Onaj koji se bori protiv čudovišta mora da pazi da i sam ne postane čudovište… Ako dugo gledaš u provaliju, i provalija se zagleda u tebe. – Fridrih Niče
MAJDAN I ULAZAK UKRAJINE U GRAĐANSKI RAT
Posle višenedeljnih protesta u sklopu pokreta Evromajdan (2013–2014), proruski ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i lideri ukrajinske parlamentarne opozicije su 21. februara 2014. godine potpisali sporazum o nagodbi kojim su tražili prevremene izbore. Sledećeg dana, Janukovič je pobegao iz Kijeva uoči glasanja o opozivu kojim su mu oduzeta ovlašćenja predsednika. Lideri ruskog govornog područja istočnih regiona Ukrajine proglasili su trajnu lojalnost Janukoviču što je izazvalo proruske nemire u Ukrajini 2014. godine. Nemire je pratila aneksija Krima od strane Rusije u martu 2014. i rat u Donbasu, koji je počeo u aprilu 2014. godine stvaranjem samoproglašenih država Donjecke i Luganske Narodne Republike koje je podržala Rusija.
© Screenshot MAP DonbasTako je Ukrajina skliznula u građanski rat. Borbe na istoku Ukrajine trajale su različitim intenzitetom od aprila 2014. godine do februara 2022. godine.
Borbe u Donbasu su značajno eskalirale 17. februara 2022. godine. Dok se dnevni broj napada tokom prvih šest nedelja 2022. godine kretao od dva do pet, ukrajinska vojska je prijavila 60 napada 17. februara. Ruski državni mediji su takođe izvestili o preko 20 artiljerijskih napada na položaje separatista istog dana. Ukrajinska vlada optužila je ruske separatiste da su granatirali obdanište u Stanici Luganskoj koristeći artiljeriju, pri čemu su ranila tri civila. Luganska Narodna Republika saopštila je da je ukrajinska vlada napala njene snage minobacačem, bacačima granata i mitraljeskom vatrom.
Eskalacija sukoba ukazivala je mnogo štošta, pa i na rusku intervenciju. Dok je predsednik SAD Džo Bajden rekao da će Rusija napasti Ukrajinu, Marija Zaharova je rekla da to nije tačno, čak je i predsednik Ukrajine Zelenski rekao, da je siguran Rusija neće napasti Ukrajinu.
Međutim, došao je četvrtak 24. februar 2022. godine i Amerikanci su bili u pravu.
RUSKI BLICKRIG, MNOGI SU OČEKIVALI KRAJ INTERVENCIJE ZA NEKOLIKO DANA
Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. godine, oko 05:00 časova ujutro, širokom vojnom invazijom snaga Ruske Federacije na Ukrajinu iz pravca Rusije, Belorusije i Krima, a u borbe su se uključile i jedinice Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR). Vojske su krenule u ofanzivu na četiri glavna pravca – sa severa prema Kijevu, sa severoistoka prema Harkovu, sa jugoistoka od Donbasa i sa juga od Krima.
Oružane snage Ruske Federacije ušle su 21. februara 2022. godine u region Donbas u istočnoj Ukrajini. Dana 24. februara 2022. godine, oko 05:00 časova po lokalnom vremenu, predsednik Rusije — Vladimir Putin, najavio je „specijalnu vojnu operaciju” u istočnoj Ukrajini. Nekoliko minuta kasnije, počeli su raketni udari po lokacijama širom Ukrajine, uključujući prestonicu Kijev. Ukrajinska granična služba saopštila je da su napadnuti njeni granični prelazi sa Rusijom i Belorusijom. Dva sata kasnije kopnena vojska Rusije je ušla u zemlju. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je odgovorio donošenjem vanrednog stanja, prekidom diplomatskih odnosa sa Rusijom i najavom opšte mobilizacije. Kao opravdanje za invaziju, Putin je naveo potrebu zaštite DNR i LNR i same Rusije, a takođe je upotrebio karakterizaciju Ukrajine kao neonacističke države.
