Ceremoniji potpisivanja u palati Al-Jamama prisustvovali su saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman i pakistanski premijer Šehbaz Šarif, uz prisustvo načelnika pakistanske vojske feldmaršala Asima Munira. Događaj je simbolično zaokružen vojnom počasti i borbenim avionima F-15 koji su u pratnji dočekali pakistansku delegaciju.
Strateški kontekst i regionalne implikacije
Sporazum dolazi u kritičnom trenutku za region, nedelju dana nakon kontroverznog izraelskog napada na katarsku prestonicu Dohu, koji je izazvao talas osude među arapskim i islamskim zemljama. Iako saudijski zvaničnici insistiraju da je pakt ,,kulminacija višegodišnjih razgovora”, a ne direktan odgovor na konkretne događaje, njegovo potpisivanje u ovom trenutku šalje jak signal u regionu.
Analitičari naglašavaju da sporazum treba posmatrati kroz prizmu sve većeg osećaja nesigurnosti među zemljama Zaliva nakon niza događaja: izraelskog rata u Gazi, iranskih napada na američku vojnu infrastrukturu i najnovijeg izraelskog udara na Katar. Ovi događaji su doveli u pitanje pouzdanost tradicionalnog američkog bezbednosnog kišobrana, iako SAD i dalje održavaju približno 50.000 vojnika u regionu.
Vojni i nuklearni aspekti saveza
Pakistan, kao jedina nuklearna sila muslimanskog sveta sa procenjenih 170 nuklearnih bojevih glava, donosi u savez značajan odvraćajući potencijal. Iako sporazum eksplicitno ne pominje nuklearno oružje, visoki saudijski zvaničnik je novinarima rekao da pakt ,,obuhvata sva vojna sredstva”, ostavljajući otvorenom mogućnost nuklearne garancije.
Pakistanska vojska, najveća islamska vojska na svetu, već ima značajno prisustvo u Saudijskoj Arabiji sa između 1.500 i 2.000 vojnika koji pružaju operativnu, tehničku i podršku obuke. Očekuje se da će sporazum dovesti do proširenja ove saradnje, uključujući zajedničke vežbe, proizvodnju odbrambene opreme i potencijalno uvećanje pakistanskog kontingenta.
Odnos prema Indiji i drugim akterima
Sporazum predstavlja izazov za Indiju, glavnog pakistanskog rivala i nuklearnu silu. Portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova Randhir Džaisval izjavio je da će Nju Delhi ,,proučiti implikacije ovog razvoja događaja po našu nacionalnu bezbednost”. Iako Saudijska Arabija insistira da njen odnos sa Indijom ostaje ,,čvršći nego ikad”, ovaj pakt nesumnjivo unosi novu dinamiku u regionalne odnose.
Posebno značajno je to što sporazum dolazi samo nekoliko meseci nakon intenzivnog sukoba između Pakistana i Indije u maju, kada su obe strane izvodile napade raketama i dronovima na međusobne vojne baze.
Dugoročne implikacije i perspektive
Ovaj strateški pakt predstavlja institucionalizaciju dugogodišnje saradnje između dve zemlje, koja seže do Ugovora o prijateljstvu iz 1951. godine. Međutim, on takođe otvara niz pitanja o budućim odnosima sa drugim ključnim akterima. Iako formalno savezničke sa obema zemljama, Vašington je poslednjih godina uveo sankcije protiv pakistanskih pojedinaca i firmi zbog razvoja balističkih raketa. Očekuje se da će druge zemlje Zaliva razmotriti slične sporazume sa Pakistanom
Zaključak
Potpisivanje sporazuma o međusobnoj odbrani između Saudijske Arabije i Pakistana predstavlja strateški odgovor na promenu bezbednosne dinamike na Bliskom istoku i u Južnoj Aziji. Dok formalno ne predstavlja nuklearni kišobran, pakt otvara mogućnost za znatno dublju vojnu saradnju koja može da oblikuje regionalnu ravnotežu snaga u narednim godinama. U vremenu rastuće nesigurnosti i promenljivih saveza, ovaj potez potvrđuje težnju zemalja za alternativnim bezbednosnim aranžmanima van tradicionalnih zapadnih okvira.