ТАМНА СТРАНА ПАТРИОТА: КАКО ЈЕ И ЗАШТО ЧУВЕНИ РАКЕТНИ СИСТЕМ ОБАРАО СОПСТВЕНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ! ШТА ЈЕ УКРАЈИНЦИМА ПРЕЋУТАНО У ВЕЗИ РУШЕЊА Ф-16

Због свега тога морао се огласити и сад већ бивши командант Украјинског Ратног ваздухопловства Микола Оленшчук који је негирао ту причу и критиковао је украјинску посланицу Маријану Безуглају због првог пада Ф-16

Обарање два Украјинска Ф-16 и страдање пилота је био велики ударац, а још кад су се о томе распричали народну посланицу, па симпатизери Кијева настала је лавина коју је било немогуће зауставити. О томе се толико причало да је тешко било све негирати.

Због свега тога морао се огласити и сад већ бивши командант Украјинског Ратног ваздухопловства Микола Оленшчук који је негирао ту причу и критиковао је украјинску посланицу Маријану Безуглају због првог пада Ф-16. У међувремену Оленшчук је муњевито смењен.

„Нико ништа не крије. Истрага је већ у току. Безуглајине изјаве се користе за дискредитацију највишег војног врха. Давно је продала своје име да би остварила подле циљеве. Наравно, откривамо разлоге ваздушне несреће. Нико ништа није крио нити крије! Целокупно највише руководство је одмах добило извештај о удесу. Прелиминарни извештај добили су и наши партнери из Сједињених Држава, који су већ учествовали у истрази разлога. Информације о оваквим инцидентима не могу се одмах изнети у јавност и не могу бити детаљније за медије, јер је у току рат. Маријана, доћи ће време када ћеш пред читавом војском тражити опроштај за оно што си урадила, надам се на суду“.

Посланица Безуглаја је тврдио да је украјински авион Ф-16 оборен пријатељском ватром украјинског система Патриот, наводно „због недостатка координације међу јединицама“.

Да ли је украјинска посланица нарушила мит о супериорном патријоту у Украјини који обара и циркон и кинжал. Судећи по беснилу Миколе Оленшчука изгледа да се нешто десило.

У сваком случају то није било први пут него да патирот има историју обарања споствених борбених авиона као у Првом залисвком рату јануар-фебруар 1991, а касније и у агресији САД на Ирак 2003.

Кад год је била нека војна интервенција САД у којој су учестововали и Патриоти били су инциденти са ракетним системом Патриот.

На Западу већина стручњака анонимо је било спрено да говори критички о ракетном систему Патриот упркос модернизацијама.

Сам ракетни систем своју борбену употребу имао је у рату са ирачким ракетама скад, али се тад баш нешто није показао. На раправама и конгресним саслушавањима које су трајале пет година после Пустињске олује је утврђено да су патриоти над Израелом пресрели неколико балистичких ракета Скад, али је већином ирачких скадова разбијена на делове који су на земљи оставили пустош. Амерчки команданти су тврдили да су Патриоти уништили 80 посто ирачких ракета над Саудијском арабијом и 50 посто над Израелом. Због тога јер је Риад цензурисао поготке ирачких скадова.

Много касније и америчка војска признала је своју грешку. Утврђено је да је сваки осми патриот у заливском рату погодио мету. По ставу појединих стручњака то значи да је проценат ефикасности систем у одбрани Израела био раван нули. Америчкој одбраменој индустрији то није сметало да настави продају патриота широм света савезницима и говорити да је овај ракетни систем најуспешнији.

Закључак је био да за главни несупех у Заливу није главни кривац непрецизност овог ракетног система, већ слаб квалитет израде ирачких скадова приликом повећања домета ракете. Наиме ирачки скадови су носили више ракетног горива, а мање експлозива у бојевој глави, јер су Ирачани хтели да повећају брзину у односу на изворне скадове. Последица је била што су ирачки скадоци у атмосферу улазили под другачијим углом, а крвивуља лета је била нестабилна, зато је патриот тешко пратио мету.

Утврђено је да је проблем у рачунарском систему који води и усмерава ракете патриот на мету. Зато је поечо развој верзије ПАЦ-3 систем који је прилагођен нестабилним кривуљама лета балистичке ракете и уследила је модернизација бојеве главе ракете пресретача.

Прича о Патриотима се заборавила, а онда 17 марта 2003 започела је операција Ирачка слобода.