Ruska vojska je gazila napred, ukrajinska vojska se slamala pod naletima protivnika.
Invazija je dobila široku međunarodnu osudu, uključujući nove sankcije uvedene Rusiji. Protiv invazije su održani globalni protesti, dok su se tokom protesta u Rusiji dogodila masovna hapšenja. I pre i tokom invazije, razne države su Ukrajini pružale stranu pomoć, uključujući podršku u naoružanju i drugom materijalu.
BITKA ZA KIJEV
Procene su u početku govorile da su Rusi ušli sa oko 50.000 vojnika, čiji broj je kasnije narastao na oko 170.000 vojnika. U startu je bilo jasno, da je taj broj bio nedovoljan da pokrije prostor od 123.229 kvadratnih kilometara koliko su Rusi uspeli da zauzmu do aprila 2022. godine.
Procene mnogih eksperata raznih provenijencija bile su da će Kijev da padne za 72 časa.
Rusija je pokušala da brzo zauzme Kijev, a specnaz se infiltrirao u grad uz podršku vazdušnih operacija i brzog mehanizovanog napredovanja sa severa, ali nije uspela. Ruske snage koje su napredovale na Kijev iz Belorusije stekle su kontrolu nad gradom duhova Černobilom. Već 26. februara Vazdušno-desantne snage Rusije pokušale su da zauzmu dva ključna aerodroma u blizini Kijeva, pokrenuvši desante na aerodrom Antonov (Gostomel),i na vazdušnu bazu Vasilkov.
© shutterstock/Drop of LightU trenutku je bilo jasno, da nešto tu ne štima. Rusi su zauzeli aerodrome, ali padobrancima nisu stigla potrebna pojačanja. Avioni Il-76 Vazdušno-desantnih jedinica ostali su na svojim aerodromima u Rusiji, nisu poleteli. Rusi su uspeli da iz Antonova izvuku svu konstruktorsku dokumentaciju prebacivši je u Rusiju, ali su žrtvovali svoje elitne jedinice.
Dok se operativna ukrajinska popunjavala i pripremala za frontalnu borbu, otpor ruskim snagama pružile su snage Nacionalne garde i Teritorijalne odbrane Ukrajine. Za zaustavljanje ruskih snaga, Ukrajinci su masovno upotrebili protivoklopna sredstva od ručnih bacača do protivoklopnih raketa. Kod Kijeva trenutnu slavu su stekle protivoklopne rakete Dževelin i bespilotne letelice Bajraktar. Ali tome su i pridoneli i sami Rusi, svojom potpuno pogrešnom taktikom na terenu.
U odbrani Kijeva, istakao se današnji glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general Sirski.
BORBE U MARTU I APRILU 2022. GODINE
Početkom marta, rusko napredovanje duž zapadne strane Dnjepra bilo je ometano ukrajinskom odbranom. Od 5. marta, veliki ruski konvoj, navodno dugačak 64 kilometra (40 milja), bio je zaustavljen u napredovanju prema Kijevu.
Međutim, ruske jedinice su nastavile sa napredovanjem sa severozapada. Tako da su na tom pravcu ruske snage zauzela neka naselja.
Ukrajinske snage su 16. marta počele kontraofanzivu kako bi odbile ruske snage. Već 25. marta, ukrajinska kontraofanziva je povratila nekoliko gradova istočno i zapadno od Kijeva. Do 1. aprila ukrajinske snage su povratile celokupan kijevski region pod svoju kontrolu.
Ruske snage se povlače pred napadima i kreću prema Donbasu, kako bi se prerasporedile za novu ofanzivu.
Na istočnoj/levoj obali reke Dnepr, 42. gardijska motorizovana divizija (GMTD) 49. kombinovane armije (KA) ruske vojske pokrenula „masovni napad“ na Zaporožje, dok je na desnoj/zapadnoj obali 20. GMTD 58. KA ruske vojske napala položaje ukrajinskih snaga kod Krivog Roga.
