На Блиском истоку налазе се 4 од укупно 12 бомбардера B-52H који су способни да носе нуклеарно наоружање
Тридесети и три године од почетка операције Пустињска олуја и 34 године од почетка пребацивања америчких трупа на Блиски исток које је било највеће после Вијетнамског рата, САД су одлучиле да јасно ставе до знања Ирану да су спремне да бране Израел па чак и са нукеларним наоружањем.
Да би Техерану показали да се не шале на Блиски истиок пребацује се велика концентрација амеирчких борбених авиона у регион Залива. После ловаца F-16 на ред су стигли и стратешки бомбардери B-52H STRATOFOTRES наоружаним крстарећим ракетама.
У ваздухопловне базе у Саудијској Арабији и Катару слетеће летелице које су оспособљене за ношење нукеларног наоружања односно крстарећих ракета AGM-86B,C i D које могу да носе конвенционалну, као и нукеларну бојеву главу јачине 200 килотона са којом би требали ако се укаже потреба да нападу циљеве у дубини Ирана.
Тренутно, на Блиском истоку налазе се 4 бомбардера B-52H који су способни да носе нуклеарно наоружање.
تقوم قاذفتان استراتيجيتان بعيدتا المدى من طراز B-52H تابعتان للجناح الخامس للقاذفات المتمركز في قاعدة مينوت الجوية في داكوتا الشمالية حاليًا بعبور البحر الأبيض المتوسط باتجاه الشرق الأوسط، حيث من المرجح أن تهبطا في قاعدة العديد الجوية في قطر. pic.twitter.com/ApwcG8Qckr
— Saad Alshammari (@shimry1000) November 3, 2024
Долазак укупно 12 летелица на Блиски исток у тренутку када је Иран издао упозорње НОТАМ о забрани летова цивилне авијације у околини Техерана од 4. новембра у наредних пар дана указује да Иран спрема освету.
Наводно, долазак 12 B-52H и додатних F-16 са великим бројем авио танкера КC-10, KC-135 који ће служити за снадевање летелица. У недељу 3. новембра 2024. преко Медитерана пут Блиског истока пролетело преко МедитеранаИако су сви мислили да ће B-52H бити рапоређени у бази Диего Гарсија у Индијском океану, стратешки бомбардери ипак остају близу Ирана, односно пред вратима са опцијом да могу лансирати крстареће ракете из Персијског залива, без да Израел шаље пилоте и летелице на пут дуг 2.600 км до Киркука како би гађали Иран.
Са лансирањем крстарећих ракета AGM-86 време рекације иранске ПВО су значајно смањене и вероватноћа преживљавања ракетних батерија би била минимална с обзиром на статичност положаја и неспровођења поступака премштања с једног на други ватрени положај и немаскирања који су изазовнији него што је то било на Балкану од 1994-1995 и 1999. године.
Крстареће ракете AGM-86
Ове крстареће ракете намењење су за лансирање са стратешких бомбардера B-52H у верзијама AGM-86 B/C ALCAM/CALCAM који су опремљени нукеларним бојевим главама, али и конвенционалном парчадно-рушећом бојевом главом за дјество по стационарним и слабопокретним циљевима и комплексним системима С-300 и С-400. Вођење ракете засновано је на примени инецријалног система са корекцијом помоћу ГПС. Одступање од циља износи само 15 метара што се оцењује као ефикасно средство за гађање. Ход примене ГПС-а постигнута је прецизност од само 6 метара. Маса ракете приликом лансирања је 1.500 кг, максимални долет је од 1.100 са конвенционалном бојевом главом тежине 907 кг или нуклеарном W-80 јачине 200 кт чији је домет чак 2.800 км. Новије верзије имају ИНС/ГПС систем вођења и степен одступања од циља чак 6 м.