После више од 17 година паузе, Хрватска је званично донела одлуку о повратку обавезног војног рока, што представља један од најзначајнијих потеза у безбедносној политици ове државе од уласка у НАТО 2009. године.
Хрватски сабор је већином гласова усвојио закон којим се поново уводи обавезно служење војске у трајању од два месеца, а први контингенти регрута ући ће у касарне већ почетком јануара 2026. године.Поново под оружјем: 4.000 регрута годишње
Према подацима Министарства одбране Хрватске, сваке године биће позивано око 4.000 обвезника, распоређених у више нараштаја, а служба ће се одвијати у касарнама у Книну, Слуњу и Пожеги.
Обвезници ће пролазити дводелни програм: основну обуку из војничких вештина и дисциплине, а затим и тактичке вежбе и руковање савременим наоружањем.
Они који се не одазову позиву без оправданог разлога подлежу новчаним казнама од 250 до 1.320 евра, а у случају упорног избегавања, надлежна полицијска управа добија налог за принудно довођење.
Приговор савести и цивилна служба
Закон предвиђа могућност приговора савести, што значи да они који због верских или моралних разлога не желе да носе оружје, могу изабрати цивилну службу у систему цивилне заштите или у јединицама локалне самоуправе у трајању од четири месеца.
И једна и друга форма службе биће евидентиране као радни стаж, уз накнаду од 1.100 евра месечно за војну, односно нешто нижу суму за цивилну службу.
Добровољно учешће жена
Иако жене нису обавезне да служе војску, оне имају могућност добровољног пријављивања на основну обуку, што је уједно и предуслов за пријем у професионалну војну службу или резервни састав. Хрватска војска је последњих година већ бележила раст броја жена у униформи, посебно у административним и логистичким службама.
Безбедносни и политички разлози повратка војног рока
Повратак обавезног служења војске у Хрватској не може се посматрати изоловано. Одлука долази у тренутку када европске земље све више преиспитују концепт професионалне војске и траже начине да повећају број људства у условима раста глобалних тензија.
Шведска, Норвешка и Финска већ су раније обновиле обавезни рок, Немачка озбиљно разматра његово увођење до 2026. године, а Пољска и Балтичке земље спроводе проширене обуке резервиста.
Хрватска, која је последњих година суочена са недостатком кадра у професионалном саставу, на овај начин жели да формира језгро оперативне резерве и повећа ниво мобилизационе спремности. Према проценама безбедносних аналитичара из Загреба, овим потезом држава се не припрема за директан сукоб, већ настоји да појача капацитете за колективну одбрану у оквиру НАТО-а.
Регионални ефекти и порука суседима
Ова одлука има и регионални одјек. На простору западног Балкана, где већина држава више од деценије нема обавезни војни рок, хрватски потез се тумачи као симболичан сигнал за јачање војне свести и дисциплине младих генерација.
Иако у званичним изјавама нема помињања безбедносних изазова у региону, у јавности се одлука повезује са ратом у Украјини, растућим тензијама у Црном мору и све израженијим захтевима НАТО савеза да његове чланице подигну ниво националне спремности.
Унутрашњи изазови
Критичари у Хрватској упозоравају да ће обнова војног рока захтевати значајна финансијска средства, нову инфраструктуру и кадровску подршку, посебно у касарнама које су последњих година делимично расформиране.
Поред тога, отвара се питање мотивације младих и начина на који ће се обука интегрисати у образовни систем и тржиште рада.
Повратак обавезног војног рока у Хрватску представља преломни тренутак у њеној безбедносној стратегији. Он не означава само промену војне доктрине, већ и шире друштвено преусмеравање ка јачању националне свести, дисциплине и спремности у условима нестабилног европског окружења.
Иако ће практична примена показати да ли је овај потез дугорочно одржив, симболички — Хрватска је поново поставила униформу у средиште свог националног идентитета.