Međutim, bilo je jasno da su Rusi prešli u defanzivu.
RUSKO ZAUZIMANJA MARIUPOLJA
U prvoj sedmici rata Rusi su potpuno opkolili grad, a humanitarni koridori za evakuaciju nisu uspeli jer se nisu poštovali dogovori o prekidu vatre.
Na ukrajinskom južnom frontu situacija je i dalje bila kritična u Mariupolju, gradu koji je već sedmicama u potpunosti bio okružen ruskim snagama. Ruska vojska, je u borbe u gradu uključila i jedinice iz Čečenije. Jedinice su bile ušle u grad i već nekoliko dana na ovom području su trajale ulične borbe.
Ukrajinske snage povukle su se u čeličanu Azovstal, koja je postala simbol ukrajinskog otpora u tom trenutku, gde su odbijali ruske napade, ali su na kraju bili primorani predati se 16. maja kada su pali i Azovstal i Mariupolj.
HERSON OD ZAUZIMANJA DO POVLAČENJA
Herson je bio jedini veći grad koji su Rusi zauzeli u početku sukoba. Na tom pravcu napredovala je 58. kombinovana armija ruske vojske pod komandom general-potpukovnika Mihaila Stepanoviča Žučka. Armija je energično napredovala. Tako je već 1. marta 2022. godine 58. armija ubrzo po popuni pokrenula efikasan napad. Tako je armija ovladala gradom Herson. Prvi znaci da se nešto dešava bili su izveštaji o prilasku grupe ruskih amfibijskih jurišnih brodova, u pratnji nekoliko ratnih brodova, na područje Odese. Ruska mornarica je počela da uništava ukrajinsku flotu. Istovremeno, general Žuško je pokrenuo kombinovani napad uz učešće 810. brigade mornaričke pešadije i ruskih padobranaca. Rezultat je bio nesporan, Rusi su ušli u Herson.
Koliko su Rusi dobro odrađivali južni front, istovremeno su bili uočljivi znaci slabosti na ostalim frontovima. Zbog čega su ubrzo u ruskim redovima počeli da dolaze novi komandanti, jer se stari nisu dobro snašli.
Osam meseci pošto je zauzela Herson, jednu od regionalnih prestonica na jugu Ukrajine, ruska vojska je odlučila da se iz nje povuče u jeku najava da će se oko tog grada voditi velika bitka koja bi mogla da utiče na dalji tok rata.
Tadašnji komandant ruskih snaga u Ukrajini, general Sergej Surovikin, rekao je da više nije moguće nastaviti snabdevanje grada.
„U ovim okolnostima, najrazumnija opcija je organizovanje odbrane duž linije barijere duž reke Dnjepar“, rekao je general Surovikin na sastanku vojnog vrha.
U jesen 2022. godine Rusija je objavila pripajanje četiri regiona Ukrajine, među kojima je bila i Hersonska oblast.
Ubrzo potom, već u novembr 2022. godine ruske jedinice su se povukle iz Hersona. Još u oktobru ruska vlast je počela pripreme stanovništva za povlačenje vojske iz Hersona. Ubrzo po povlačenju ruske jedinice su zauzele utvrđene položaje na celom delu fronta u Ukrajini koji je bio još uvek pod njihovom kontrolom.
Ruska vojska je ukopana čekala, novu 2023. godinu nadajući se da će biti bolja od prethodne. Bilo je jasno da se kraj ratu ne nazire.
BORBE NA UKRAJINSKOM FRONTU 2023. GODINE I PROPAST UKRAJINSKE PROTIVOFANZIVE
Predstojeća 2023. biće godina pobede Ukrajine u ratu protiv Rusije, poručio je 31. decembra 2022. predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Međutim, nije 2023. godina bila ništa bolja po Ukrajinu u odnosu na prethodnu. Naprotiv, nije donela Ukrajini konačnu pobedu jer to nije bilo realno.
