Оружје које субвенционише САД за Израел и повезане војне операције у региону коштале су најмање 22,76 милијарди долара од почетка рата у Гази.
Одлука Бајденове администрације да пошаље THAAD ракетни одбрамбени систем и 100 америчких припадника да рукују с њим, означава најновији пораст подршке САД израелском рату на више фронтова у свом региону. Трошкови те подршке брзо расту, а распоређивање америчких војника на израелском тлу повећава ризик од директног укључивања САД у сукобе.
Страдање људи у ратовима у Гази и Либану су срцепарајући—40.000 мртвих у Гази, међу којима су многе жене и деца; милиони расељених људи; и недостатак приступа здравственој заштити и чистој води, само за почетак. Ове ратне жртве су најразорнија последица сукоба и наглашавају потребу да се окончају трансфери америчког оружја Израелу који подстичу рат.
Али постоје финансијски трошкови о којима се мало прича и којима се мање придаје пажње — милијарде долара америчких порезних обвезника, који субвенционишу израелске ратне напоре и текуће гомилање трупа, бродова и авиона САД у региону. У новом извештају за пројекат Brown Costs of War, чији су аутори Вилијам Д. Хартунг, Линда Билмс и Стивен Семлер, процењује се, да су оружје које су САД субвенционисале за Израел и повезане војне операције у региону коштале најмање 22,76 милијарди долара од почетак рата у Гази.
Поред тога, Бајденова администрација је најавила продају оружја од преко 20 милијарди долара које би могло бити испоручено Израелским одбрамбеним снагама у годинама које долазе. Ову продају оспоравају сенатор Берни Сандерс (I-VT), Питер Велч (D-VT) и сенатор Џеф Меркли (D-OR), који су донели одлуке о неодобравању како би блокирали различите аспекте споразума, који укључује потенцијални трансфер борбених авионаF-15, артиљеријских граната и вођених бомби. Али ако продаја успе, вероватно ће бар део трошкова бити плаћен кроз будућу војну помоћ САД.
Цена америчких војних операција у вези са тренутним ратовима – од распоређивања носача авиона и додатних трупа до ракетних ратова са Хутима у Јемену и испаљивања америчких пројектила како би се отупели ирански напади на Израел – такође ће вероватно расти како сукоби се повлаче. Највећи трошак би био ако би Бајденова администрација следила позив Нетањахуове владе да се бомбардује нуклеарна места у Ирану – чин ескалације који би без сумње подстакао одмазде око главе које би могле да изазову разарања без преседана у региону.
Индиректни трошак тренутне политике САД могао би да произиђе из недавног именовања УАЕ као „главног одбрамбеног партнера“ Сједињених Држава, потез који ће без сумње отворити врата већој продаји оружја и војној сарадњи са том нацијом. Ово је ризичан потез с обзиром на евиденцију УАЕ о дестабилизујућим акцијама на Блиском истоку и северној Африци, од наоружавања побуњеника у Судану и Либији до помагања владиног бомбардовања у етиопској провинцији Тиграј. И то да не помињемо партнерство УАЕ са Саудијском Арабијом у бруталном рату у Јемену који је изазвао директне и индиректне смрти у стотинама хиљада. Током тог рата, УАЕ су пренели опрему америчког порекла екстремистичким милицијама и водили низ тајних затвора у којима су затвореници били рутински мучени. УАЕ никада нису одговарали ни за једну од ових радњи. Притисак за ближим војним везама сада је и невероватно непромишљен и изузетно непромишљен.
Више од 22 милијарде долара утрошених на америчко оружје и војне операције од почетка рата у Гази је релативно мало у поређењу са укупним буџетом Пентагона који се пење ка 1 билион долара годишње. Али то је огромна сума у поређењу са другим хитним потребама—више од буџета Центра за контролу болести и Агенције за заштиту животне средине заједно.
Сенатора Сандерса и његове колеге треба похвалити због покушаја да блокирају више оружја за Израел. Али време је за свеобухватне напоре јавности у целини и веће групе у Конгресу да смање трансфер америчког оружја Израелу и притиснути исти на миран крај ескалирајућих сукоба у региону. На крају крајева, сви губе ако тренутни ратови још више измакну контроли.