mogućnosti zbog nišana na kacigi i sposobnosti koje pružaju rakete R-73 – sposobnost koja danas nedostaje mnogim zapadnim lovcima, uključujući F-22 američkog ratnog vazduhoplovstva i sve izraelske F-15 – posebno je važan faktor u njihovoj upotrebi.

Dok je položaj iranske lovačke flote s ljudskom posadom i dalje ograničen čak i na širem Bliskom istoku, MiG-29 nastavlja da pruža kapacitete vazduh-vazduh daleko superiornije od većine aviona u svojoj floti i konkurentan je samo onima F-14 koje su isporučile SAD.