Jeste, otvorila magacine vojnog naoružanja zemalja NATO i onih zemalja koje su u bliskim odnosima sa ovom alijansom. Ali to je bilo sve. Isporučeno oružje za koje su mnogi “espert” tvrdeli da će poraziti Rusiju to nije učinilo, naprotiv na terenu je uništavano kao i svako drugo oružje.
Mnogo se očekivalo od ukrajinske protivofanzive. Ali je ona u prvoj polovini godine izostala. Protivofanzivuodlagale su blato i bljuzgavice na terenu. Zelenski je u maju rekao da im je potrebno još vremena, a nešto kasnije Putin da su svi ukrajinski pokušaji propali.
Dok se medijski polemisalo o protivofanzivi i dok su znani i neznani “sveznajući stručnjaci” govorili o istoj, na terenu su se odvijali obračuni bespilotnim letelicama. U početku su to bile bespilotne letelice komercijalnog tipa koje su naoružavane raznim granatama manje mase, da bi se zatim pojavile i specijalizovane jurišne bespilotne letelice koje su nazvane dronovima kamikazama.
Istovremeno, ukrajinska avijacija je napadala rusku dubinu pristiglim krstarećim raketama Storm Šadou britanske proizvodnje i njenim francuskim ekvivalentom. Pored brodova crnomorske flote, ovim raketama gađani su brojni važni ruski objekti među kojima i most na Krimu.
Ali im ni Rusi nisu ostali dužni. Uništavali su im privrednu, putnu i vojnu infrastrukturu koristeći svoje strategijske bombardere i krstareće rakete.
Ukrajinska vojska nije mogla ući u napadna dejstva sa očekivanim rezultatima koji je trebalo da ih odvedu do Azovskog mora, bez prethodno obezbeđene potpune prevlasti u vazdušnom prostoru. Zatim, ubedljive nadmoći nad ruskom artiljerijom. Mnogo tu elemenata nije ispunjeno. Zapravo, osim puke emocije, Ukrajinci na svojoj strani nisu imali ništa drugo. Krenuli su u dejstva od kojih se očekivalo mnogo u medijima. Više su posmatrači sa strane, sa Zapada, očekivali nego što je bilo realno da se tamo postigne.
Ruska vojska je takođe imala brojne probleme, ali je učila u hodu.
Ukrajinska protivofanziva ipak je počela prvih dana juna. Na ruske snage udarili su iz tri pravca. Plan je bio da se ruska vojska podeli i prekine ruta snabdevanja do Krima. Ukrajinska vojska ostvarila je neke ciljeve, međutim veoma sporo i uz velike gubitke.
Od ukrajinskog prodora u harkovskoj oblasti, kada su izbacili ruske snage preko reke Oskol, i ruskog povlačenja iz hersonske oblasti, a to su događaji iz druge polovine 2022. godine, tokom 2023. godine nije bilo ozbiljnih pomeranja na liniji fronta.
Ono što se već te godine bilo uočilo jeste, nesrazmeran utrošak artiljerijske i PVO municije od strane ukrajinskih snaga. Bilo je jasno, da će se zalihe municije na Zapadu istrošiti a da će Rusija preći na ratnu proizvodnju. Tu je došlo do jasnog nesrazmera Rusije i Ukrajine.
Zapadni mediji već u avgustu prošle godine pisali su o tome kako Ukrajinci, obučeni na Zapadu, napuštaju američku taktiku u svojoj kontraofanzivi. Oni su, prema navodima Njujork Tajmsa, odustali od planova da direktno napadnu ruske položaje koristeći komplikovane zapadne manevre i umesto toga iscrpljuju neprijatelja artiljerijskim i raketnim napadima.
