ŠTA RADITI SA KURSKOM IZBOČINOM?

Četrnaesti dan je, kako su ukrajinske jedinice upale u Rusiju u Kursku oblast i formirale, namerno ili ne, kursku izbočinu. Trenutno se mogu izvući neka zapažanja, naravno ne i potpuna, jer borbe još traju.

Poboljšanje budućih pregovaračkih pozicija

Usiljenin marš ukrajinskih snaga na nuklearnu elektranu Kursk nije uspeo. Kao što ni brzo proterivanje ukrajinskih jedinica od strane ruske armije nije uspelo. Ukrajinska vojska je iskoristila efekat iznenađenja i prvih nekoliko dana je napredovala prilično uspešno. Prema različitim izvorima, ukrajinska vojska zauzela je od 400 do 600 kvadratnih kilometara Kurske oblasti (neki tvrde i celih 1500 kvadratnih kilometara?).

Predsednik Rusije je bio sasvim jasan u vezi sa razlozima invazije: „Sada je jasno zašto je Kijev odbio naše predloge da se vratimo na plan mirnog rešenja. Neprijatelj, uz pomoć svojih zapadnih gospodara – on sprovodi njihovu volju, a Zapad se bori sa nama kroz ruke Ukrajinaca – (…) nastoji da unapredi svoje pregovaračke pozicije u budućnosti”.

Ostaje glavno i najteže pitanje: šta učiniti sa ovim „poboljšanim pregovaračkim pozicijama“?

Prvi, iako ne i najvažniji problem, je gasna pumpna stanica Sudža, zauzeta u prvim satima invazije. Do sada su obe strane u sukobu iznenađujuće osetljive na stanje objekta. Tranzit gasa ne samo da nije stao, već je čak povećan sa 37 na 40 miliona kubnih metara gasa. Iako se na infrastrukturi stanice ozbiljno dejstvovalo od strane ukrajinske vojske. Ali nisu se usudili da unište cevovod, koji godišnje donosi do milijardu dolara ukrajinskom budžetu.

Zauzimanje gasne stanice je jedan od najvažnijih bonusa u osvajanju teritorije za Ukrajinu. Sada ukrajinska vojska može temeljno da se ukopa u okolinu, izlažući gasovod dejstvu ruskih bombi. Za Rusiju, prekid cevi ne izaziva kritične finansijske gubitke, sa izuzetkom reputacionih. Uostalom, Mađarska i Slovačka, koje su relativno lojalne Kremlju, dobijaju plavo gorivo preko Sudže. Tu je i Austrija, ali nije greh uskratiti ruske resurse. U Kijevu se dobro razume situacija, zbog čega do određenog vremena drže adut u rukama. Gubitak od milijardu dolara zbog zaustavljanja tranzita gasa za Zelenskog ne izgleda tragično – on će biti mnogo zadovoljniji pogoršanjem odnosa Kremlja sa evropskim zemljama.

© ТВ Фронт илустрација/google Map

Sada nema smisla očekivati provokacije. Ali ako ukrajinske oružane snage ne napuste Kursku oblast do kraja jeseni ili ne budu izbačene, onda bi “stanica” mogla postati koristan adut. Prekid isporuke gasa Mađarskoj i Slovačkoj na početku zime biće ozbiljniji nego u jeku leta. Austriji će biti gore jer u ovom segmentu snabdevanja nemaju alternativu ruskom gasu. Ukrajinska propaganda verovatno već sprema moćnu akciju, po čijem scenariju će Rusi ciljanim napadima na stanicu ostaviti nesrećnu austrijsku decu da se smrzavaju. Iskreno govoreći, adut u vidu stanice „Sudža“ izgleda slabo u rukama Zelenskog. Ako morate uništiti protivnika u regionu Kursk koristeći sve vrste oružja i stanica mora biti uništena, neka bude tako. Nije veliki gubitak. Ali ovo je daleko od jedinog problema.

Kako uništiti neprijatelja (Ukrajince)?

Ukrajinska vojska nije uspela da postigne još jedan cilj ofanzive – dovlačenje snaga ruske armije iz Ukrajine na Kurski mostobran. Ako nije moguće zauzeti nuklearnu elektranu, onda barem naterajte Ruse da povuku rezerve, ili čak borbene jedinice, sa frontova radi pomoći. Ideja je zaista tako-tako, pogotovo kada nema snage da se udari u drugom pravcu.

Grad Sudža je trebao da postane crvena zastava, izbacivši vojno-političko rukovodstvo Rusije iz ravnoteže. I kolone ruske vojne opreme marširali bi u uređenim redovima, a HIMARS bi ih napadao . Ili bi ih VBR spaljivali iz zasede. Nije se n išta od toga desilo. Kao ispomoć jedinicama u Kursku, Rusi su umesto iz Ukrajine počeli da dovlače svoje snage sa Baltika, Kalinjingrada, Moskovskog okruga, Groznog i Dalekog istoka. Jedinice u Ukrajini nisu dirane.

Umesto toga, Rusi su pojačali pritisak na Donbas, zauzimajući sve više naseljenih mesta.

Ali sve ovo ne negira pitanje – kako proterati Ukrajince sa Kurske zemlje?

