Украјинске оружане снаге и низ савезничких извиђачких група и паравојних формација започеле су офанзиву на руске области Курск и Белгород 6. августа, са око 15.000 људи који су учествовали у офанзиви опремљених тенковима Т-64 и Leopard-2, системима ПВО БуК-М, и наводно више од 100 дронова различитих класа поред друге опреме.
Састав украјинских снага укључивао је Руски добровољачки корпус, прозападну побуњеничку групу која је прошла западну обуку и опрему, као и извиђаче из земаља чланица НАТО – за које непотврђени извештаји указују да су пољског порекла, вероватно чланови паравојне групе Пољског добровољачког корпуса. Упад је остварио стабилан напредак у Курску област током шест дана, са снагама које су напредовале 10 километара до краја 7. августа и контролисале преко 100 квадратних километара територије до краја 9. августа, што је изазвало забринутост у Русији да би оближњи нуклеарни и природни гасни објекти могли бити изложен ризику. Офанзива је подржана прецизним ударима низа беспилотних возила и других средстава као што су ракетни артиљеријски системи HIMARS и балистичке ракете ОТР-21 Точка. Западни лидери и медији доследно су изражавали снажну подршку нападима, које је председник Одбора за одбрану Бундестага Маркус Фабер назвао „потпуно легитимном операцијом“ која одражава шири западни консензус.
© WarMapperСпособност украјинских и савезничких снага да се брзо заузму велики простор у Курску подстакла је значајне критике на рачун уочене неспособности руских оружаних снага да заштите територију земље на унутрашњем плану, иако такође подстичу спекулације да Русија намерава да прошири офанзивне снаге и потенцијално притисне Украјину да ангажује више снага пре наношења озбиљног удара. Снимци објављени од 10. до 11. августа показују веома значајну ескалацију руских напада на украјинске и западне снаге у том периоду, која се сада појавила као епицентар борби. Иако је и даље неизвесно шта Украјина жели и може да постигне офанзивом, њен успех има потенцијал да пружи преко потребан подстицај моралу док земља наставља да губи тло под ногама и узима неодрживе губитке у људству и опреми у ширем сукобу. Напад на нуклеарну електрану Курск, која је највећа на свету, има потенцијал да изазове велики инцидент и изазове невиђену ескалацију сукоба, а бројни извори спекулишу да би то могао бити крајњи циљ напада. Руска национална гарда појачала је обезбеђење око објекта.
© Министерство обороны Российской Федерации
© Министерство обороны Российской ФедерацииПоред средстава авијације са фиксним крилима, снимци су такође потврдили распоређивање врхунских јуришних хеликоптера руске војске и морнарице, Ми-28 и Ка-52, да би пружили блиску ваздушну подршку руским јединицама и дејствовали по украјинским и западним снагама у Курску, при чему су потврђена сазнања да руска подршка користи и самоходне вишецевне ракетне бацаче поред друге артиљерије.
© Министерство обороны Российской ФедерацииДана 11. августа потврђено је да је руска примарна класа главног борбеног тенка, Т-72Б3М, била распоређена у том подручју, а Министарство одбране Русије је известило да су возила „заузела ватрене положаје на прилазним правцима и уништили мобилне оклопне групе украјинске војске у пограничној области Курске области”.
Док су руски војни званичници наговестили да ће уништење украјинских снага у Курску вероватно означити прекретницу у ширем рату у корист Русије, постојала је значајна несигурност у погледу мере до које су такве изјаве првенствено имале за циљ да одбаце критике и подигну морал, или да ли одражавају стварне процене у вези са потенцијалним импликацијама за Украјину губитка преко 10.000 људи и пратеће опреме након што је своје снаге послала на руску територију.
Чињеница да су снаге распоређене за упад међу најбоље наоружаним и обученим украјинским снагама значи да би њихов губитак имао веома значајне импликације, далеко превазилазећи последице губитка регрута са ограниченом обуком и опремом нижег ранга.