Zbog nedostatka uspeha u 2023. godini za ukrajinsku stranu i Zapad, svako ima potrebe da se opravdava. Zavisno od izvora na koje se oslanja, naići će na analize koji govore da Amerikanci nikako nisu krivi za ono što se desilo. Ukrajinci će uvek da terete nekog drugog za svoje zablude u planiranju i vođenju operacija. Ali sve što se dešava na terenu, najviše se tiče onoga ko je tamo na zadatku i na njima je da iznalaze rešenja. Ali neuspeh na terenu doveo je do sukoba između predsednika Zelenskog i generala Zalužnog, koji je na kraju rezultovao smenom generala na mestu glavnokomandujućeg ukrajinske vojske. Već u septembru 2023. godine, bilo je jasno da su planovi Ukrajinaca propali.
Na redu su bili Rusi.
PAD BAHMUTA I POBUNA VAGNERA
Borbe za Bahmut ili Artjomovsk počele su još 8. maja 2022. godine. Već u oktobru iste godine u borbu za grad ruska strana uvodi grupu Vagner poredvođenu Jevgenijem Prigožnim.
© Принтскрин ТелеграмBorbe oko grada bile su jedna od najkrvavijih epizoda rata u Ukrajini ako ne i celog rata, onda zasigurno za taj period borbi.
Zvanično, Bahmut je pao Rusima u ruke 21. maja 2023. godine. Istovremeno, pad grada u ruske ruke, iscrtao je brojne nesporazume u ruskim redovima.
Već 22. maja 2023. godine, došlo je do borbi između ukrajinskih snaga koje su upale u Belgorodsku oblast i ruskih pograničnih jedinica. Bilo je jasno, da se ruske jedinice nisu smele povući sa severa Ukrajine.
Na reci Dnjepar noću 5. na 6. juna ukrajinci su srušili branu Nova Koahovka, kao uvertira u predstojeću napadnu operaciju. U početku su za to bili optuženi Rusi, ali je kasnije potvrđeno da su to rušenje obavili pripadnici SBU.
I dok je je ukrajinska napadna operacija ta “famozna kontraofanziva” bila u povoju uz sve veće gubitke, kod Rusa se odigrala opereta zvana “Vagnerova pobuna”. Počelo je snimkom na kome se tvrdilo da su ruske jedinice izvele raketni napad na bazu vojne kompanije Vagner u kojoj je stradao veliki broj pripadnika te ogranizacije. Usledio je drugi snimak, gde se vide dve vatrice u rovu i gomila lišća i jedan borac kako leži, a onda je krenulo. U petak uveče 23. juna 2023. godine, najpre se besno oglasio lider vojne kompanije Vagner Jevgenij Prigožin koji je, preko svog telegram kanala sipao uvrede na vojni vrh Rusije, posebno ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika generalštaba Valerija Gerasimova.
© Принтскрин ТелеграмOtužbe, uvrede i pretnje su se ređale jedna za drugom. Usledila je i direktna pretnja da će krenuti u pohod na Moskvu, gde će zbaciti vojni vrh.
Ubrzo zatim, Vagner je krenuo ka Moskvi. Međutim, pobuna je iznenada prekinuta. Izledalo je da će kako je počela tako će i da se završi. Pogibija Prigožnog 23. avgusta 2023. godine, ostala je bez mnogo odgovora.
REZULTAT UKRAJINSKE OFANZIVE 2023. GODINE
Pored tri glavna pravca u Zaporoškoj i južnom delu Donjecke oblasti, ukrajinska vojska je u više navrata pokušavala da napravi mostobrane na desnoj strani Dnjepra u Hersonskoj oblasti i sprovodila ofanzivne operacije u okolini Artjomovska.
Uprkos velikim naporima ukrajinskih snaga i propagandnim izveštavanjem zapadnih medija koji su od ofanzive pravili “događaj koji će okončati rat”, a od NATO vozila “čudotvorno oružje” – napredak ukrajinskih jedinica bio je minimalan.
