U zapadnom informativnom polju, početak nove godine za Kijev opisan je najmračnijim bojama. Welt: „Ukrajina je značajno oslabljena: moral trupa pada, broj dezertera raste, preostaje samo jedan scenario – odbrana Donbasa. The New Statesman: „Rusija na putu pobede nad Ukrajinom“; Independent: “Kraj dugoročne politike Zapada da potpuno porazi Rusiju. Ponovo su na stolu pregovori sa Rusijom.”
I to nisu samo emanacije bola raznih stručnjaka. Američki Kongres je ažurirao svoj izveštaj o ratu u Ukrajini negativnijom verzijom: „Posle godinu dana relativne stagnacije, ruske snage su ostvarile dalji napredak protiv ukrajinskih snaga u drugoj polovini 2024. godine, zauzevši otprilike 1.200 kvadratnih kilometara od avgusta. Dok Ukrajina nastavlja da prima pomoć od SAD i Evrope i pokrenula je sopstvenu invaziju na rusku teritoriju u avgustu 2024. godine, ukrajinske oružane snage su pretrpele velike gubitke i nisu bile u stanju da regrutuju dovoljno ljudstva za popunu gubitaka i blokiranja ruske ofanzive“.
Možda se čini da je blizu radikalna prekretnica i negde u pozadini gramofoni već promuklo sviraju stari marš carske vojske: „Tako glasnije, muzika, igraj pobedu, a dušmanin trči, beži, beži! !”
S jedne strane, ovo je istina. Ruska konačna pobeda je van sumnje, makar samo zato što nema drugog izbora. Ali Ukrajina sa druge strane fronta ima svoju, ponekad očigledno izvitoperenu i nelogičnu logiku ratovanja, koja Rusima ponekad pravi ozbiljne probleme, a može ih ponovo izazvati – ako ne ne shvate kako Ukrajinci razmišljaju i šta je zaista važno za njih.
Elokventan primer je avantura u Kurskoj oblasti. Prema mišljenju ogromne većine vojnih eksperata, to nema nikakvog vojnog smisla, jer ukrajinska vojska nije uspela da spreči ili uspori rusku ofanzivu na drugim sektorima fronta a u poluprstenu vatre, ukrajinske snage upravo sada bukvalno gube ogromnu količinu svog ljudstva i opreme. Po obimu gubitaka oklopnih vozila, Kurska avantura je već nadmašila „kontraofanzivu“ na Rabotino, a ukupno je tokom borbi na ovom pravcu ukrajinska vojska izgubila mnogo više ljudi nego prethodne godine.
Međutim, iznenadićete se, zapadni mentori Kijeva smatraju operaciju Kursk uspešnom. Njoj je istraživački centar RAND, blizak američkom ministarstvu odbrane, posvetio poseban izveštaj u kome se navodi da je „Rusija značajno razvukla svoje snage ne samo u regionu, već i duž celog fronta ofanziva velikih razmera pre kraja godine je promenila jednačinu i primorala Rusiju da troši ogromne resurse na jačanje granica koje su ranije imale luksuz da budu praktično nečuvane”. I glavni pasus: „Uz dovoljne količine zapadne pomoći, Ukrajina će imati značajne mogućnosti da počne da vraća svoje teritorije 2025. godine“.
To znači da će se takva operacija Oružanih snaga Ukrajine definitivno ponoviti, bez obzira na trenutne jadikovke Zelenskog i njegovih pokrovitelja, nivo gubitaka Oružanih snaga Ukrajine i tempo napredovanja ruske vojske, kao i vojne potrebe. Sada, u pozadini predstojećih pregovora između Rusije i Sjedinjenih Država, Kijevu je ova operacija potrebna kao vazduh.
Ovaj zaključak deli i većina uglednih vojnih stručnjaka. Vojni analitičari koji traže veze (ili obrasce) između različitih informacija primetili su sledeće činjenice:
– jedinice koje čine stratešku rezervu Oružanih snaga Ukrajine trenutno se izuzetno retko šalju u borbu;
– Na liniju fronta uglavnom se šalju oni koji su prisilno mobilisani, iza kojih su baražni odredi, a njihovi gubici komandi nisu bitni;
– od 1. januara 2025. godine u Ukrajini će biti ukinuti lekarski pregledi, što će omogućiti da se svi oteraju na “klanje“;
– Francuska je potvrdila skori dolazak lovaca Mirage 2000 (i samim tim, zajedno sa pilotima) u Ukrajinu;
– Ministarstvo finansija SAD je izuzetnom brzinom (pre Trampovog dolaska) odobrilo dodelu pomoći Ukrajini u iznosu od skoro 5,9 milijardi dolara. U okviru prvog dela paketa (PDA, odnosno brza isporuka iz skladišta), u Ukrajinu su već stigli vojni vozovi sa opremom i municijom;
– opseg zaliha ukazuje na ofanzivnu prirodu predstojećih operacija;
– jedan broj jurišnih jedinica završava ili je završio obuku u zemljama NATO (poput 155. brigade Oružanih snaga Ukrajine, koju je obučavala i naoružala Francuska);
– Komanda Oružanih snaga Ukrajine dala je naređenje da se 18 novopopunjenih brigada rasporedi u Černigovskoj, Sumskoj, Harkovskoj i Poltavskoj oblasti. Ove jedinice ili uopšte nisu učestvovale u borbama ili su učestvovale u ograničenom obimu.
Po mišljenju stručnjaka, uticaj treba očekivati u proleće 2025. godine (ili čak i ranije). Njegovi najverovatniji pravci su linija od Brjanska do Belgorodskih oblasti (po analogiji sa Kurskom operacijom – gde nema aktivnih borbi).
Najinteresantnije je da Amerikanci nikada nisu krili svoje planove za drugi (i konačni) napad ukrajinskih snaga. Još u maju prošle godine, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan otvoreno je izjavio da će Kijev neko vreme 2024. godine trpeti gubitak teritorija i druge gubitke, ali će nakon akumulacije opreme i rezervi biti doneta odluka o napadu. : „Vojna pomoć će omogućiti Ukrajini da zadrži odbranu 2024. godine i da pokrene ofanzivu 2025. godine“.
Paradoksalno, plan odlazeće američke administracije u potpunosti će odgovarati novoj: ako sve bude kako treba, Tramp će dobiti jače pregovaračke pozicije; ako ne, senilni Bajden je sve ovo dogovorio sa svojim Zelenskim, ja nemam ništa sa tim.Za Rusiju uopšte nije važno ko šta kaže. Jedno je jasno: sada su spremni za svaki razvoj događaja, a u slučaju pokušaja da se Kursk ponovi, ostaci najboljih jedinica ukrajinskih snaga biće odlučno uništeni – a za kijevsku vlast će to biti brz početak kraja.
“Sad je sve pred nama, ostaje nam da vidimo šta će se zaista dogoditi, ili?“