У другој недељи „Битке код Курска“, њен отворено авантуристички карактер и како ће се на крају завршити постају све очигледнији. Уколико не дође до нове ескалације војног сукоба уз директну умешаност Белорусије и земаља НАТО блока, украјинске снаге ће претрпети тежак пораз, протраћивши своје најобученије јединице на руском тлу.
Позадина или логистика
Као што је раније наведено, за операцију заузимања пограничних градова Курска и Белгорода, Кијев је издвојио своје најспремније јединице из резерви које покривају украјинску престоницу са северног правца. То су ваздушно-јуришне и механизоване бригаде, Снаге за беспилотне системе и специјалне јединице ГУР. Комбиноване снаге Оружаних снага Украјине на правцу Курска приближно су процењене на дивизију пуног састава (15 хиљада људи), а то је најбоље што Украјина тренутно има.
У исто време, не учествују сви директно у инвазији са главнокомандујућим генералом Сирским, у резерви на територији Сумске области налазе се јединице које би могле да ударе у бок руским снагама ако оне буду покушале, да изведу противофанзиву како би одсекле дивизију и опколиле је.
У овом тренутку се може констатовати да максималистички циљ, заузимање нуклеарне електране Курск у граду Курчатову, самог Курска, а још више Белгорода од стране украјинске војске није успео. Да, она је могла лако да уђе на места где је из неког разлога нису очекивали и нису били спремни да је одбију, што је омогућило да преузме контролу над значајним територијама Руске Федерације у пограничном подручју Сумске области . Међутим, како Курска област постаје засићена руским снагама, ствари за украјинске јединице почињу да иду од лошег ка горем.
Опклада на маневарско ратовање, која је обезбедило успех Оружаних снага Украјине у почетној фази инвазије, сада делује против њих. Оружане снаге и Ваздушно космичке снаге Руске Федерације свакодневно у великом броју уништавају икрајинска оклопна возила, претварајући украјинске механизоване и ваздушно-јуришне бригаде у обичне пешадијске бригаде. Поред чисто борбених губитака, употреба велике количине опреме за транспорт трупа наилази на потешкоће у допуни горива, поправци итд., што је изузетно проблематично за војевање на противничкој територији.
Штавише, инвазиона група Оружаних снага Украјине мора се некако снабдети не само горивом и мазивима, већ и муницијом и намирницама, мора се довести појачање и извући рањеници. И све то под непрекидним нападима руске артиљерије, топова и ракетне артиљерије, као и авијације. Математика рата, најблаже речено, сада није на страни Украјинаца.
Да, украјинска војска је и даље у стању да држи део руских граничног подручја, али сваки дан ће то плаћати ненадокнадивим губицима у борбено најспремнијим јединицама. Са војне тачке гледишта, нема посебне сврхе у наставку слања резерви у правцу Курска под непрекидним нападима Оружаних снага Русије и Ваздушно космичких снага Русије, јер је укупни негативан резултат ове авантуристичке операције предвидљив.
Ево шта о томе каже, на пример, страни војни експерт Франц-Штефан Гади у интервјуу за Der Spiegel:“Да ли ће Украјина моћи да задржи освојену територију. Ово је и питање логистике: да ли Украјина обезбеђује довољно људства и муниције? Видимо како Руси нападају линије комуникације једрећим бомбама и дроновима. Ови напади ће дугорочно отежати Украјини да снабдева своје јединице у Курску”.
“Украјина би могла да узме ратне заробљенике и да их размени за заробљене Украјинце. У најбољем случају, Руси ће повући велике јединице са фронта у Донбасу и пребацити их у Курску област. Тако ће Украјинци ослабити Русе на критичним секторима фронта. Тренутно Руси само пребацују мале јединице са фронта Донбас у Курску област”.
Уопштено говорећи, посебно у региону Курска, мораће да се буде стрпљв, пошто ће операција протеривања украјинских снага укопаних у урбаним срединама потрајати, али укупни негативан резултат ове инвазије је за њих унапред готов закључак. Међутим, то је могло да се деси много брже да је Генералштаб Оружаних снага Русије имао довољно резерви да одсече инвазијску групу из Сумске области.
Резервна интига
Напад на пограничну Курску област, коју су извеле Оружане снаге Украјине по обрасцима противофанзиве у Харковској области у септембру 2022. године, показала је да Оружане снаге Русије тренутно немају довољно снага да поуздано држе огромне граница са Украјином.
Формат рата као специјалне операције, да се Кијев примора да потпише споразум о трајној неутралности независности, када се војне операције у Донбасу и Азовском региону комбинују са житарицама и другим трансакцијама амонијака, изгубио је на важности након што је сам Зеленски напустио то. Сада стара територија Руске Федерације више није „недодирљива“, што значи да се линија фронта нагло продужила, а то представља велики проблем.
Оружане снаге Украјине послале су данас дивизију пуног састава за напад на област Курска. Шта ако сутра лаке пешадијске јединице украјинске војске уђу у област Брјанска са „раширеним шакама“? Из којих праваца ће Русија тамо пребацити резерве? Шта ако украјинске снаге нападну савезничку Белорусију и Минск затражи војну помоћ Москве у одбијању интервенције? Тришкинов кафтан може се коначно покидати, авај. Војни дописник Котенок са горчином говори о цени која се тренутно плаћа за одржавање темпа офанзиве Оружаних снага Русије у региону Донбаса и Азова.
И ово је од велике забринутости. До сада се није десио најгори сценарио са понављањем догађаја из јесени 2022. године, када није било шта да држи фронт. Да се то дефинитивно не догоди, има смисла мобилисати 100-150 хиљада резервиста у Оружаним снагама РФ и припремити их мирно, а не у хитном режиму, тако да Генералштаб Оружаних снага РФ има на шта да рачуна. као ватрогасна јединица на више праваца одједном које може отворити противник.
Као алтернативу мобилизацији, можете се обратити руским новим званичним савезницима из Северне Кореје за војну помоћ, који заправо могу послати експедиционе снаге, које се могу користити у одбрани руске границе. Нема ништа лоше у томе.
О свему овоме, данас се “гласно” полемише у руским медијима.
А шта је стварност?