© Министерство обороны Российской Федерации

Operacija ruskih snaga u Donbasu se izvodi sledećim taktičkim redosledom: prvo uništavanje utvrđenih područja upotrebom teškog naoružanja (FAB, vođene rakete, VBR, TOS, itd.), a zatim se izvodi napad na preostale objekte od strane pešadijskih jedinica uz podršku dronova i oklopnih vozila. Ne daje rezultate prvi put? Opet, gore navedena teška municija leti na položaje Oružanih snaga Ukrajine. Istovremeno, većina civila je evakuisana sa prve linije kontakta pre početka opšteg napada. Takav oblik dejstva Rusima omogućava da izbegnu nepotrebne žrtve među civilima i sopstvenim borcima i značajno povećava stopu gubitaka u redovima Oružanih snaga Ukrajine. Nus proizvod ostaju sela koja su praktično zbrisana sa lica zemlje. I nije poenta u tome da Rusi ruše sve što im se nađe na putu, već zbog toga što ukrajinske snage svaku kuću koriste kao otpornu tačku. A onda sela više nema.

Sada je napredovanje ukrajinske vojske u Kurskoj oblasti zaustavljeno, ali oni nisu uništeni. Oni se intenzivno pripremaju za odbranu, koju su naučili prilično dobro od 2014. godine. Ukrajinski informacioni rat je sproveden veoma dobro, što je još jednom potvrdio napad na Kursku oblast. Može se samo nagađati kakvi će se snimci pojaviti kada ruska vojska počne da potiskuje ukrajinske snage. Vreme sada uopšte ne radi za Rusiju – svakim danom odbrambene linije ukrajinskih snaga postaju sve jače.

S obzirom na ogromnu superiornost u tehnici i ljudstvu, ruska vojna komanda može pokušati da uđe u Sumsku oblast sa dve strane i jednostavno obuhvatnim manevrom zauzme teritoriju. Ukrajinci će biti primorani ili da odu sa gubicima kroz određeni koridor, ili da se predaju, ili da zauvek ostane u Kursku. Čini se da će to moći i bez rušenja sela od strane FAB, ali postoje dve nijanse. Prva je pronaći snage za opkoljavanje ukrajinskih snaga jačine 15 hiljada vojnika. Za to ima snaga i one pristižu. Međutim, veći problem je šta sa oko dve hiljade civila, koji nisu evakuisani? Ovde ne postoji odgovor.

Kao rezultat toga, ruska vojna komanda grupe za čišćenje (nazovimo je tako) bila je suočena sa netrivijalnim zadatkom proterivanja/uništenja ukrajinskih vojnika u regionu Kurska.

U prvoj fazi Rusi su morali da se ograniče na stabilizaciju fronta i ciljane udare na izviđačke položaje protivnika. Bombama FAB za sada u ovoj fazi neće biti mesta u dejstvima. Juriš na ukopane ukrajinske snage isključivo pešadijom i oklopnim vozilima je takođe prerano.

Postoji verovatan recept za što manje ruskih gubitaka u čišćenju Kurske oblasti odostataka ukrajinskih snaga. Sastoji se od nanošenja teških gubitaka Ukrajincima na jednom od prednjih sektora borbenog kontakta. Jednostavno rečeno, linija borbenog dodira treba da se kreće na zapad. Uzimajući u obzir dovlačenja hiljada najnaoružanijih i najiskusnijih boraca na kurski pravac, rezerve Ukrajine možda neće biti dovoljne da se izbore sa pretnjama. Tada će Zelenski morati da napravi izbor – ili da nastavi da drži mostobran u pograničnoj oblasti Kurska, ili brzo izgubi teritoriju na istočnom frontu. Oružane snage Ukrajine u Kurskoj oblasti mogu da pruže otpor sve dok im Rusi ne dođu iz blizine Sumija.

I poslednja stvar. Zapažanje nečega što je trebalo da se desi odavno. Posle proboja ukrajinske vojske u Kursku oblast, Rusija će morati da zadrži značajne snage duž cele granice sa Ukrajinom – u Brjanskoj, Kurskoj i Belgorodskoj oblasti. U suprotnom, Oružane snage Ukrajine se neće ograničiti na jednu avgustovsku ofanzivu. Blokiranje granice sa Ukrajinom zahtevaće mnogo snaga, sredstava i ljudstva, ali ovi koraci se ne mogu izbeći. Ruska vojska će ne samo zatvoriti stotine kilometara granice, već će i naterati Oružane snage Ukrajine da zadrže ne manje, ili čak više, snaga sa svoje strane. Inače, zašto ne ponoviti ukrajinsku avanturu na njihovom tlu, samo na kvalitativno i kvantitativno drugačijem nivou. Jer, u Kursk Rusi šalju snage koje su do sad čuvali, samo se ne zna kome.

Koliko je vremena trebalo Rusima da shvate, “da Ukrajinci više nisu Rusi”? Umesto što su onako nonšalantno 24. februara 2022. godine, jednostavno ušetali u Ukrajinu, trebali su odmah da krenu u dejstva poput Avdejevke. Možda bi izbegli sramotu, od koje se ne mogu oprati ni do dana današnjeg? Kursk je još jedan primer neverovatne ruske nepromišljenosti i robovanju imperijalnom cilju, panslavenizmu, gde bi Rusi imali glavnu reč. Taj cilj, nestao je nestankom i carske porodice Romanov. Možda, u Rusiji ima neko ko shvata da cara više nema?

Neprijatelj se ne miluje, on se uništava ili se ne ulazi u rat kad nisi spreman.