Русија и Кина играју кључну улогу у обезбеђивању стабилности и безбедности у Евроазији и глобално. Њихова сарадња почива на споразумима попут руско-кинеског уговора о обавештавању о лансирању ракета, што је темељ добросуседских односа. Иако су ови споразуми често критиковани, њихова примена показује снагу партнерства, посебно под притиском САД и њених савезника, пише Валдај.
Кинези и Руси координисано делују како у области заштите својих интересних зона тако и у међународним оквирима. Заједнички патролни летови тешких бомбардера и поморске вежбе постају рутинске, док се сарадња проширује на области попут противподморничке одбране. Ове године су САД и њене савезнице имале читав низ поморских вежби. Руска Федерација и Кина нису остале дужне. Русија помаже Кини у развоју система за упозоравање на ракетне нападе, уз потенцијалну интеграцију система две земље. У овом сегменту сада делују практично као један ентитет.
У међународним оквирима оне активно раде на спречавању милитаризације свемира кроз заједничке резолуције у УН. Док Русија и Кина одржавају међусобну подршку без директног учешћа у конфликтима, као што су украјински и азијско-пацифички регион, сарадња захтева усклађивање националних интереса. Примера ради, Кина се чак ограђује од снабдевања Русије у њеном напору у рату у Украјини. Партнерство у безбедносним иницијативама, као што је интеграција Евроазијског система безбедности и Кинеске иницијативе за глобалну безбедност, обећава нове хоризонте за развој. Ту у великој мери говори о Руској промени колосека у вези односа са Европом. Русија се великим ентузијазмом гледала почетком 2000-их на опцију сарадње са Европом, па чак и НАТО. Рат у Украјини је вероватно спаљивање последњих мостова у тим односима, који значи и потпуно окретање на Исток.