“ŠTIT ISTOK” POLJSKA GRADI VELIKI ODBRAMBENI ZID OD BALTIKA DO TROMEĐE GRANICA POLJSKE, SLOVAČKE I UKRAJINE

Ova barijera, koja će se protezati dužinom od oko 800 kilometara, treba da odvrati potencijalne pretnje i ograniči kretanje agresorskih snaga (čitaj Rusa)

Poljska radi na velikom projektu fortifikacije, nazvanom „Štit-Istok,“ duž svoje istočne granice sa Belorusijom i Rusijom, s ciljem jačanja nacionalne i regionalne bezbednosti.

Plan uključuje obimnu infrastrukturu, poput sistema nadzora, protivtenkovskih barijera, bunkera i protiv-dron odbrane.

Ova barijera, koja će se protezati dužinom od oko 800 kilometara, treba da odvrati potencijalne pretnje i ograniči kretanje agresorskih snaga (čitaj Rusa), a istovremeno obezbedi utvrđene tačke duž granice. Projekat je procenjen na više od 2,5 milijarde dolara, a završetak se očekuje do 2028. godine.

Inicijativa je nastavak izgradnje zida od 400 miliona dolara na granici Poljske i Belorusije, kojim se, od 2021. godine, suočavala sa velikim prilivom migranata za koji je poljska vlada verovala da je politički motivisan od strane Belorusije.

Trenutna vlast zamišlja još sveobuhvatniju odbrambenu mrežu integrisanu sa saveznicima iz NATO-a u baltičkom regionu.

Pored toga, Poljska traži finansijsku podršku od Evropske unije, jer projekat služi kako za nacionalnu, tako i za bezbednost EU.

Poljaci inače podržavaju gradnju zaštitnog zida sa Rusijim i Belorusijom njih 64,3 odsto odgovorilo je potvrdno, dok se samo 16,5 posto protivi takvom potezu.

Sliči zidovi postoje i u ostalim delovima sveta. U SAD bivši američki predsednik Donald Tramp izgradio je zid na granici sa Meksikom kako bi sprečio migracije i narkokartele da upadaju u pogranične oblasti SAD. Izrael je hermetički odvojio Gazu od ostatka Izraela, kako bi suzbio saomubilačke napade, ali ni to nije zadržalo Hamas 7. oktobra 2023 da upadne u Izrael što je pokrenulo masovnu odmazdu nad Gazom. Slične žičane ograde prema granici sa Rusijom postoje i na Baltiku na primeru Estonije koja je je utvrdila 136 km granice sa Rusijom. Letonija koja ima ogradu na granici sa Rusijom u dužini od 300 km, Litvanija 500 km. Grčka je sa granici sa Turskom podigla žičanu barijeru u dužini od 40 km, Bugarska sa Turskom 240 km i Grčka sa Makedonijom u dužini 32 km. Finska sa Rusijim gradi žičanu ogradu i utvrđenja u dužini od 1340 km

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *