Poljska preti hapšenjem Putina: Varšava zabranjuje prelet za samit sa Trampom u Budimpešti

Planirani samit između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Budimpešti, koji bi trebalo da bude ključan korak ka posredovanju u okončanju rata u Ukrajini, izazvao je oštre tenzije u Evropi. Poljska je upozorila Moskvu da neće dozvoliti Putinovom avionu da preleti njen vazdušni prostor, preteći izvršenjem međunarodnog naloga za hapšenje. Ovaj potez Varšave naglašava duboke pukotine u evropskom stavu prema sastanku, dok Mađarska i Bugarska nude podršku za logistiku samita.

Poljska: ,,Ne možemo garantovati bezbedan prelet”

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je za Radio Rodzina da Varšava ne može da garantuje bezbedan prolaz ruskom predsedničkom avionu. ,,Ne mogu garantovati da nezavisni poljski sud neće naložiti vladi da isprati takav avion kako bi se osumnjičeni predao sudu u Hagu”, rekao je Sikorski, pozivajući se na nalog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) iz 2023. godine. MKS je optužio Putina za ratni zločin ilegalne deportacije stotina ukrajinske dece tokom rata, a sve članice suda – uključujući Poljsku – obavezne su da ga uhapse ako kroči na njihovu teritoriju.

Sikorski je dodao da je ruska strana ,,svesna ovoga” i da se nada da će samit, ako se održi, uključivati i ,,žrtvu agresije” – Ukrajinu. Poljska, kao članica NATO-a i EU, bila je među najupornijim pristalicama Kijeva od februara 2022. godine, kada je započet rat punog intenziteta. Varšava je nedavno upozorila Evropu da se pripremi za ,,dubok” ruski udar, a nedavni incidenti sa ruskim dronovima u poljskom vazdušnom prostoru samo su pojačali tenzije.

„Mislim da je ruska strana svesna ovoga. A stoga, ako se ovaj samit održi – nadamo se uz učešće žrtve agresije – avioni će koristiti drugu rutu”, naglasio je Sikorski.

Mađarska garantuje bezbednost, Orban slavi ostrvo mira

Mađarska, domaćin samita, saopštila je da će osigurati Putinov bezbedan ulazak i izlazak iz zemlje. Premijer Viktor Orban, poznat po toplim odnosima sa Moskvom, nazvao je Budimpeštu ,,ostrvom mira” i potvrdio da su pripreme u toku. Orban je nedavno pokrenuo mirovnu misiju u Moskvi i na Floridi, a sada vidi samit kao šansu za ekonomski procvat Evrope. Mađarska je u aprilu započela postupak povlačenja iz MKS-a, koji će stupiti na snagu u junu 2026, ali je i dalje formalno obavezana da postupi po nalogu suda do tada.

Orbanova odluka izazvala je kritike u Briselu, gde ga optužuju za ignorisanje međunarodnih obaveza. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je Budimpeštu nepodesnim mestom za pregovore, a visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, Kaja Kalas, istakla je da samit bez Evrope predstavlja ,,udarac u lice”. Ipak, zapadne članice poput Holandije, Nemačke i Francuske izrazile su okvirnu podršku, videći ga kao korak ka miru.

Bugarska nudi vazdušni koridor: ,,Mir je prioritet”

U suprotnosti sa poljskim stavom, Bugarska je ponudila vazdušni koridor za Putinov avion. Ministar spoljnih poslova Georgi Georgijev izjavio je na marginama sastanka ministara EU u Luksemburgu da je ,,najlogičnije posredovati na sve moguće načine” kada se radi o miru. ,,Kako se predlaže održavanje sastanka ako jedan učesnik ne može da stigne?”, pitao je Georgijev, naglašavajući da Bugarska neće stvarati prepreke.

Prolazak kroz bugarski vazdušni prostor skratio bi let iznad Crnog mora, preko Srbije do Budimpešte. Moskva još nije podnela zahtev, ali ova ponuda pokazuje pukotine u evropskom frontu: dok Poljska i Baltičke države odbijaju, Bugarska i Slovačka (pod Ficom) sklonije su kompromisu. Alternativne rute uključuju let iznad Sredozemnog mora, Crne Gore ili Albanije, ali su duže i komplikovanije.

Tramp i Putin: Drugi samit nakon ,,produktivnog” razgovora

Tramp je 16. oktobra objavio da će se sastati sa Putinom u Budimpešti nakon ,,produktivnog” telefonskog razgovora od preko dva sata. Ovo je drugi samit nakon susreta u Ankoridžu (Aljaska) 15. avgusta 2025, gde nisu postignuti sporazumi, a rat je nastavljen. Tramp je nedavno pozvao Zelenskog da prihvati primirje duž trenutnih linija fronta i odbio da veruje u ,,pobedu Ukrajine”, dok je vršio pritisak ka predaji teritorija.

Zelenski je izjavio da bi se pridružio samitu ako bude pozvan, ali je kritikovao isključivanje Kijeva.

Logistički izazovi: Kako ruski zvaničnici lete u Evropu pod sankcijama?

Putinov put do Budimpešte komplikuje MKS nalog i evropske sankcije. Ruski zvaničnici, uključujući Lavrova i Valentinu Matvijenku, koristili su komplikovane rute: preko Turske, Egipta, Libije ili Grčke. U 2022. Bugarska je povukla saglasnost za Lavrovljev let ka Srbiji zbog pratnje Marije Zaharove, ali sada nudi podršku. Evropska komisija je ostavila odluku na nivou pojedinačnih država, rekavši: ,,Živimo u stvarnom svetu”.

Geopolitičke implikacije: Novi svetski poredak u pitanju?

Ovaj samit dolazi u trenutku kada Tramp promeni stav o Ukrajini, odbijajući dalje isporuke oružja i fokusirajući se na ,,pregovore”. Poljska i istočne članice EU vide pretnju evropskoj bezbednosti. Ako se samit održi, mogao bi da označi prekretnicu u ratu, ali i da produbi podelu u NATO-u i EU.

Rusija insistira da neće prihvatiti Trampove uslove, a eksperti upozoravaju da šanse za mir ostaju male. U međuvremenu, Ukrajina traži prioritet u isporukama američkih sistema odbrane, dok Evropa balansira između mira i pravde.