СИТУАЦИЈА СА УКРАЈИНСКОМ ИНТЕРВЕНЦИЈОМ У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ

Интервенција украјинске војске на Курску област, очигледно је била изненађење за руску војску, хтели то многи признати или не. У вези са тим многи су имали „опште“ питање: како се то могло десити? Покушајмо да то схватимо тако што ћемо то једно „опште“ питање раздвојити на његова саставна „потпитања“.

Зашто украјинске припреме нису благовремено откривене?

Постоје различити могући одговори на ово питање, на пример, достављање лажних извештаја са терена о концентрацији украјинских снага или вера у неку врсту договора, у оквиру којег украјинске снаге нису требале да пређу „старе” границе Русије. Могуће је да су ови фактори одиграли улогу, али да ли су били пресудни?

Фактор споразума генерално треба избацити из једначине, јер је мало вероватно да ће ико икада нешто научити о њима, осим да ће форсирати причу о “теорији завере”. У сваком случају, ако се открије претња и има довољно података да се схвати да је стварна, онда ће чак и споразуми вероватно бити доведени у питање.

Што се тиче лажирања извештаја, и ово је отворено питање – нема сумње да је гранично подручје увек било презасићено украјинским јединицама, а то се правдало потребом да се украјинске територије одбране од могуће руске офанзиве, нпр. у случају брзог прераспоређивања Оружаних снага Русије из других праваца. Али не треба заборавити, да нити једна војска у рату није имуна на лажно извештавање претпостављене команде, из више разлога а историја је препуна таквих примера.

У овом случају, могуће је да је ту улогу одиграо фактор „кување жабе“, када је украјинска војска веома споро, постепено повећавала количину технике и људства у граничној области, не стварајући видљиве предуслове за нагли пораст броја и предстојећи продор. Поставља се и питање на којој дубини је она првобитно распоредила опрему и људство? Точкаши могу да пређу више од педесет километара за сат времена, а тенкови, када се возе по путевима, могу да се носе са овим задатком неколико сати.

© Міністерство оборони України

Концентрација средстава противваздушне одбране уопште не поставља никаква питања, с обзиром на интензитет рада руске авијације на линији борбеног контакта и жељу Оружаних снага Украјине да смање ефикасност ваздушног наоружања које их напада и нанесе штету директно Ваздухопловству (Ваздухопловним снагама) Руске Федерације.

Тако је у релативној близини границе Русије и Украјине могао бити само ограничен број ојачаних извиђачко-диверзантских група (ИДГ) са великим бројем FРV дронова, као и јединица одговорних за ћишћење минских поља, док се главна инвазиона група могла распоредити по дубини до стотинак километара и почети напредовати тек после почетка пробоја. Пример за то је успех Египта на почетку рата октобра 1973. године.

У овом случају, украјинској војсци је било потребно око четири сата максимално да доведе снаге на руску границу. Не треба заборавити да је у битку, украјинска војска уводила појачања по етапама и да их још увек уводи, односно да су могла бити распоређена на још већој удаљености од руске државне границе.

© Міністерство оборони України

Да ли Оружане снаге Русије имају техничка средства за извиђање дубоко на територији Украјине, која омогућавају откривање противничких снага распоређених на довољно великој површини и са довољно великом вероватноћом утврђивање њихове намере да изврше офанзиву на одређеном подручју?

Одговор ће највероватније бити не. На основу отворених података, Оружане снаге Русије су способне да спроводе извиђање дубоко у противничкој територију, али само у „уским“ подручјима, а не на целој линији фронта, посебно с обзиром на њену дужину. О комплексима и системима који су потенцијално могли да омогуће благовремено откривање украјинске инвазије и, ако не спрече, онда је „одсеку“ у најкраћем могућем року, то је већ нека друга прича.

© ТВ Фронт илустрација/google Map

Да ли су западни савезници Украјине знали за операцију?

Сједињене Државе поричу да су учествовале у припреми украјинске инвазије на руску територију, али се о томе може расправљати.

Прво, зависност Украјине од западних земаља је толика да им нико неће дозволити да буду својевољни. Украјинска офанзива се добро уклапа у логику „бодовања“ пре преговора, што такође одговара интересима Сједињених Држава и њихових савезника.

Друго, према информацијама из отворених извора, један број украјинских јединица активно комуницира на енглеском, француском, пољском и немачком. По свему судећи, то нису само саветници и плаћеници, већ читаве јединице НАТО земаља укључених у украјинску инвазију. Дакле, у ствари, НАТО је већ упао на територију Русије, што би требало да има одговарајуће последице. Али очигледно је да неће. Опет, историја је пребогата посебно новија, примерима инструктора у борби. А Вијетнамски рат је пластичан пример тога. Стога прича о руском одговору, на НАТО инструкторе, онако како га неки замишљају једноставно не постоји.

