SEVERNA KOREJA šalje 8 MILIONA artiljerijskih GRANATA u Ukrajinu. Sledeće su TRUPE!

Slanje 1.500 specijalaca iz Severne Koreje u Rusiju, kao prethodnica od procenjenih 12.000 vojnika koji će se pridružiti moskovskoj invaziji na Ukrajinu, predstavlja značajan korak u razvoju strateškog partnerstva između Pjongjanga i Moskve.

Ovaj potez Severne Koreje produžiće sukob i verovatno će dovesti do veće spremnosti Rusije da isporuči napredniju vojnu tehnologiju Pjongjangu. Južna Koreja će biti pod sve većim pritiskom da reaguje, što bi moglo dovesti do toga da odustane od dosadašnjeg uzdržavanja od pružanja direktne vojne pomoći Ukrajini.

Nacionalna obaveštajna služba (NIS) otkrila je satelitske snimke na kojima se vidi kako Severna Koreja vojnim brodovima transportuje specijalne jedinice na ruski Daleki istok. Takođe su dobili video snimak na kojem se vidi kako severnokorejski vojnici dobijaju ruske uniforme, opremu i lažne lične karte kako bi se prerušili u ruske jedinice iz Sibira.

© Chosŏn inmin'gun/Korean Central News Agency

Prisustvo severnokorejskih trupa koje se bore u Ukrajini predstavlja veliki iskorak u podršci Pjongjanga u ratu sa Ukrajinom i prvi put da je Severna Koreja rasporedila vojne trupe velikih razmera u inostranstvu. Ranije je Severna Koreja ograničila svoje uloge na slanje pilota u Vijetnamski rat, učešće u ratu na strani Egipta u Jomkipurskom ratu, kao i slanje malih jedinica vojnih savetnika i trupa u Siriju 2016. godine.

Tokom prošle godine, Pjongjang je pojačao ruske rezerve municije slanjem oko 8 miliona artiljerijskih granata i desetine modernih balističkih raketa kratkog dometa (SRBM). Zapadni obaveštajni izvori sugerišu da je municija iz Severne Koreje činila polovinu one koju je Rusija koristila u Ukrajini, iako je došlo do velikog broja kvarova na starim granatama, a čak i polovina novoproizvedenih SRBM-ova je zakazala.

Severnokorejske jedinice će pojačati ruske napade na ukrajinske vojne i druge ciljeve, ali je upitno koliko će to i kojoj meri promeniti situaciju na terenu. Severnokorejske kopnene snage nemaju borbeno iskustvo, naprednu opremu i specijalizovanu obuku. Severna Koreja nije obučavala svoje trupe zajedno s ruskim jedinicama u zajedničkim operacijama, niti ima integrisane sisteme komande, kontrole i komunikacije sa ruskim snagama.

Međutim, severnokorejske jedinice u Ukrajini će sada dobiti priliku da se upoznaju s novim oružjem, taktikom, operacijama i tehnologijama modernog ratovanja, što može biti iskorišćeno za modernizaciju i unapređenje vojnih kapaciteta zemlje, koja se suočava sa savezničkim snagama na Korejskom poluostrvu.

© Republic of Korea Army Headquarters

Ostaje nejasno šta je Rusija dala Severnoj Koreji u zamenu za ovu vojnu podršku. Finansijska kompenzacija, svakako, kao i isporuke hrane i goriva. Za zapadne zemlje problematičnija bi bila mogućnost prenosa ruske vojne tehnologije Severnoj Koreji. Neki stručnjaci spekulišu da bi Rusija mogla da pruži Severnoj Koreji najvažnije komponente najsavremenije vojne tehnologije, kao što su nacrti za nuklearne bojeve glave, povratne kapsule ili pomoć u razvoju interkontinentalnih balističkih raketa.

Verovatnije je, međutim, da će Rusija umesto toga doprineti tehnologijom za vojne izviđačke satelite, naprednim konvencionalnim oružjem, poput aviona i podmornica, ili pomoći u unapređenju proizvodnje aviona i mornaričkog oružja. Ipak, nakon što je Severna Koreja rasporedila svoje trupe, Rusija će možda sada biti spremna da plati veću cenu.

Kao odgovor na izveštaje NIS-a, predsednik Južne Koreje Jun Suk Jel je sazvao hitan bezbednosni sastanak. Nakon sastanka, Seul je saopštio da potez Severne Koreje predstavlja „značajnu bezbednosnu pretnju“ za Južnu Koreju i međunarodnu zajednicu i obećao da će „koristiti sve dostupne alate kako bi reagovao na situaciju.“

Do sada je Južna Koreja izbegavala pružanje direknte vojne pomoći Ukrajini, ograničavajući svoju podršku na ograničenu pomoć i izvoz 500.000 artiljerijskih granata u SAD, kao i velike prodaje oružja Poljskoj kako bi nadoknadila njihove isporuke Ukrajini.

Administracija predsednika Juna je više puta izjavila da bi mogla da razmotri ukidanje zabrane pružanja direktne pomoći Kijevu, ali to još nije učinila, uglavnom zbog bojazni od ruske reakcije. Predsednik Jun je prvi put razmatrao ovu opciju pre nego što je prisustvovao samitu NATO-a u junu 2022. U aprilu 2023. je izjavio da bi Južna Koreja pružila pomoć ako Rusija izvede „veliki napad na civile, masakr ili ozbiljno kršenje ratnog prava“, što je prema tvrdnjama vlasti iz Kijeva Moskva od tada više puta učinila.

© Shutterstock / Yeongsik Im

U junu 2024. godine, Seul je izjavio da bi omogućavanje pristupa naprednom oružju Severnoj Koreji od strane Rusije, nakon potpisivanja njihovog bilateralnog odbrambenog sporazuma, moglo dovesti do toga da Južna Koreja bez ograničenja isporučuje oružje Ukrajini.

Rastući dokazi o direktnom učešću Severne Koreje u borbenim operacijama u Ukrajini povećavaju pritisak na Seul da prevaziđe svoju uzdržanost u odnosu na Moskvu i usvoji oštriju politiku. Iako su prvi izveštaji ukazivali na to da bi administracija predsednika Juna mogla da počne sa isporukom pomoći Ukrajini, sada se čini da će Seul umesto toga usvojiti oprezniji pristup, prvo slanjem stručnjaka za vojnu taktiku, doktrinu i operacije Severne Koreje, kao i obaveštajnih oficira da ispitaju zarobljene severnokorejske vojnike. Vlada je obećala da će održati „otvoren stav“ prema mogućnosti buduće isporuke oružja Ukrajini.

Visoki južnokorejski zvaničnik je izjavio da će Seul usvojiti fazni pristup u kojem bi „pružanje odbrambenog oružja moglo biti razmatrano, a ako Severna Koreja pređe određenu granicu, moglo bi biti razmatrano i ofanzivno oružje na kraju.“

Uzdržanost Seula da se više uključi u sukob u Ukrajini može delimično biti rezultat rastućih tenzija duž međukorejske granice. Kim Džong-Un je pojačao preteću retoriku protiv Južne Koreje, digao u vazduh drumske i železničke veze između Koreja i predstavio širenje svog raketnog arsenala i kapaciteta za proizvodnju nuklearnog oružja.

Odgovor na rastuće pretnje u Indo-Pacifiku i Evropi zahtevaće pojačanu multilateralnu koordinaciju i konkretniju posvećenost SAD-a sa svojim saveznicima kako bi se odbranili zajednički strateški interesi.