Слање 1.500 специјалаца из Северне Кореје у Русију, као претходница од процењених 12.000 војника који ће се придружити московској инвазији на Украјину, представља значајан корак у развоју стратешког партнерства између Пјонгјанга и Москве.
Овај потез Северне Кореје продужиће сукоб и вероватно ће довести до веће спремности Русије да испоручи напреднију војну технологију Пјонгјангу. Јужна Кореја ће бити под све већим притиском да реагује, што би могло довести до тога да одустане од досадашњег уздржавања од пружања директне војне помоћи Украјини.
Национална обавештајна служба (NIS) открила је сателитске снимке на којима се види како Северна Кореја војним бродовима транспортује специјалне јединице на руски Далеки исток. Такође су добили видео снимак на којем се види како севернокорејски војници добијају руске униформе, опрему и лажне личне карте како би се прерушили у руске јединице из Сибира.
Присуство севернокорејских трупа које се боре у Украјини представља велики искорак у подршци Пјонгјанга у рату са Украјином и први пут да је Северна Кореја распоредила војне трупе великих размера у иностранству. Раније је Северна Кореја ограничила своје улоге на слање пилота у Вијетнамски рат, учешће у рату на страни Египта у Јомкипурском рату, као и слање малих јединица војних саветника и трупа у Сирију 2016. године.
Током прошле године, Пјонгјанг је појачао руске резерве муниције слањем око 8 милиона артиљеријских граната и десетине модерних балистичких ракета кратког домета (SRBM). Западни обавештајни извори сугеришу да је муниција из Северне Кореје чинила половину оне коју је Русија користила у Украјини, иако је дошло до великог броја кварова на старим гранатама, а чак и половина новопроизведених SRBM-ова је заказала.
Севернокорејске јединице ће појачати руске нападе на украјинске војне и друге циљеве, али је упитно колико ће то и којој мери променити ситуацију на терену. Севернокорејске копнене снаге немају борбено искуство, напредну опрему и специјализовану обуку. Северна Кореја није обучавала своје трупе заједно с руским јединицама у заједничким операцијама, нити има интегрисане системе команде, контроле и комуникације са руским снагама.
Међутим, севернокорејске јединице у Украјини ће сада добити прилику да се упознају с новим оружјем, тактиком, операцијама и технологијама модерног ратовања, што може бити искоришћено за модернизацију и унапређење војних капацитета земље, која се суочава са савезничким снагама на Корејском полуострву.
Остаје нејасно шта је Русија дала Северној Кореји у замену за ову војну подршку. Финансијска компензација, свакако, као и испоруке хране и горива. За западне земље проблематичнија би била могућност преноса руске војне технологије Северној Кореји. Неки стручњаци спекулишу да би Русија могла да пружи Северној Кореји најважније компоненте најсавременије војне технологије, као што су нацрти за нуклеарне бојеве главе, повратне капсуле или помоћ у развоју интерконтиненталних балистичких ракета.
Вероватније је, међутим, да ће Русија уместо тога допринети технологијом за војне извиђачке сателите, напредним конвенционалним оружјем, попут авиона и подморница, или помоћи у унапређењу производње авиона и морнаричког оружја. Ипак, након што је Северна Кореја распоредила своје трупе, Русија ће можда сада бити спремна да плати већу цену.Као одговор на извештаје NIS-а, председник Јужне Кореје Јун Сук Јел је сазвао хитан безбедносни састанак. Након састанка, Сеул је саопштио да потез Северне Кореје представља „значајну безбедносну претњу“ за Јужну Кореју и међународну заједницу и обећао да ће „користити све доступне алате како би реаговао на ситуацију.“
До сада је Јужна Кореја избегавала пружање дирекнте војне помоћи Украјини, ограничавајући своју подршку на ограничену помоћ и извоз 500.000 артиљеријских граната у САД, као и велике продаје оружја Пољској како би надокнадила њихове испоруке Украјини.
Администрација председника Јуна је више пута изјавила да би могла да размотри укидање забране пружања директне помоћи Кијеву, али то још није учинила, углавном због бојазни од руске реакције. Председник Јун је први пут разматрао ову опцију пре него што је присуствовао самиту НАТО-а у јуну 2022. У априлу 2023. је изјавио да би Јужна Кореја пружила помоћ ако Русија изведе „велики напад на цивиле, масакр или озбиљно кршење ратног права“, што је према тврдњама власти из Кијева Москва од тада више пута учинила.
У јуну 2024. године, Сеул је изјавио да би омогућавање приступа напредном оружју Северној Кореји од стране Русије, након потписивања њиховог билатералног одбрамбеног споразума, могло довести до тога да Јужна Кореја без ограничења испоручује оружје Украјини.
Растући докази о директном учешћу Северне Кореје у борбеним операцијама у Украјини повећавају притисак на Сеул да превазиђе своју уздржаност у односу на Москву и усвоји оштрију политику. Иако су први извештаји указивали на то да би администрација председника Јуна могла да почне са испоруком помоћи Украјини, сада се чини да ће Сеул уместо тога усвојити опрезнији приступ, прво слањем стручњака за војну тактику, доктрину и операције Северне Кореје, као и обавештајних официра да испитају заробљене севернокорејске војнике. Влада је обећала да ће одржати „отворен став“ према могућности будуће испоруке оружја Украјини.
Високи јужнокорејски званичник је изјавио да ће Сеул усвојити фазни приступ у којем би „пружање одбрамбеног оружја могло бити разматрано, а ако Северна Кореја пређе одређену границу, могло би бити разматрано и офанзивно оружје на крају.“
Уздржаност Сеула да се више укључи у сукоб у Украјини може делимично бити резултат растућих тензија дуж међукорејске границе. Ким Џонг-Ун је појачао претећу реторику против Јужне Кореје, дигао у ваздух друмске и железничке везе између Кореја и представио ширење свог ракетног арсенала и капацитета за производњу нуклеарног оружја.
Одговор на растуће претње у Индо-Пацифику и Европи захтеваће појачану мултилатералну координацију и конкретнију посвећеност САД-а са својим савезницима како би се одбранили заједнички стратешки интереси.