Naime, najveći prodori ostvareni su kod Robotina i Urožajna – sedam do deset kilometara po dubini, a ukrajinske jedinice, pored 14 sela, zauzele su jedino isturene položaje ispred “Surovikinove linije” i ukupno 200 kvadratnih kilometara.
Dakle, dobro pripremljena odbrambena linija i sadejstvo svih vidova i rodova ruske vojske bilo je presudno u zaustavljanju “gvozdene pesnice” ukrajinske vojske opremljene nekim od najsavremenijih vozila zapadne proizvodnje, a letnja ofanziva ostaće upamćena po katastrofalnim gubicima napadača i Robotinu kao simbolu ruske odbrane.
RUSKA INCIJATIVA I PAD AVDEJEVKE
Već u avgustu 2023. godine, nastavlja se saga o američkim lovcima F-16 u Ukrajini. Čak se Zelenski sa gospođom slikaou kabini dvoseda. Ali se “borbeni sokolovi” te 2023. godine nisu pojavili iznad bojišta Ukrajine.
Avgust je bio mesec obostrane masovne prime dronova kamikaza, posebno su masovni primenjivani FPV-dronovi. Rusija je lagano preuzimala primat upotrebe dronovo nad bojištem od Ukrajine.
U septembru ruska avijacija je počela da izvodi češće masovne udare po objektima ukrajinskih snaga. Međutim, ni Ukrajinci nisu odustajali od svoje osvete, na udarima ukrajinskih raketa i dronova bilo je brodogradilšte u Sevastopolju.
Izbijanjem sukoba u Gazi 7. oktobra između Izraela i Hamasa, ukazano je jasno šta je prioritet SAD. Bilo je jasno da će se same SAD okrenuti Izraelu, ostavljajući Ukrajinu prvi put samu a potom je predavajući podeljenoj Evropi.
Rusija se sa svojom “puzajućom ofanzivom”, mogla koncentrisati na iscrpljivanje Ukrajine. Način borbe Rusa koji je počeo da se primenjuje još krajem 2022. godine, polovinom oktobra 2023. godine dao je opipljive rezultate. Ruska avijacija, rakete i dronovi, počeli su masovno da uništavaju ukrajinsku privrednu, vojnu, energentsku i svaku drugu infrastrukturu. Ukrajinci više nisu mogli parirati Rusima. Zapadne sile su počele da uslovljavaju Ukrajince za svojupomoć.
U prvoj polovini novembra meseca 2023. godine, Rusi pokreću napadnu operaciju u cilju zauzimanja grada Avdejevka.
U međuvremenu je francuski predsednik Makron izjavio, “da je decembar 2023. godine, presudan mesec za vojne operacije u Ukrajini”. Zapad je počeo lagano da pušta Ukrajinu “niz vodu“, jer im je Izrael bio prioritet.
U novembr 2023. godine, u Kijevu su se sve jasnije čuli glasovi za smenom generala Zalužnog. Krajem novembra ruske snage su se već borile u samom gradu Avdejevka. Ukrajinski general Zalužni je predlagao izvlačenje ukrajinskih snaga iz grada, i pripremu za odbranu od ruskog napredovanja. Međutim, bilo je jasno da će general Zalužni biti smenjen.
Sve je išlo Rusima na ruku. Sukob u Gazi, zapadna neodlučnost i prelazak ruske privrede na sistem ratnog privređivanja.
Napori koji se ulažu da se obnove granice Ukrajine nisu urodili plodom, na frontu se stvorio zastoj u kome nijedna armija ne može da reši svoje probleme. U tom kontekstu, Zapad treba da preusmeri fokus sa očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine na njene bezbednosne garancije. Ovo je izjavio bivši američki ambasador u NATO Ivo Dalder. Sve je bilo jasno.
© принтскрин јутјубRuska vojska je uveliko napredovala na frontu kod Avdejevke. U subotu 2. decembra bilo je potvrđeno da su ruske jedinice zauzele Marinku.