Американци су на поростору око Ирака разместили ракетне системе Патриот са обученим посадама, а убрзо по почетку рата почеле су и невоље.

23.март 2003.

Трећег дана напада на Ирак из Кувајта пут Ирака полетела су два британска борбена авиона Торнадо ГР Мк3. Противничке ирачке ПВО нигде није било ни на видику, а лет и лансирање ласерских вођених бомби требало је бити рутинска операција. Торнади су одбавили свој убојни терет и пилоти су авионе су усмерили према Кувајту. Како је у истрази навео британски официр који се после тог инцидента пензиносао авиони Торнадо били су у пријатељском ваздушном простору када је један од Торнада оборен. Како се показало у истрази летелица је била жртва пријатељске ватре.

Наредно 24. марта патрола је нашла мртве двојицу пилота и олупину Торнада. Команданти америчке армије кад је вест стигла у медији објашњавали су да је у питању грешка јер је ракета Патриот авион заменила за пројектил односно балистичку ракету противника?! Како је објашњено за то главни кривац је рачунар.

Британски ваздухопловни стручњаци нису били задовољни извештајем и сматрали су да није у питању гршка компјутера и навели су да су то две различите ствари и да је то јако тешко представити како може да дође до такве грешке.

Истина Патриот није аутоматизовани одбрамени систем. Радар прати обејакт у ваздуху , рачунар тај објекат препознаје и као симбол прикаже на радарском екрану. И ако на радарском екарану он прикаже нешто што је препознато као долазећи балистички пројектил, оператеру остаје само неколико секунди за одлуку да ли да га обори или пусти да одлети даље.

У операцији Ирачка слобода рачунари ПВО система Патриот деловали су необично неколико пута. Како су после сведочили чланови борбених посада сам рачунар почео је као у филмовима научне фантастике да сам креира погрешне циљеве. За рачунаром седе оператери који изражавају чуђење и не знају да ли су то прави или лажни циљеви. Већином ти лажни циљеви не постоје ни у времену ни у простору. Заправо догодило се да су сопствену летелицу препознали као балистички пројектил.

Такве проблеме регистровао је велики број посада ракетних батерија да су се на екрану појављивали циљеви којих у реалности није било. У једном од случајева се догодило да су оператери на екранима открили наводно ракету, али у задњем тренутку Рајтеонови стручњаци су утврдили да се ради о лажном циљу.

25. март 2003

Пилот ловца Ф-16 добио је упозорење и јасан сигнал да га прати противавионска ракета . Ракета је заиста била, али није била противничка . Пилот Ф-16 успео је са својом противрадарском ракетом погодити систем који га је пратио радаром: сопствену ракетну батерију. Како су навели припадници посаде ракетне батерије њихово видно поље одједном је напунила бела светлост. Мислили су да их је напала посада ирачких минобацача, али нико од њих није помислио да ће их напасти сопствени људи.

2. април 2003

Поручник Натан Вајт пилот палубног ловца морнарице САД полетео је 2. априла 2003 на своју 14 мисију. То се догодило 11 дана после обарања британског торнада и напад на амерички Ф-16. Поручник Вајт полетео је са носача авиона Кити Хок. По успешно завршеној акцији враћао се на матични носач авиона али га је пресрео осматрачки радар ракетног система Патриот. Осматрачки радар препознао га је као тактички балиситчку ракету и та информација је прослеђена рачунару. Према њему полетеле су две пресретачке ракете. Поручник је радио везом обавестио о претњи, уследио је оштар маневар избегавања ракете. После само 4 секунде уследила је ескплозија оба пројектила. У питању је био директни погодак. Беживотно тело поручника Вајта нађено је после 10 дана. Све се сазнало када је један од колега настрадалог поручника Вајта испричао да му је син страдао од ракета из Патриота.

У операцији Ирачка слобода Патриоти су борбено деловали укупно 12 пута од тог броја три су била усмерена на сопствене летелице. Инциденти са “пријатељском ватром” за сада нису објашњени.

Један коментар на “ТАМНА СТРАНА ПАТРИОТА: КАКО ЈЕ И ЗАШТО ЧУВЕНИ РАКЕТНИ СИСТЕМ ОБАРАО СОПСТВЕНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ! ШТА ЈЕ УКРАЈИНЦИМА ПРЕЋУТАНО У ВЕЗИ РУШЕЊА Ф-16

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *