Ваздушно космичке снаге Русије из базе Хмеим подигли у суботу увече 30. новембра 2024. године више од 12 летелица у верзијама Су-34/24 који изводе ваздушне нападе на протурске терористе у провинцијама Идлиб, Алеп и Хама
Од почетка офанзиве џихадиста које подржава Турска заједно са елементима Исламске државе, Ал каиде, разних џихадистичких милиција, док је на земљи владало комплетно расуло из базе Хмеим која је главна руска ваздухопловна база поред Латакије (поморска база) уследио је удар руског ваздухопловства са јуришницима -бомбардерима СУ-32 ФН и Су-24М.
🚨Update: Massive Russian airstrikes targeting Pro- Western rebels positions in Aleppo city!! pic.twitter.com/8qLijz7YB8
— US Civil Defense News (@CaptCoronado) November 30, 2024
Последње информације указују да су Ваздушно космичке снаге Русије из базе Хмеим подигли у суботу увече 30. новембра 2024. године више од 12 летелица у верзијама Су-34/24 који изводе ваздушне нападе на протурске терористе у провинцијама Идлиб, Алеп и Хама.
🇷🇺🇸🇾 Large squadron of Russian jets have taken off from its Khmeimim Air Base, Syria. pic.twitter.com/oT2zLBEmkN
— Lord Bebo (@MyLordBebo) November 30, 2024
Према досадашњним активностима главна мета руских јуришника биле су снаге HTS које подржава Турска у маршевском поретку и у зонама блокирања непријатеља.
Сухој Су-34 (НАТО ознака Flanker R).
Су-34 је тактички бомбардер који се истовремено користи и као ловац-пресретач. Авион је двосед, са пилотом и оператером наоружања који седе један поред другог, за разлику од уобичајеног распореда “један иза другог”. Погоњен је са два турбомлазна мотора са комором за допунско сагоревање горива, од којих сваки производи потисак од 24,450 даН.
Тактичко-техничке карактеристике:
- Димензије: дужина 21,94 м, висина 5,93 м, распон крила 14,7 м.
- Максимална брзина: 1,8 до 2,35 маха.
- Максимални долет: 3.000 км.
- Наоружање:
- Топ ГШ-301 калибра 30 мм.
- 12 подвесних тачака за наоружање.
- До 8.000 кг борбеног терета, укључујући ракете ваздух-ваздух и ваздух-земља, као што су 4 ракете Kh-31 (Криптон), 2 Kingbolt и 2 Kazoo.
- Може да носи до 50 авио-бомби FAB-250 M62 или 26 FAB-250 M54.
Овај авион је високотехнолошки дизајниран за ефикасно извршавање борбених задатака у сложеним условима, комбинујући велику брзину, прецизност удара и разноврсност наоружања.
Su-24MПрви радови на одсеку нових пројеката бироа Сухој започињу 1961-1962. године под лажним именом С-28 и С-32. Очигледно је било да је Сухој самоиницијативно почео да развија нови фронтовски бомбардер. Почевши од средине 1967. године, биро је почео да разматра опцију авиона са промењивом геометријом крила. Званично, напори да се развије нови авион одобрен је декретом владе од 7. августа 1968. године. Ревизија пројекта Т-6 завршена је 1968-1969. године, а три прототипа израђена су до јесени 1969. године. Први серијски произведени СУ-24 (седми прототип) свој први лет извео је 31. децембра 1971. године. Следеће године покренута је масовна производња авиона на којима су извршена тестирања са наоружањем. Током 1973. године авиони су почели да пристижу у борбене јединице РВ СССР. Уредбом Владе Совјетског Савеза од 4. фебруара 1975. године Т-6 је уведен у наоружање РВ СССР под ознаком СУ-24.Нови фронтовски бомбардер на Западу је први описао начелник Здруженог штаба оружаних снага САД адмирал Томас Мурер (Thomas Hinman Moorer). Почетком 1974. године, у својој сензационалистичкој изјави рекао је „да је то први савремени совјетски ловац развијен специјално за ловачко-бомбардерске задатке и нападе из ниског лета и да ће тај авион вероватно бити основни тактички јуришни авион совјетског РВ“. Навео је кодни НАТО назив авиона Fencer (мачевалац). рототип Т-6-8М имао је бројне измене у односу на СУ-24 последње серије. Први лет модернизованог авиона изведен је 24. јула 1977. године. Пред крај летних тестова одлучено је да се авион уведе у наоружање под ознаком СУ-24М. НАТО ће овај авион касније означити као Fencer-D. Серијски примерци СУ-24М били су знатно измењени у односу на прототип Т-6-8М. Авиони СУ-24М добили су нападно-навигацијски систем ПНС-24М Тигр, који је објединио осматрачки радар Орион-А, радар за праћење терена Рељеф и нишанске уређаје за примену ласерских и ТВ вођених ракета и бомби. За самозаштиту авион је добио систем БКО-2 Карпати који се састоји од сигнализатора радарског зрачења СРО-15 Берјоза, ИЦ детектора Л-82 Мак који открива топлотни одраз нападачког авиона и ракета, уређаја за активно електронско ометање СПС-161 Геранијум, спремника ИЦ и радарских мамаца АПП-50. Подвесни контејнер Фантасмагорија обезбеђује примену противрадарских ракета. Авион је добио нову радио комуникацијску и радио-навигацијску опрему. СУ-24М би је први совјетски авион тактичке намене опремљен уређајем за попуну горивом у лету. Када се испод трупа СУ-24М постави контејнер УПАЗ-1А он постаје авион-танкер што је изузетно битна особина у фронтовској авијацији која не може да се ослања на малобројну флоту танкера, формацијски везану за стратешку бомбардерску авијацију. Серијска производња авиона СУ-24М трајала је од 1978. до 1993. године.