Na Bliskom istoku nalaze se 4 od ukupno 12 bombardera B-52H koji su sposobni da nose nuklearno naoružanje
Trideseti i tri godine od početka operacije Pustinjska oluja i 34 godine od početka prebacivanja američkih trupa na Bliski istok koje je bilo najveće posle Vijetnamskog rata, SAD su odlučile da jasno stave do znanja Iranu da su spremne da brane Izrael pa čak i sa nukelarnim naoružanjem.
Da bi Teheranu pokazali da se ne šale na Bliski istiok prebacuje se velika koncentracija ameirčkih borbenih aviona u region Zaliva. Posle lovaca F-16 na red su stigli i strateški bombarderi B-52H STRATOFOTRES naoružanim krstarećim raketama.
U vazduhoplovne baze u Saudijskoj Arabiji i Kataru sleteće letelice koje su osposobljene za nošenje nukelarnog naoružanja odnosno krstarećih raketa AGM-86B,C i D koje mogu da nose konvencionalnu, kao i nukelarnu bojevu glavu jačine 200 kilotona sa kojom bi trebali ako se ukaže potreba da napadu ciljeve u dubini Irana.
Trenutno, na Bliskom istoku nalaze se 4 bombardera B-52H koji su sposobni da nose nuklearno naoružanje.
تقوم قاذفتان استراتيجيتان بعيدتا المدى من طراز B-52H تابعتان للجناح الخامس للقاذفات المتمركز في قاعدة مينوت الجوية في داكوتا الشمالية حاليًا بعبور البحر الأبيض المتوسط باتجاه الشرق الأوسط، حيث من المرجح أن تهبطا في قاعدة العديد الجوية في قطر. pic.twitter.com/ApwcG8Qckr
— Saad Alshammari (@shimry1000) November 3, 2024
Dolazak ukupno 12 letelica na Bliski istok u trenutku kada je Iran izdao upozornje NOTAM o zabrani letova civilne avijacije u okolini Teherana od 4. novembra u narednih par dana ukazuje da Iran sprema osvetu.
Navodno, dolazak 12 B-52H i dodatnih F-16 sa velikim brojem avio tankera KC-10, KC-135 koji će služiti za snadevanje letelica. U nedelju 3. novembra 2024. preko Mediterana put Bliskog istoka proletelo preko Mediterana
Iako su svi mislili da će B-52H biti rapoređeni u bazi Diego Garsija u Indijskom okeanu, strateški bombarderi ipak ostaju blizu Irana, odnosno pred vratima sa opcijom da mogu lansirati krstareće rakete iz Persijskog zaliva, bez da Izrael šalje pilote i letelice na put dug 2.600 km do Kirkuka kako bi gađali Iran.
Sa lansiranjem krstarećih raketa AGM-86 vreme rekacije iranske PVO su značajno smanjene i verovatnoća preživljavanja raketnih baterija bi bila minimalna s obzirom na statičnost položaja i nesprovođenja postupaka premštanja s jednog na drugi vatreni položaj i nemaskiranja koji su izazovniji nego što je to bilo na Balkanu od 1994-1995 i 1999. godine.
Krstareće rakete AGM-86
Ove krstareće rakete namenjenje su za lansiranje sa strateških bombardera B-52H u verzijama AGM-86 B/C ALCAM/CALCAM koji su opremljeni nukelarnim bojevim glavama, ali i konvencionalnom parčadno-rušećom bojevom glavom za djestvo po stacionarnim i slabopokretnim ciljevima i kompleksnim sistemima S-300 i S-400. Vođenje rakete zasnovano je na primeni inecrijalnog sistema sa korekcijom pomoću GPS. Odstupanje od cilja iznosi samo 15 metara što se ocenjuje kao efikasno sredstvo za gađanje. Hod primene GPS-a postignuta je preciznost od samo 6 metara. Masa rakete prilikom lansiranja je 1.500 kg, maksimalni dolet je od 1.100 sa konvencionalnom bojevom glavom težine 907 kg ili nuklearnom W-80 jačine 200 kt čiji je domet čak 2.800 km. Novije verzije imaju INS/GPS sistem vođenja i stepen odstupanja od cilja čak 6 m.