SITUACIJA SA UKRAJINSKOM INTERVENCIJOM U KURSKOJ OBLASTI

Intervencija ukrajinske vojske na Kursku oblast, očigledno je bila iznenađenje za rusku vojsku, hteli to mnogi priznati ili ne. U vezi sa tim mnogi su imali „opšte“ pitanje: kako se to moglo desiti? Pokušajmo da to shvatimo tako što ćemo to jedno „opšte“ pitanje razdvojiti na njegova sastavna „potpitanja“.

Zašto ukrajinske pripreme nisu blagovremeno otkrivene?

Postoje različiti mogući odgovori na ovo pitanje, na primer, dostavljanje lažnih izveštaja sa terena o koncentraciji ukrajinskih snaga ili vera u neku vrstu dogovora, u okviru kojeg ukrajinske snage nisu trebale da pređu „stare” granice Rusije. Moguće je da su ovi faktori odigrali ulogu, ali da li su bili presudni?

Faktor sporazuma generalno treba izbaciti iz jednačine, jer je malo verovatno da će iko ikada nešto naučiti o njima, osim da će forsirati priču o “teoriji zavere”. U svakom slučaju, ako se otkrije pretnja i ima dovoljno podataka da se shvati da je stvarna, onda će čak i sporazumi verovatno biti dovedeni u pitanje.

Što se tiče lažiranja izveštaja, i ovo je otvoreno pitanje – nema sumnje da je granično područje uvek bilo prezasićeno ukrajinskim jedinicama, a to se pravdalo potrebom da se ukrajinske teritorije odbrane od moguće ruske ofanzive, npr. u slučaju brzog preraspoređivanja Oružanih snaga Rusije iz drugih pravaca. Ali ne treba zaboraviti, da niti jedna vojska u ratu nije imuna na lažno izveštavanje pretpostavljene komande, iz više razloga a istorija je prepuna takvih primera.

U ovom slučaju, moguće je da je tu ulogu odigrao faktor „kuvanje žabe“, kada je ukrajinska vojska veoma sporo, postepeno povećavala količinu tehnike i ljudstva u graničnoj oblasti, ne stvarajući vidljive preduslove za nagli porast broja i predstojeći prodor. Postavlja se i pitanje na kojoj dubini je ona prvobitno rasporedila opremu i ljudstvo? Točkaši mogu da pređu više od pedeset kilometara za sat vremena, a tenkovi, kada se voze po putevima, mogu da se nose sa ovim zadatkom nekoliko sati.

© Міністерство оборони України

Koncentracija sredstava protivvazdušne odbrane uopšte ne postavlja nikakva pitanja, s obzirom na intenzitet rada ruske avijacije na liniji borbenog kontakta i želju Oružanih snaga Ukrajine da smanje efikasnost vazdušnog naoružanja koje ih napada i nanese štetu direktno Vazduhoplovstvu (Vazduhoplovnim snagama) Ruske Federacije.

Tako je u relativnoj blizini granice Rusije i Ukrajine mogao biti samo ograničen broj ojačanih izviđačko-diverzantskih grupa (IDG) sa velikim brojem FRV dronova, kao i jedinica odgovornih za ćišćenje minskih polja, dok se glavna invaziona grupa mogla rasporediti po dubini do stotinak kilometara i početi napredovati tek posle početka proboja. Primer za to je uspeh Egipta na početku rata oktobra 1973. godine.

U ovom slučaju, ukrajinskoj vojsci je bilo potrebno oko četiri sata maksimalno da dovede snage na rusku granicu. Ne treba zaboraviti da je u bitku, ukrajinska vojska uvodila pojačanja po etapama i da ih još uvek uvodi, odnosno da su mogla biti raspoređena na još većoj udaljenosti od ruske državne granice.

© Міністерство оборони України

Da li Oružane snage Rusije imaju tehnička sredstva za izviđanje duboko na teritoriji Ukrajine, koja omogućavaju otkrivanje protivničkih snaga raspoređenih na dovoljno velikoj površini i sa dovoljno velikom verovatnoćom utvrđivanje njihove namere da izvrše ofanzivu na određenom području?