U decembru je bilo jasno da je Zapad postao sve umorniji od rata u Ukrajini.
“Posle neuspele protivofanzive ukrajinskih oružanih snaga i potonjeg razočaranja kolektivnog Zapada, obim vojne pomoći dodeljene Ukrajini smanjen je za 87 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ako je prošle godine za period avgust – oktobar Kijev dobio 16 milijardi evra (2022), onda je ove godine (2023) nešto više od dve milijarde”.
Ruska avijacija počinje masovno da upotrebljava planirajuće bombe, za koje ukrajinska nema odgovor.
U novogodišnjoj noći na kraju 2023. godine, ruska avijacija nije dala mira Ukrajini.
U februaru 2024. godine sa mesta glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine smenjen je general Zalužni, a na njegovo mesto je došao general Sirski. Već 17. februara 2024. godine ruska vojska je ušla u Avdejevku. Nastavljena je ruska napadna operacija na avdejevskom pravcu.
Rusko napredovanje je nastavljeno i početkom marta 2024. godine.
RUSKE GREŠKE U UKRAJINI I SPOSOBNOST BRZOG UČENJA
Kad se pogleda rat u Gruziji 2008. godine, kada je 58. armija ruske vojske koja je većinom bila popunjena regrutima uspela da pobedi profesionalnu gruzijsku vojsku, bilo je jasno da je ruska vojska imala brojne propuste. Svi uočeni propustu iz rata, ubrzaće proces modernizacije ruske vojske, koji će rezultirati njenim povratkom među savremeno obučene i moderno opremljene vojske i izjednačiti je sa jedinim rivalom – Vojskom SAD.
Ruska aneksija Krima 2014. godine, jasno je pokazala novu rusku vojsku. Istovremeno, nova vojska pokazala je svoju moć u Siriji 2015. godine, kao i tokom pomoći Kazahstanu januara 2022. godine.
Ali, šta se dogodilo s tom vojskom 24. februara 2022. godine?
U prvih mesec dana borbi bilo je jasno uočljivo, da je broj vojnika koji su upućeni u borbu u Ukrajinu bilo nedovoljno. Iako je ruska vojska imala velika napredovanja, bilo je jasno da je broj vojnika nedovoljan da se zauzeti prostor i zadrži. Tako je do kraja 2022. godine broj ruskih vojnika u Ukrajini povećan na 170.000 ljudi, da bi već na početku 2023. godine broj povećan na 300.000 vojnika.
Rat u Ukrajini koji je u aprilu 2022. godine, ulazio u drugi mesec, nije doneo Rusima apsolutnu prevlast u vazdušnom prostoru Ukrajine. Naprotiv, uočeni su brojni problemi, neretko i nedostatak intervidovskog sadejstva između pojedinih ruskih jedinica.
Ali, nije sve išlo po planu, ako je plana uopšte i bilo. Neretko, čula su se negodovanja vazduhoplovaca, koja su čak bila i javna. Konfuzna situacija na kopnenom delu fronta, stvarala je konfuziju i u vazdušnom prostoru.Ruska vojska je u početku sukoba napravila greške, kao što je i američka 1991. godine u operaciji Pustinjskoj oluji i tokom napada na Irak 2003. godine. Napredujući ka Kijevu, ruska vojska je stvorila sebi problem u snabdevanju. Razvukla je svoje linije snabdevanja, što će ubrzo potom usporiti napredovanje i zatim dovesti do povlačenja ruskih snaga prvi iz kijevske oblasti. Istovremeno se ruske snage povlače sa severa Ukrajine, ostavljajući tako Belgorodsku i Kursku oblast izložene napadima ukrajinske vojske.
