Након више од годину дана спорог и изузетно крвавог напредовања, руске снаге су први пут на прагу освајања значајних урбаних упоришта у Украјини.
Иако је темпо офанзиве остао готово „леднички“, недавни добици на југоистоку и истоку земље могли би Москви да обезбеде важну предност – како на бојном пољу, тако и за преговарачким столом у евентуалним мировним разговорима које посредују САД.
Према проценама војних аналитичара и независних пратилаца стања на фронту, Русија би у наредним недељама или месецима могла да доврши заузимање три стратешки важна подручја: града Хуљапоља на југоистоку, као и градова Покровск и Мирноград у Доњецкој области.
Освајање ових урбаних целина дало би руској војсци чврсто упориште за размештај трупа, организацију логистике и планирање даљих операција, али и додатну полугу притиска у политичко-дипломатској сфери.
Пробој на југу: Запорожје под све већим притиском
Најозбиљнији руски продор тренутно се бележи у југоисточном делу Запорошке области. Према изјавама украјинских официра и картама са терена, Хуљапољ је готово у потпуности под руском контролом. Украјинске снаге, како се наводи, држе тек неколико објеката, док је већина града у рукама руских јединица.
Овај град, који је пре рата имао око 12.000 становника, био је једно од последњих украјинских урбаних упоришта у региону ван самог града Запорожја. Његовим падом, украјинске снаге остају изложене на отвореном терену, без довољно изграђених зона за одбрану.
Руске снаге су тренутно на око 15 миља од јужних прилаза граду Zaporizhzhia, великом индустријском центру са око 700.000 становника. Војни аналитичари упозоравају да би даље напредовање довело град у домет тактичких дронова, што би значило константне ваздушне нападе на цивилну инфраструктуру.
Доњецк: Покровск и Мирноград на ивици пада
У Доњецкој области, украјинска војска је месецима концентрисала снаге на одбрану градова Pokrovsk и Myrnohrad, који су заједно пре рата имали више од 100.000 становника. Комбинација артиљерије, утврђених положаја и интензивне употребе дронова значајно је успорила руско напредовање.
Ипак, цена таквог приступа за Москву је огромна. Према извештају америчког тинк-тенка Center for Strategic and International Studies, руске снаге су током офанзиве напредовале у просеку свега око 70 метара дневно – спорије него савезничке трупе у бици на Соми у Првом светском рату.
Упркос томе, само мањи делови предграђа ових градова и даље су спорни. Потпуно освајање би Русији омогућило бољу заштиту дрон-оператора, као и коришћење путне и железничке инфраструктуре за ефикаснију логистику.
Следећа мета: Костјантиновка
Пад Pokrovsk-а и Myrnohrad-а отворио би Русији пут ка новом, још важнијем циљу – граду Константиновки. Овај град представља јужну капију последњег великог одбрамбеног појаса Украјине у Доњецкој области.
Према извештајима са терена, руске снаге су већ започеле инфилтрацију у град, док су дронски удари на путеве снабдевања све интензивнији. Украјински команданти наводе да су класичне логистичке мисије постале толико опасне да се све чешће користе даљински управљана возила без посаде.
Политичка димензија: притисак за преговоре
Иако аналитичари не очекују брзу експлоатацију ових добитака у смислу дубљег продора, Москва би их могла искористити у дипломатској арени. Порука је јасна: напредовање је споро, али континуирано, и по руској рачуници – неизбежно.
У том контексту, сваки нови губитак територије повећава притисак на Кијев, укључујући и притиске из Вашингтона. Амерички председник Доналд Трамп је, према наводима, већ поставио питање да ли је Украјина „у бољој позицији да направи договор сада, него касније“.
Како се борбе на терену буду развијале, тако ће и дипломатски фронт постајати све интензивнији – а исход ће, по свему судећи, зависити од односа између војних добитака и политичке воље да се рат оконча.