Украјинске оружане снаге и низ савезничких извиђачких група и паравојних формација започеле су офанзиву на руске области Курск и Белгород 6. августа, са око 15.000 људи који су учествовали у офанзиви опремљених тенковима Т-64 и Leopard-2, системима ПВО БуК-М, и наводно више од 100 дронова различитих класа поред друге опреме.
Састав украјинских снага укључивао је Руски добровољачки корпус, прозападну побуњеничку групу која је прошла западну обуку и опрему, као и извиђаче из земаља чланица НАТО – за које непотврђени извештаји указују да су пољског порекла, вероватно чланови паравојне групе Пољског добровољачког корпуса. Упад је остварио стабилан напредак у Курску област током шест дана, са снагама које су напредовале 10 километара до краја 7. августа и контролисале преко 100 квадратних километара територије до краја 9. августа, што је изазвало забринутост у Русији да би оближњи нуклеарни и природни гасни објекти могли бити изложен ризику. Офанзива је подржана прецизним ударима низа беспилотних возила и других средстава као што су ракетни артиљеријски системи HIMARS и балистичке ракете ОТР-21 Точка. Западни лидери и медији доследно су изражавали снажну подршку нападима, које је председник Одбора за одбрану Бундестага Маркус Фабер назвао „потпуно легитимном операцијом“ која одражава шири западни консензус.
Способност украјинских и савезничких снага да се брзо заузму велики простор у Курску подстакла је значајне критике на рачун уочене неспособности руских оружаних снага да заштите територију земље на унутрашњем плану, иако такође подстичу спекулације да Русија намерава да прошири офанзивне снаге и потенцијално притисне Украјину да ангажује више снага пре наношења озбиљног удара. Снимци објављени од 10. до 11. августа показују веома значајну ескалацију руских напада на украјинске и западне снаге у том периоду, која се сада појавила као епицентар борби. Иако је и даље неизвесно шта Украјина жели и може да постигне офанзивом, њен успех има потенцијал да пружи преко потребан подстицај моралу док земља наставља да губи тло под ногама и узима неодрживе губитке у људству и опреми у ширем сукобу. Напад на нуклеарну електрану Курск, која је највећа на свету, има потенцијал да изазове велики инцидент и изазове невиђену ескалацију сукоба, а бројни извори спекулишу да би то могао бити крајњи циљ напада. Руска национална гарда појачала је обезбеђење око објекта.
Снимци које је 10. августа објавило Министарство одбране Русије показују да се балистички ракетни системи Искандер-М користе за гађање украјинских циљева у региону Курск, укључујући мобилно командно место 22. одвојене механизоване бригаде у тој области. Потврђено је и да су западни извђачи у близини јужне периферије града Суџе гађани ваздухопловним термобаричним оружјем, при чему је погинуло 15 људи. Руско ваздухопловство је распоредило ловце Су-30СМ, Су-34 и Су-35 за лансирање једречих бомби на циљеве у тој области, при чему су, како се извештава, посебно издвојени положаји у близини међународно признате руско-украјинске границе. На снимцима објављени 11. августа се види како су лакши јуришни авиони Су-25, који су оптимизовани за мисије блиске ваздушне подршке на нижим висинама, распоређени да испаљују ракете на „групу људства, оклопне и друге војне опреме украјинске војске” у пограничној области Курске области. Назван „летећи тенк“, Су-25 је у великој мери аналоган америчком јуришном авиону А-10 у својој улози, и тешко је оклопљен како би могао да изводи високоризичне ударе на малим висинама.Поред средстава авијације са фиксним крилима, снимци су такође потврдили распоређивање врхунских јуришних хеликоптера руске војске и морнарице, Ми-28 и Ка-52, да би пружили блиску ваздушну подршку руским јединицама и дејствовали по украјинским и западним снагама у Курску, при чему су потврђена сазнања да руска подршка користи и самоходне вишецевне ракетне бацаче поред друге артиљерије.
Дана 11. августа потврђено је да је руска примарна класа главног борбеног тенка, Т-72Б3М, била распоређена у том подручју, а Министарство одбране Русије је известило да су возила „заузела ватрене положаје на прилазним правцима и уништили мобилне оклопне групе украјинске војске у пограничној области Курске области”.
Док су руски војни званичници наговестили да ће уништење украјинских снага у Курску вероватно означити прекретницу у ширем рату у корист Русије, постојала је значајна несигурност у погледу мере до које су такве изјаве првенствено имале за циљ да одбаце критике и подигну морал, или да ли одражавају стварне процене у вези са потенцијалним импликацијама за Украјину губитка преко 10.000 људи и пратеће опреме након што је своје снаге послала на руску територију.
Чињеница да су снаге распоређене за упад међу најбоље наоружаним и обученим украјинским снагама значи да би њихов губитак имао веома значајне импликације, далеко превазилазећи последице губитка регрута са ограниченом обуком и опремом нижег ранга.