„Povlačeći se u harkovskom pravcu, umesto da na istom zadrži borbene položaje, makar kao potkovicu zaogrnuvši Harkov i time sputavajući dejstva ukrajinske vojske, ruska vojska se užurbano povlačili i iz onih naselja koja nisu bila pod pritiskom tokom „kontraofanzive” ukrajinskih oružanih snaga. Istina, za to postoji objašnjenje – nedostatak snaga i sredstava u toj fazi sukoba. Ali su se Rusi povukli, napuštajući ljude kojima je obećano da se „Rusija zauvek vratila“…“.
Crnomorska flota, postala je žrtvom Crnog mora, koje je jedno od mora, koja su u operatici i strategiji poznati kao uska mora. Ukrajinci su našli način da se flota obuzda uz upotrebu krstarećih raketa i pomorskih dronova. Ruska vojska je trebala da veći broj brodova pošalje u luku Tartus, ostavljajući u vodama Crnog mora samo onaj broj neophodnih brodova, koji bi bili dovoljni da se izvode borbene operacije bez bojazni da će biti masovno napadnuti od ukrajinskih dronova. Očigledno je bilo jasno, da flota nije izvukla neka iskustva iz svog sukoba sa Gruzijom iz 2008. godine. Tada je jedna ruska korveta bila potrebna, da uništi četiri gruzijska broda. Ako se zna, da je flota onesposobila ukrajinsku mornaricu još u početku rata, bilo je jasno da je zadržavanje celokupne crnomorske flote u vodama uskog mora, bilo nepotrebno.
Ruska vojska je pokazala neke određene probleme, ali je pokazala i sposobnost da uči u hodu.
Postojeći front na severu Ukrajine treba premestiti 40 km, a gde je potrebno, i na celih 100 km duboko u teritorije Černigovske, Sumske i Harkovske oblasti, stvarajući ozbiljnu tampon zonu. Štaviše, što se pre stvori takav „sanitarni pojas“, to bolje za Rusiju. Moskva ima više mogućnosti, a ukrajinske oružane snage neće moći da pokriju oblasti koje su svuda postale sve napetije.
Početkom 2024. godine, došlo je do nekoliko bitnih događaja odjednom: ruska vojna industrija dostigla je puni stepen rada prebacujući se na ratni režim privređivanja uz istovremeno kašnjenje američkog finansiranja Ukrajine. Na istoj listi je primetna transformacija u taktici i strategiji Oružanih snaga Rusije. Promene su iznuđene i povezane su sa jasnim sagledavanjem Ukrajinaca o situaciji na liniji fronta. Zajedno sa zasićenjem visokopreciznih dronova, ovo čini borbena dejstva izuzetno rizičnim.
Zbog toga se trenutno radi na „razbijanju“ borbenih formacija i istovremeno postepene ali ne i brze prodore duboko u odbranu. Barem do operativne dubine. Napadi se izvode u malim grupama. Upotreba ove taktike je obostrana.
Sve se dešava u pozadini postepenog uništenja vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine neprekidnim napadima do pune dubine. Taktika „hiljadu rezova“ postepeno smanjuje odbrambeni potencijal ukrajinskih oružanih snaga, a time se ubrzava i napredovanje ruskih trupa. Ali prerano je „ispijati pobednički šampanjac“ – događaji na frontu mogu postati komplikovani, i to brzinom munje.
Dron se uklapa u savremeno bojno polje i ima definisano mesto na kome se nalazi. Dronove sada treba uvrstiti u naoružanje i sprovesti obuku. Artiljerija je i dalje “kraljica rata”. Ali su tenkovi i borbena vozila pešadije, još uvek bitna borbena sredstva. Donošenje brzopletih zaključaka otpisujući ove tvrđeve na gusenicama, je izraz nepoznavanja borbenih dejstva i borbe kao takve uopšte. Pa i 1973. godine bilo je presuđeno tenku, a oni su još uvek tu. Ne postoje prevaziđena borbena sredstva, već prevaziđene tektike primene tih sredstava.
Šta će biti dalje, pred nama je, pa nije prošao ni mesec mart!