RUSKA PAKLENA KIŠA PO UKRAJINSKIM SNAGAMA U KURSKOJ OBLASTI

Ukrajinske oružane snage i niz savezničkih izviđačkih grupa i paravojnih formacija započele su ofanzivu na ruske oblasti Kursk i Belgorod 6. avgusta, sa oko 15.000 ljudi koji su učestvovali u ofanzivi opremljenih tenkovima T-64 i Leopard-2, sistemima PVO BuK-M, i navodno više od 100 dronova različitih klasa pored druge opreme.

Sastav ukrajinskih snaga uključivao je Ruski dobrovoljački korpus, prozapadnu pobunjeničku grupu koja je prošla zapadnu obuku i opremu, kao i izviđače iz zemalja članica NATO – za koje nepotvrđeni izveštaji ukazuju da su poljskog porekla, verovatno članovi paravojne grupe Poljskog dobrovoljačkog korpusa. Upad je ostvario stabilan napredak u Kursku oblast tokom šest dana, sa snagama koje su napredovale 10 kilometara do kraja 7. avgusta i kontrolisale preko 100 kvadratnih kilometara teritorije do kraja 9. avgusta, što je izazvalo zabrinutost u Rusiji da bi obližnji nuklearni i prirodni gasni objekti mogli biti izložen riziku. Ofanziva je podržana preciznim udarima niza bespilotnih vozila i drugih sredstava kao što su raketni artiljerijski sistemi HIMARS i balističke rakete OTR-21 Točka. Zapadni lideri i mediji dosledno su izražavali snažnu podršku napadima, koje je predsednik Odbora za odbranu Bundestaga Markus Faber nazvao „potpuno legitimnom operacijom“ koja odražava širi zapadni konsenzus.

© WarMapper

Sposobnost ukrajinskih i savezničkih snaga da se brzo zauzmu veliki prostor u Kursku podstakla je značajne kritike na račun uočene nesposobnosti ruskih oružanih snaga da zaštite teritoriju zemlje na unutrašnjem planu, iako takođe podstiču spekulacije da Rusija namerava da proširi ofanzivne snage i potencijalno pritisne Ukrajinu da angažuje više snaga pre nanošenja ozbiljnog udara. Snimci objavljeni od 10. do 11. avgusta pokazuju veoma značajnu eskalaciju ruskih napada na ukrajinske i zapadne snage u tom periodu, koja se sada pojavila kao epicentar borbi. Iako je i dalje neizvesno šta Ukrajina želi i može da postigne ofanzivom, njen uspeh ima potencijal da pruži preko potreban podsticaj moralu dok zemlja nastavlja da gubi tlo pod nogama i uzima neodržive gubitke u ljudstvu i opremi u širem sukobu. Napad na nuklearnu elektranu Kursk, koja je najveća na svetu, ima potencijal da izazove veliki incident i izazove neviđenu eskalaciju sukoba, a brojni izvori spekulišu da bi to mogao biti krajnji cilj napada. Ruska nacionalna garda pojačala je obezbeđenje oko objekta.

© Министерство обороны Российской Федерации

Snimci koje je 10. avgusta objavilo Ministarstvo odbrane Rusije pokazuju da se balistički raketni sistemi Iskander-M koriste za gađanje ukrajinskih ciljeva u regionu Kursk, uključujući mobilno komandno mesto 22. odvojene mehanizovane brigade u toj oblasti. Potvrđeno je i da su zapadni izvđači u blizini južne periferije grada Sudže gađani vazduhoplovnim termobaričnim oružjem, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Rusko vazduhoplovstvo je rasporedilo lovce Su-30SM, Su-34 i Su-35 za lansiranje jedrečih bombi na ciljeve u toj oblasti, pri čemu su, kako se izveštava, posebno izdvojeni položaji u blizini međunarodno priznate rusko-ukrajinske granice. Na snimcima objavljeni 11. avgusta se vidi kako su lakši jurišni avioni Su-25, koji su optimizovani za misije bliske vazdušne podrške na nižim visinama, raspoređeni da ispaljuju rakete na „grupu ljudstva, oklopne i druge vojne opreme ukrajinske vojske” u pograničnoj oblasti Kurske oblasti. Nazvan „leteći tenk“, Su-25 je u velikoj meri analogan američkom jurišnom avionu A-10 u svojoj ulozi, i teško je oklopljen kako bi mogao da izvodi visokorizične udare na malim visinama.

© Министерство обороны Российской Федерации

Pored sredstava avijacije sa fiksnim krilima, snimci su takođe potvrdili raspoređivanje vrhunskih jurišnih helikoptera ruske vojske i mornarice, Mi-28 i Ka-52, da bi pružili blisku vazdušnu podršku ruskim jedinicama i dejstvovali po ukrajinskim i zapadnim snagama u Kursku, pri čemu su potvrđena saznanja da ruska podrška koristi i samohodne višecevne raketne bacače pored druge artiljerije.

© Министерство обороны Российской Федерации

Dana 11. avgusta potvrđeno je da je ruska primarna klasa glavnog borbenog tenka, T-72B3M, bila raspoređena u tom području, a Ministarstvo odbrane Rusije je izvestilo da su vozila „zauzela vatrene položaje na prilaznim pravcima i uništili mobilne oklopne grupe ukrajinske vojske u pograničnoj oblasti Kurske oblasti”.

Dok su ruski vojni zvaničnici nagovestili da će uništenje ukrajinskih snaga u Kursku verovatno označiti prekretnicu u širem ratu u korist Rusije, postojala je značajna nesigurnost u pogledu mere do koje su takve izjave prvenstveno imale za cilj da odbace kritike i podignu moral, ili da li odražavaju stvarne procene u vezi sa potencijalnim implikacijama za Ukrajinu gubitka preko 10.000 ljudi i prateće opreme nakon što je svoje snage poslala na rusku teritoriju.

Činjenica da su snage raspoređene za upad među najbolje naoružanim i obučenim ukrajinskim snagama znači da bi njihov gubitak imao veoma značajne implikacije, daleko prevazilazeći posledice gubitka regruta sa ograničenom obukom i opremom nižeg ranga.