© MINISTÈRE DES ARMÉES LÉGION ÉTRANGÈRE/ТГ-канал "Военная хроника"/https://topwar.ru/240367

Треће, и то је најважније, интервенција коју организују украјинске снаге технички је немогућа без ангажовања техничке обавештајне опреме из земаља НАТО, пре свега Сједињених Држава. Ту су главну улогу одиграле огромне могућности сателитске констелације за извиђање, контролу и комуникацију америчких снага и обавештајних служби.

Посебно питање је то што су према отвореним изворима, терминали Starlink Оружаних снага Украјине престали да раде у Курској области, како би требало да буде због санкција које су увеле Сједињене Државе. Ако терминали Starlink раде (или ће да раде), то значи да је америчка влада дала (или ће да да) одговарајућу команду компанији SpaceX, односно, у ствари, САД су директно подржале (или ће да подрже) украјинску интервенцију на руску територију.

Како су украјинске снаге пронашле слабу тачку за инвазију?

Управо захваљујући обавештајним способностима земаља НАТО, пре свега Сједињених Држава, о чему се претходно говорило.

Може се претпоставити да је ту главну улогу одиграла орбитална опрема за електронско извиђање – открили су све позиције Оружаних снага Русије, одредили приближан број људства – нема сумње да, с обзиром на недостатак сигурних средстава комуникације, разговори су се често водили путем отворених комуникационих канала користећи кинеске аналогне радио станице. Наравно, из орбите, средства за електронско извиђање НАТО су унапред открила положаје свих руских система ПВО у зони интервенције.

После иницијалног откривања положаја Оружаних снага Русије помоћу орбиталног система, подаци су разјашњени уз помоћ сателита оптичког и радарског извиђања, услед чега су аналитичари НАТО добили свеобухватне податке за анализу и планирање интервенције.

Како су украјинске оружане снаге успеле да тако брзо напредују дубоко у руску територију?

Ово питање је посебно релевантно, с обзиром да Оружане снаге Русије морају да „преору“ буквално сваки метар на линији фронта, испада да су Оружане снаге Украјине у стању да воде маневарски рат, али руске снаге нису.

© Міністерство оборони України

Ово питање је нераскидиво повезано са претходним – захваљујући извиђачким способностима земаља НАТО, Оружане снаге Украјине успеле су да пронађу слабу тачку у одбрани Оружаних снага Русије, где су и нанеле ударе. Ако би покушали да нападну област која је чврсто покривена руским копненим снагама са упоредивим снагама, Оружане снаге Украјине би једноставно „сломиле нос“.

Како подручје инвазије постаје засићено јединицама Оружаних снага Русије и уништавањем украјинске војне опреме од стране авиона Ваздухопловства Руске Федерације, интензитет борби се смањује, Оружане снаге Украјине почињу да се укопавају и прелазе у дефанзиву.

Одвојено, потребно је поменути ефикасност проласка Оружаних снага Украјине кроз минска поља – постоји могућност да комбиноване способности оптичких и радарских извиђачких сателита високе резолуције, у комбинацији са обрадом података помоћу АI (вештачке интелигенције), чине могуће открити минска поља, што је омогућило Оружаним снагама Украјине да организују свој пробој у оптималне тачке за ово.

Да ли је могуће организовати континуирану одбрану без слабих тачака?

Не, никаква снага није довољна. Опет имате много историјских примера.

Држава која води рат „одбрамбено“ осуђена је на пораз. Увек после одбране, војска мора прећи у напад, јер је исти основни вид борбених дејстава, док је одбрана привремени вид дејстава, који после успешне реализације прелази у основни, тачније у напад. Основно правило првих лекција из тактике.

Штавише, када је руски противник, наравно, реч је о САД, Великој Британији и другим земљама Запада, има огроман научни и технички потенцијал, а руски „савезници“ су веома релативни.

Пошто Руси локализују и неутралишу интервенцију у Курској области, могу добити интервенцију на другу област када обавештајни ресурси и аналитичари из земаља НАТО добију информације о њеној рањивости.

Резиме

Не може се рећи да је инвазија на Курску област била неизбежна и непредвидива, али је то постала због супериорности руских противника у одређеним системима и комплексима, пре свега у свемирским извиђачким, контролним и комуникационим објектима, који су сада успешно допуњени аналитичким центрима који користе борбену вештачку интелигенцију.

Због тога су Руси често принуђени да се боре у ситуацији када „ратна магла“ постоји само за њих, а за противника је „ведро“.

У таквим условима, противник може направити нове покушаје интервенције на руску територију, ударајући на руске најрањивије тачке.

Хитно је неопходно попунити Оружане снаге Русије одређеним врстама система и комплекса, чије присуство је могло спречити инвазију Оружаних снага Украјине на Курску област и појаву сличних ситуација у будућности. Међутим, корупција у Русији је појела много сателита, авакс авиона и дронова.

А исправљање грешака, чешће тражи више времена од развоја неког средства. Е ту долазимо до оне приче о лажирању извештаја. Лаж и корупција иду руку под руку а цену плаћа цело друштво. То је синоним за данашњу цивилизацију.