СИРИЈА ЗА УКРАЈИНУ ТРАГОМ ЈЕДНЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ

Поставља се питање између кога? Асада са арапским државама, Ердогана и Путина ипредставника Путина, њега самог и изасланика Трампове администрације

Гледајући и читајући оно што се тренутно дешава у Сирији где џихадисти напредују муњевито, а сиријска војска се повлачи, док Руси борбено делују без ангажовања трупа на терену килаво бомбардујући позадину џихадиста или пружајући хеликоптерску подршку са неба указује све да је ово плод договора.

Поставља се питање између кога? Асада са арапским државама, Ердогана и Путина ипредставника Путина, њега самог и изасланика Трампове администрације, где се наводно дешава договр о замени територије где би Русији била устипљена Украјина, а САД односно џихадистима скоро 90 посто Сирије где се Сунити апсолутна већина, док би Алавити шиитска секта и хришћани завршили на парчету територије уз море Тартус и Латакија.

Све што се на терену дешава указује на то. Од Алепа преко Хомса и Хаме на путу према Дамску џихадисит настављају пут победнички поход, где Сунити славе, а хиршћани и алавити ћуте, скривају се или беже на запад. Слична ситуација је и у Деир ез Зор који у време прве сиријске револуције од 2012-2017 издржао је опасаду џихадиста. Овај пут сиријска војска се повукла, из Палмире такође.

И сам турски председеник говорио је о правцу кретања џихадиста до Голанске висоравни. Занимљиво је да Ердоган спомиње Алепо, Хомс, Хаму и Дамаск, али не и Латакију и Тартус што говори у прилог ове тезе.

The Kurdish-led Syrian Democratic Forces (SDF) now controls almost 40% of Syrian territory. pic.twitter.com/iFM2JKtSZF

— ‌Hemdad Mehristani (@Mehristani) December 6, 2024

Иначе и за Трампову администрацију значајнији је много Блиски исток од Украјине, која је и онако европски, а не амерички проблем из угла Трампа. Као и сваки трговац Трмап је морао да нешто да понуди.

Прво је као димна завеса пуштен план о три начина како решити и зауставити рат у Украјини. Са овим план Зеленском о победи постао је мит, прошлпст. И сам Зеленски је почео да говори о томе да ће и Русија сести за преговарачки сто. С друге стране док се о томе прича заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рајбков проговорио је о новој Јалти или Јалти 2. Истина за вољу Бошко Јовановић је још крејам 2022 године говорио и писао да ће се рат у Украјини завршити поделом интересних сфера између Русије и Америке, где би Русији вероватно припала половина Украјине осим западног дела којим управљају “Унијати” и можда југозападног дела око Ужогорода у коме су Мађари већина.

То је једнио било могуће само када је на чело САД дошао Доналд Трамп, трговац који управља државаом као својом компанијом и коме је политика само управљање корпорацијом као у свом ријалитију.

Да ли је Путин понудио Сирију у замену за Украјину је главно питање. Какав је направљен договор са Израелом и то је велико питање с обзиром да су тајни емисари из Израела походили Москву. Да ли је ово увод у годину расплета како се назива наредна 2025. године? По свему судећи јесте.

Док је Бајден био заинтересован за Украјину, а Блиски исток постао нужно зло, Доналд Трамп је много више захваљујући Аврамовим споразумима има циљ да коначно реши питање свих проблема на Блиском истоку пре свега Израела са суседима, Палестинцима у Гази, Сирију, Хезоблах и Либан, а тиме посредно и Сирију.

С друге стране успон шиитског полумесеца који је доживео 2019 пун успон и уследило је опадање и пропас убиство генерала Касема Сулејманија аритекте пораза Исламске државе уследило је њена обнова, реорганизација, успон и силовити јуриш који се тад дешава.

БОРБЕНИ АРСЕНАЛ ЏИХАДИСТИЧКИХ ГРУПА КОЈЕ СУ КРЕНУЛЕ У ОФАНЗИВУ ПРОТИВ БАШАР АЛ АСАДА!

С друге стране Русија пружа козметичку подршку сиријским трупама на терену. Иран делује додуше млако, а на терену ситуација хаотинчна. Прелазе села и насеља из руке у руку.

За то време на истоку Украјине пораз за поразом. Руска војска заузима село, за селом, насељем за насељем, Курска област с муком се одржава, а план о уступање територија полако постаје реалност. Спомиње се Донбас и Луганск, али се не спомиње више Крим.

По свему судећи где има дима има и ватре., да је ово можда договор САД и Русије које су обе после наеколико месеци поново успоставиле директни контакт после ћутања и у случају Орешника где се говори да су Американци били обавештени, али они и даље мудро ћуте. И у овом случају мгло би се рећи да неки договор постоји на релацији Москава-Вашингтон и Москва-Тел Авив као и Москва -Дамаск с обзиром да је Асад одлетео у Моску и вратио се после оне приче о пучу који је наводно пропао.

МОЖЕ ЛИ ТАРТУС ПАСТИ, ХОЋЕ ЛИ ЏИХАДИСТИ КРЕНУТИ НА РУСЕ У СИРИЈИ?

За то време џихадисти тактиком полумесеца покако заузимају све већу територију. Почели су да се оглашавају на CNN где лидер Ал Каиде кога обучава Турска, наоружава прича за америчке медије, иначе телевизија која је подржавала бушев рат против тероризма. Други лидери исламистичких милиција дају изјаве за израелске медије и поручују да су спремни за нормализацију односа са јеврејском државом. Интересантно.

Било како било сигурно је једно да кад се реши Сирија на удару ће бити северни Јемен и јеменски Хути као експоненти Ирана, са чиме се регионални значај Ирана враћа у зону Персијског залива и даље од Ирака и Сирије и изворишта нафте и гаса.

За то време ако дође до поделе остаће један мали део територије који ће се звати Украјина. ова прича са собом ће повући и друге проблема и мењање граница са чиме ће се решавати подла Европе која ће постати жртвени јарац САД и Русије. Простор недовољно спосбан да се брани војно и вазал САД.

Бајден је био и остао експонетн политике Збигњева Бжежинског, Трампу је много битнији Блиси исток и Израел него Украјине. Очито да су неки договори постигнути. Као што се према Wall streetr Journal египатски и јордански званичници су позвали сиријског председника Башара ел Асада да напусти земљу и успостави владу у егзилу; са супругом и децом који су прошле недеље отишли ​​из Дамаска у Москву, док је његов зет побегао у Уједињене Арапске Емирате. Асад је позвао Турску да интервенише и заустави офанзиву побуњеника, док је захтевао обавештајну подршку и оружје од неколико земаља, укључујући УАЕ, Египат, Јордан и Ирак, а све су одбиле те захтеве, а руска подршка остала козметичка.