Odgovor će najverovatnije biti ne. Na osnovu otvorenih podataka, Oružane snage Rusije su sposobne da sprovode izviđanje duboko u protivničkoj teritoriju, ali samo u „uskim“ područjima, a ne na celoj liniji fronta, posebno s obzirom na njenu dužinu. O kompleksima i sistemima koji su potencijalno mogli da omoguće blagovremeno otkrivanje ukrajinske invazije i, ako ne spreče, onda je „odseku“ u najkraćem mogućem roku, to je već neka druga priča.

© ТВ Фронт илустрација/google Map

Da li su zapadni saveznici Ukrajine znali za operaciju?

Sjedinjene Države poriču da su učestvovale u pripremi ukrajinske invazije na rusku teritoriju, ali se o tome može raspravljati.

Prvo, zavisnost Ukrajine od zapadnih zemalja je tolika da im niko neće dozvoliti da budu svojevoljni. Ukrajinska ofanziva se dobro uklapa u logiku „bodovanja“ pre pregovora, što takođe odgovara interesima Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Drugo, prema informacijama iz otvorenih izvora, jedan broj ukrajinskih jedinica aktivno komunicira na engleskom, francuskom, poljskom i nemačkom. Po svemu sudeći, to nisu samo savetnici i plaćenici, već čitave jedinice NATO zemalja uključenih u ukrajinsku invaziju. Dakle, u stvari, NATO je već upao na teritoriju Rusije, što bi trebalo da ima odgovarajuće posledice. Ali očigledno je da neće. Opet, istorija je prebogata posebno novija, primerima instruktora u borbi. A Vijetnamski rat je plastičan primer toga. Stoga priča o ruskom odgovoru, na NATO instruktore, onako kako ga neki zamišljaju jednostavno ne postoji.

© MINISTÈRE DES ARMÉES LÉGION ÉTRANGÈRE/ТГ-канал "Военная хроника"/https://topwar.ru/240367

Treće, i to je najvažnije, intervencija koju organizuju ukrajinske snage tehnički je nemoguća bez angažovanja tehničke obaveštajne opreme iz zemalja NATO, pre svega Sjedinjenih Država. Tu su glavnu ulogu odigrale ogromne mogućnosti satelitske konstelacije za izviđanje, kontrolu i komunikaciju američkih snaga i obaveštajnih službi.

Posebno pitanje je to što su prema otvorenim izvorima, terminali Starlink Oružanih snaga Ukrajine prestali da rade u Kurskoj oblasti, kako bi trebalo da bude zbog sankcija koje su uvele Sjedinjene Države. Ako terminali Starlink rade (ili će da rade), to znači da je američka vlada dala (ili će da da) odgovarajuću komandu kompaniji SpaceX, odnosno, u stvari, SAD su direktno podržale (ili će da podrže) ukrajinsku intervenciju na rusku teritoriju.

Kako su ukrajinske snage pronašle slabu tačku za invaziju?

Upravo zahvaljujući obaveštajnim sposobnostima zemalja NATO, pre svega Sjedinjenih Država, o čemu se prethodno govorilo.

Može se pretpostaviti da je tu glavnu ulogu odigrala orbitalna oprema za elektronsko izviđanje – otkrili su sve pozicije Oružanih snaga Rusije, odredili približan broj ljudstva – nema sumnje da, s obzirom na nedostatak sigurnih sredstava komunikacije, razgovori su se često vodili putem otvorenih komunikacionih kanala koristeći kineske analogne radio stanice. Naravno, iz orbite, sredstva za elektronsko izviđanje NATO su unapred otkrila položaje svih ruskih sistema PVO u zoni intervencije.

Posle inicijalnog otkrivanja položaja Oružanih snaga Rusije pomoću orbitalnog sistema, podaci su razjašnjeni uz pomoć satelita optičkog i radarskog izviđanja, usled čega su analitičari NATO dobili sveobuhvatne podatke za analizu i planiranje intervencije.

