Амерички и израелски званичници поручују да сукоб са Ираном није при крају, док Доналд Трамп одбацује договор под садашњим условима, а Израел тврди да и даље има хиљаде циљева за гађање.
Рат између Сједињених Америчких Држава, Израела и Ирана ушао је у 16. дан, а поруке које стижу из Вашингтона и Тел Авива указују да се крај сукоба још не назире. Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да није спреман да прихвати договор са Техераном све док услови не буду, како је навео, довољно чврсти, док израелска страна тврди да пред собом и даље има хиљаде мета у Ирану.
Према оваквим сигналима, актуелна кампања могла би да се настави још најмање три недеље, а можда и дуже, уколико војни и политички циљеви Вашингтона и Тел Авива не буду остварени у жељеном обиму.
Трамп не жели договор без потпуног одустајања Ирана
У интервјуу за NBC News, Трамп је поручио да Иран жели договор, али да он за сада не намерава да га прихвати јер понуђени услови нису довољно добри. Истовремено, одбио је да прецизира какве тачно уступке очекује од Техерана.
Ипак, амерички председник је јасно ставио до знања да би сваки евентуални споразум морао да подразумева потпуно одустајање Ирана од нуклеарних амбиција. Тиме је практично потврђено да Вашингтон и даље рачуна на максималан политички и војни притисак као главно средство за окончање сукоба.
Израел тврди да има још хиљаде циљева
Са израелске стране стиже још тврђа порука. Портпарол Израелских одбрамбених снага, бригадни генерал Ефи Дефрин, изјавио је да Израел има још хиљаде циљева у Ирану и да су планови већ разрађени бар за наредне три недеље, укључујући период до јеврејског празника Пасхе.
Према његовим речима, Израел не ради по строгом временском оквиру, већ у складу са циљем да озбиљно ослаби ирански режим. Таква изјава указује да Тел Авив жели да задржи слободу деловања и да кампању настави све док процењује да Иран и даље има способност за отпор.
Удар на острво Харг подигао улог у рату
Један од најзначајнијих потеза у досадашњем току рата био је амерички напад на острво Харг, кључну тачку иранског извоза нафте у Персијском заливу. Према саопштењу америчке централне команде (CENTCOM), америчке снаге извеле су прецизан и широк удар на више од 90 иранских војних циљева на острву, укључујући складишта поморских мина, ракетне бункере и другу војну инфраструктуру.
Америчка страна нагласила је да при том није гађана нафтна инфраструктура, али је јасно да је напад имао и ширу стратешку поруку. Острво Харг је од кључног значаја за ирански извоз нафте, па његово стављање под притисак значи да Вашингтон подиже цену сваког даљег иранског покушаја да задржи блокаду Ормуског мореуза.
Иранска ПВО слаби, амерички и израелски авиони делују све дубље
Током последњих дана појавили су се и снимци америчких летелица које делују над иранским насељеним подручјима на релативно малој висини, што се тумачи као додатни показатељ озбиљног слабљења иранске противваздухопловне одбране.
Истовремено, Израел наставља интензивне ударе широм Ирана, док процењује да је око трећине иранских лансера балистичких ракета и даље употребљиво. То значи да, упркос снажним нападима, Техеран задржава способност за даља ракетна дејства, што рат чини још сложенијим и неизвеснијим.
Напади се шире на базе, радаре и енергетску инфраструктуру
Сукоб више није ограничен само на класичне војне мете. Према доступним информацијама, ирански балистички пројектил погодио је ваздухопловну базу Принц Султан у Саудијској Арабији, где је, према појединим наводима, оштећено више америчких танкера KC-135. Трамп је, међутим, ове тврдње одбацио и навео да су четири од пет летелица већ враћене у службу, уз минимална оштећења.
У Ираку је напад дроновима на америчку амбасаду у Зеленој зони уништио радар Giraffe 3D, важан елемент за заштиту од дронских удара. Поред тога, ирански дронски напади погађају и енергетску инфраструктуру регионалних савезника САД, укључујући и рафинерију у Ербилу, где је избио велики пожар.
Ормуски мореуз постаје глобални економски проблем
Последице затварања Ормуског мореуза све се више преливају на светску економију. Више извештаја указује да раст цена нафте и прекид једног од најважнијих енергетских праваца на свету озбиљно повећавају ризик од глобалне рецесије.
У таквим околностима, безбедност пловидбе кроз мореуз постаје не само регионално, већ и глобално питање. Због тога Трамп покушава да формира ширу коалицију која би помогла у поновном отварању мореуза, укључујући и европске савезнике. Истовремено, оваква стратегија показује да Вашингтон више не жели да читав терет кризе носи сам.
Иран и даље узвраћа, али трпи све већи притисак
Иран, упркос снажним ударима, наставља да изводи лансирања дронова и ракета, а поједини извештаји указују да су у последњим данима поново порасла дронска дејства. Ирански пројектили и даље успевају да пробију израелску ПВО, док се у медијима појављују и тврдње да Израел троши велике количине пресретача, што би могло да створи додатни притисак на америчке системе THAAD и SM-3.
Поред тога, у дипломатској равни појављују се и незваничне информације да је Русија наводно нудила преузимање иранског обогаћеног уранијума као део потенцијалног договора, али да је Трамп ту могућност одбацио. За сада, међутим, такви наводи нису потврђени.
Рат улази у нову фазу исцрпљивања
Све указује да рат улази у фазу продуженог исцрпљивања, у којој ни Вашингтон ни Тел Авив не желе да стану без јасног резултата, док Техеран покушава да задржи способност за узвратне ударе и политичко преживљавање.
Уколико се тренутни ритам операција настави, наредне недеље могле би да донесу још ширу ескалацију, нове ударе по иранској војној и енергетској инфраструктури, као и још већи притисак на глобално тржиште нафте и безбедност пловидбе у Персијском заливу.