RUSIJA GLEDA DA LIBIJA ZAMENI SIRIJU KAO AFRIČKU LANSIRNU PLATFORMU

Pad ruskog saveznika Bašara el Asada u Siriji poremetio je strategiju Kremlja ne samo za Mediteran već i za Afriku, gurajući ga da se fokusira na Libiju kao potencijalno uporište, kažu stručnjaci.

Rusija ima vojnu luku i vazdušnu bazu na sirijskoj obali, izgrađenu da olakša njene operacije na Mediteranu, Bliskom istoku i podsaharskoj Africi, posebno u Sahelu, Sudanu i Centralnoafričkoj Republici.

Međutim, ovaj model je u opasnosti naglim odlaskom sirijskog vladara.

Iako je novi sirijski lider Ahmed al Šara nazvao Rusiju „važnom zemljom“, rekavši „mi ne želimo da Rusija napusti Siriju na način na koji to neki žele“, promena karata u Siriji gura Rusiju da traži strateški povlačenje prema Libiji.

U Libiji, ruski plaćenici već podržavaju Halifa Haftara, feldmaršala koji kontroliše istok zemlje, protiv Vlade nacionalnog jedinstva sa sedištem u Tripoliju, koja ima priznanje UN i koju podržava Turska.

„Cilj je naročito očuvanje tekućih ruskih misija u Africi“, rekao je Džalel Harčaui iz istraživačkog centra RUSI u Velikoj Britaniji.

“To je refleks samoodržanja” za Rusiju koja je nestrpljiva da “ublaži pogoršanje svog položaja u Siriji“, rekao je on za AFP.

U maju 2024. godine, švajcarski istražni konzorcijum „Sve oči na Vagnera“ identifikovao je ruske aktivnosti na oko 10 libijskih lokacija, uključujući luku Tobruk, gde je vojna oprema isporučena u februaru i aprilu prošle godine.

U februaru 2024. bilo je prisutno oko 800 ruskih vojnika, a u maju njih 1.800.

The Wall Street Journal je 18. decembra 2024. godine pisao, pozivajući se na libijske i američke zvaničnike, da je došlo do prebacivanja ruskih radara i odbrambenih sistema iz Sirije u Libiju, uključujući protivvazdušne baterije S-300 i S-400.

„Zapažen obim“

Od Asadovog pada 8. decembra, „značajan obim ruskih vojnih resursa je dopremljen u Libiju iz Belorusije i Rusije“, rekao je Harčaui, dodajući da je bilo i prebacivanja vojnika.

Ukrajinski obaveštajci su 3. januara tvrdili da Moskva planira „iskoristiti teretne brodove Sparte i Sparte-2 za transport vojne opreme i oružja“ u Libiju.

Osim što jednostavno predstavlja neophodnu zamenu „jednog zastupnika drugim“, ova promena je potraga za „kontinuitetom“, rekao je ekspert Emadedin Badi na veb stranici Atlantskog saveta (Atlantic Council), naglašavajući ulogu Libije kao „komponente dugotrajne strategije za proširenje ruskog strateško uporište u regionu.”

„Remetite zapadne interese“

Prema Badiju, „Asad je ponudio Moskvi uporište protiv istočnog krila NATO i pozornicu za testiranje vojnih sposobnosti“.

Haftar, rekao je on, predstavlja sličnu priliku, „sredstvo da se poremete zapadni interesi, iskoristi rascepkana politika Libije i proširi uticaj Moskve na Afriku“.

Vlada Tripolija i Italija, bivši kolonijalni gospodar Libije, izrazili su zabrinutost zbog ruskih pokreta, koje pomno prate Evropska unija i NATO.

Nekoliko izvora kaže da su Sjedinjene Države pokušale da ubede Haftara da uskrati Rusima stalnu instalaciju u luci Tobruk koju su priželjkivali od 2023. godine.

Čini se već jasno da će se Kremlj boriti da pronađe isti nivo lakoće u Libiji koji je imao tokom Asadove vladavine.

„Sirija je bila zgodna“, rekao je Ulf Lesing, šef programa Sahel u Fondaciji Konrad Adenauer iz Bamaka.

„Bila je to crna kutija bez zapadnih diplomata, bez novinara. Oni su u suštini mogli da rade šta su želeli“, rekao je on za AFP.

„Ali u Libiji će to biti mnogo komplikovanije. Teško je tu stvari držati u tajnosti i rusko prisustvo će biti mnogo vidljivije“, rekao je on.

Moskva će takođe morati da se bori sa drugim silama, uključujući Tursku, koja je u savezu sa Vladom nacionalnog jedinstva, kao i Egipat i Ujedinjene Arapske Emirate, koji su pokrovitelji Haftara.

U Libiji, podeljenoj na dva bloka od svrgavanja dugogodišnjeg lidera Moamera Gadafija u februaru 2011. godine, „svi pokušavaju da rade sa obe strane“, rekao je Lesing.

Tokom prošle godine, čak se i Turska približila Haftaru, tražeći potencijalnu saradnju na ekonomskim projektima i diplomatskoj razmeni.

Rusija će takođe imati na umu da ima plan B ako stvari krenu naopako za njenog libijskog saveznika.

„Ne smemo da ponovimo grešku napravljenu u Siriji, kladeći se na lokalnog diktatora bez alternative“, rekao je Vlad Šlepčenko, vojni dopisnik prokremaljskog medija Tsargrad.

U međuvremenu, malo je verovatno da će Haftar želeti da okrene leđa zapadnim zemljama čiju je prećutnu podršku uživao.

„Verovatno postoje ograničenja za ono što Rusi mogu da urade u Libiji“, rekao je Lesing.