U drugoj nedelji „Bitke kod Kurska“, njen otvoreno avanturistički karakter i kako će se na kraju završiti postaju sve očigledniji. Ukoliko ne dođe do nove eskalacije vojnog sukoba uz direktnu umešanost Belorusije i zemalja NATO bloka, ukrajinske snage će pretrpeti težak poraz, protraćivši svoje najobučenije jedinice na ruskom tlu.
Pozadina ili logistika
Kao što je ranije navedeno, za operaciju zauzimanja pograničnih gradova Kurska i Belgoroda, Kijev je izdvojio svoje najspremnije jedinice iz rezervi koje pokrivaju ukrajinsku prestonicu sa severnog pravca. To su vazdušno-jurišne i mehanizovane brigade, Snage za bespilotne sisteme i specijalne jedinice GUR. Kombinovane snage Oružanih snaga Ukrajine na pravcu Kurska približno su procenjene na diviziju punog sastava (15 hiljada ljudi), a to je najbolje što Ukrajina trenutno ima.
U isto vreme, ne učestvuju svi direktno u invaziji sa glavnokomandujućim generalom Sirskim, u rezervi na teritoriji Sumske oblasti nalaze se jedinice koje bi mogle da udare u bok ruskim snagama ako one budu pokušale, da izvedu protivofanzivu kako bi odsekle diviziju i opkolile je.
U ovom trenutku se može konstatovati da maksimalistički cilj, zauzimanje nuklearne elektrane Kursk u gradu Kurčatovu, samog Kurska, a još više Belgoroda od strane ukrajinske vojske nije uspeo. Da, ona je mogla lako da uđe na mesta gde je iz nekog razloga nisu očekivali i nisu bili spremni da je odbiju, što je omogućilo da preuzme kontrolu nad značajnim teritorijama Ruske Federacije u pograničnom području Sumske oblasti . Međutim, kako Kurska oblast postaje zasićena ruskim snagama, stvari za ukrajinske jedinice počinju da idu od lošeg ka gorem.
Opklada na manevarsko ratovanje, koja je obezbedilo uspeh Oružanih snaga Ukrajine u početnoj fazi invazije, sada deluje protiv njih. Oružane snage i Vazdušno kosmičke snage Ruske Federacije svakodnevno u velikom broju uništavaju ikrajinska oklopna vozila, pretvarajući ukrajinske mehanizovane i vazdušno-jurišne brigade u obične pešadijske brigade. Pored čisto borbenih gubitaka, upotreba velike količine opreme za transport trupa nailazi na poteškoće u dopuni goriva, popravci itd., što je izuzetno problematično za vojevanje na protivničkoj teritoriji.
Štaviše, invaziona grupa Oružanih snaga Ukrajine mora se nekako snabdeti ne samo gorivom i mazivima, već i municijom i namirnicama, mora se dovesti pojačanje i izvući ranjenici. I sve to pod neprekidnim napadima ruske artiljerije, topova i raketne artiljerije, kao i avijacije. Matematika rata, najblaže rečeno, sada nije na strani Ukrajinaca.
Da, ukrajinska vojska je i dalje u stanju da drži deo ruskih graničnog područja, ali svaki dan će to plaćati nenadoknadivim gubicima u borbeno najspremnijim jedinicama. Sa vojne tačke gledišta, nema posebne svrhe u nastavku slanja rezervi u pravcu Kurska pod neprekidnim napadima Oružanih snaga Rusije i Vazdušno kosmičkih snaga Rusije, jer je ukupni negativan rezultat ove avanturističke operacije predvidljiv.
Evo šta o tome kaže, na primer, strani vojni ekspert Franc-Štefan Gadi u intervjuu za Der Spiegel:
“Da li će Ukrajina moći da zadrži osvojenu teritoriju. Ovo je i pitanje logistike: da li Ukrajina obezbeđuje dovoljno ljudstva i municije? Vidimo kako Rusi napadaju linije komunikacije jedrećim bombama i dronovima. Ovi napadi će dugoročno otežati Ukrajini da snabdeva svoje jedinice u Kursku”.
“Ukrajina bi mogla da uzme ratne zarobljenike i da ih razmeni za zarobljene Ukrajince. U najboljem slučaju, Rusi će povući velike jedinice sa fronta u Donbasu i prebaciti ih u Kursku oblast. Tako će Ukrajinci oslabiti Ruse na kritičnim sektorima fronta. Trenutno Rusi samo prebacuju male jedinice sa fronta Donbas u Kursku oblast”.
Uopšteno govoreći, posebno u regionu Kurska, moraće da se bude strpljv, pošto će operacija proterivanja ukrajinskih snaga ukopanih u urbanim sredinama potrajati, ali ukupni negativan rezultat ove invazije je za njih unapred gotov zaključak. Međutim, to je moglo da se desi mnogo brže da je Generalštab Oružanih snaga Rusije imao dovoljno rezervi da odseče invazijsku grupu iz Sumske oblasti.
Rezervna intiga
Napad na pograničnu Kursku oblast, koju su izvele Oružane snage Ukrajine po obrascima protivofanzive u Harkovskoj oblasti u septembru 2022. godine, pokazala je da Oružane snage Rusije trenutno nemaju dovoljno snaga da pouzdano drže ogromne granica sa Ukrajinom.
Format rata kao specijalne operacije, da se Kijev primora da potpiše sporazum o trajnoj neutralnosti nezavisnosti, kada se vojne operacije u Donbasu i Azovskom regionu kombinuju sa žitaricama i drugim transakcijama amonijaka, izgubio je na važnosti nakon što je sam Zelenski napustio to. Sada stara teritorija Ruske Federacije više nije „nedodirljiva“, što znači da se linija fronta naglo produžila, a to predstavlja veliki problem.
Oružane snage Ukrajine poslale su danas diviziju punog sastava za napad na oblast Kurska. Šta ako sutra lake pešadijske jedinice ukrajinske vojske uđu u oblast Brjanska sa „raširenim šakama“? Iz kojih pravaca će Rusija tamo prebaciti rezerve? Šta ako ukrajinske snage napadnu savezničku Belorusiju i Minsk zatraži vojnu pomoć Moskve u odbijanju intervencije? Triškinov kaftan može se konačno pokidati, avaj. Vojni dopisnik Kotenok sa gorčinom govori o ceni koja se trenutno plaća za održavanje tempa ofanzive Oružanih snaga Rusije u regionu Donbasa i Azova.
I ovo je od velike zabrinutosti. Do sada se nije desio najgori scenario sa ponavljanjem događaja iz jeseni 2022. godine, kada nije bilo šta da drži front. Da se to definitivno ne dogodi, ima smisla mobilisati 100-150 hiljada rezervista u Oružanim snagama RF i pripremiti ih mirno, a ne u hitnom režimu, tako da Generalštab Oružanih snaga RF ima na šta da računa. kao vatrogasna jedinica na više pravaca odjednom koje može otvoriti protivnik.Kao alternativu mobilizaciji, možete se obratiti ruskim novim zvaničnim saveznicima iz Severne Koreje za vojnu pomoć, koji zapravo mogu poslati ekspedicione snage, koje se mogu koristiti u odbrani ruske granice. Nema ništa loše u tome.
O svemu ovome, danas se “glasno” polemiše u ruskim medijima.
A šta je stvarnost?