Светска војна потрошња достигла је 2025. године нови рекорд од скоро 2,9 билиона долара, што је 11. узастопна година раста, показују подаци које је у понедељак објавио СИПРИ. Истовремено, САД су забележиле највећи једногодишњи пад војне потрошње у последњим деценијама.
Главни покретач раста била је Европа, где је потрошња скочила 14 одсто на 864 милијарде долара. СИПРИ наводи да је то највиши ниво икада забележен за европски континент, а међу европским чланицама НАТО и најбржи годишњи раст од 1953. године.
Европа предводи раст
Немачка је први пут од 1990. прешла праг од 2 одсто БДП-а, уз раст потрошње од 24 одсто на 114 милијарди долара. Берлин је у међувремену најавио да до 2029. жели да подигне издвајања на 3,5 одсто БДП-а. Шпанија је повећала војни буџет за 50 одсто на 40,2 милијарде долара и такође први пут од 1994. прешла 2 одсто БДП-а.
Пољска је за одбрану издвојила 4,5 одсто БДП-а, што је највише међу свим чланицама НАТО. У Азији и Океанији заједничка потрошња порасла је 8,1 одсто на 681 милијарду долара, што је највећи раст у том региону од 2009. године.
Кина је повећала потрошњу за 7,4 одсто на процењених 336 милијарди долара, што је њена 31. узастопна година раста. Тајван је подигао буџет за 14 одсто на 18,2 милијарде долара, док је Јапан издвојио 62,2 милијарде долара, односно 1,4 одсто БДП-а, што је његов највећи терет војне потрошње од 1958. године.
Пад потрошње САД вероватно је привремен
Русија је у петој години рата издвојила процењених 190 милијарди долара, што је 7,5 одсто БДП-а и 20 одсто укупне државне потрошње. Украјина је потрошила 84,1 милијарду долара, односно 40 одсто БДП-а и 63 одсто државне потрошње.
Америчка потрошња пала је 7,5 одсто на 954 милијарде долара, пре свега зато што током 2025. није одобрена нова војна помоћ Украјини, коју СИПРИ рачуна у расходе земље донатора. Истраживачи СИПРИ наводе да је пад вероватно кратког даха, пошто је Конгрес већ одобрио више од билион долара за 2026. годину.
Укупна потрошња НАТО достигла је 1,581 билион долара, односно 55 одсто светског збира. СИПРИ је истовремено упозорио на проблем транспарентности, пошто нови циљ Алијансе од 5 одсто БДП-а до 2035. оставља простор да се део трошкова води као „одбрамбени и безбедносни“, без јасних критеријума.