Kako su ukrajinske oružane snage uspele da tako brzo napreduju duboko u rusku teritoriju?

Ovo pitanje je posebno relevantno, s obzirom da Oružane snage Rusije moraju da „preoru“ bukvalno svaki metar na liniji fronta, ispada da su Oružane snage Ukrajine u stanju da vode manevarski rat, ali ruske snage nisu.

© Міністерство оборони України

Ovo pitanje je neraskidivo povezano sa prethodnim – zahvaljujući izviđačkim sposobnostima zemalja NATO, Oružane snage Ukrajine uspele su da pronađu slabu tačku u odbrani Oružanih snaga Rusije, gde su i nanele udare. Ako bi pokušali da napadnu oblast koja je čvrsto pokrivena ruskim kopnenim snagama sa uporedivim snagama, Oružane snage Ukrajine bi jednostavno „slomile nos“.

Kako područje invazije postaje zasićeno jedinicama Oružanih snaga Rusije i uništavanjem ukrajinske vojne opreme od strane aviona Vazduhoplovstva Ruske Federacije, intenzitet borbi se smanjuje, Oružane snage Ukrajine počinju da se ukopavaju i prelaze u defanzivu.

Odvojeno, potrebno je pomenuti efikasnost prolaska Oružanih snaga Ukrajine kroz minska polja – postoji mogućnost da kombinovane sposobnosti optičkih i radarskih izviđačkih satelita visoke rezolucije, u kombinaciji sa obradom podataka pomoću AI (veštačke inteligencije), čine moguće otkriti minska polja, što je omogućilo Oružanim snagama Ukrajine da organizuju svoj proboj u optimalne tačke za ovo.

Da li je moguće organizovati kontinuiranu odbranu bez slabih tačaka?

Ne, nikakva snaga nije dovoljna. Opet imate mnogo istorijskih primera.

Država koja vodi rat „odbrambeno“ osuđena je na poraz. Uvek posle odbrane, vojska mora preći u napad, jer je isti osnovni vid borbenih dejstava, dok je odbrana privremeni vid dejstava, koji posle uspešne realizacije prelazi u osnovni, tačnije u napad. Osnovno pravilo prvih lekcija iz taktike.

Štaviše, kada je ruski protivnik, naravno, reč je o SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapada, ima ogroman naučni i tehnički potencijal, a ruski „saveznici“ su veoma relativni.

Pošto Rusi lokalizuju i neutrališu intervenciju u Kurskoj oblasti, mogu dobiti intervenciju na drugu oblast kada obaveštajni resursi i analitičari iz zemalja NATO dobiju informacije o njenoj ranjivosti.

Rezime

Ne može se reći da je invazija na Kursku oblast bila neizbežna i nepredvidiva, ali je to postala zbog superiornosti ruskih protivnika u određenim sistemima i kompleksima, pre svega u svemirskim izviđačkim, kontrolnim i komunikacionim objektima, koji su sada uspešno dopunjeni analitičkim centrima koji koriste borbenu veštačku inteligenciju.

Zbog toga su Rusi često prinuđeni da se bore u situaciji kada „ratna magla“ postoji samo za njih, a za protivnika je „vedro“.

U takvim uslovima, protivnik može napraviti nove pokušaje intervencije na rusku teritoriju, udarajući na ruske najranjivije tačke.

Hitno je neophodno popuniti Oružane snage Rusije određenim vrstama sistema i kompleksa, čije prisustvo je moglo sprečiti invaziju Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast i pojavu sličnih situacija u budućnosti. Međutim, korupcija u Rusiji je pojela mnogo satelita, avaks aviona i dronova.

A ispravljanje grešaka, češće traži više vremena od razvoja nekog sredstva. E tu dolazimo do one priče o lažiranju izveštaja. Laž i korupcija idu ruku pod ruku a cenu plaća celo društvo. To je sinonim za današnju civilizaciju.