ПОЛИТИЧКИ ЗЕМЉОТРЕС: ДА ЛИ СЕ БУДИ СРЕДЊИ ЗАПАД И ЈУГ САД: КРАЈ ГЛОБАЛИЗМА И ПОВРАТАК АМЕРИЦИ КОЈА ЈЕ ОКРЕНУТА СЕБИ.

Трамп који није баш у виталним годинама, тражио је адекватну лчност за свог заменика

“Пете губимо Америку” овако је 2001 у својој књизи “Смрт запада”остарели ултраортодоксни републиканац Пет Бјукенон описао стање у Америци.

Књига је иначе написана 1999/2000, а објављена у мандату Џорџа Буша Млађег који је преузео функцију председника САД и Америку водио кроз два мандата до 2009.

Судећи према свим бурама које се тренутно дешавају, Сједињене Америчке Државе нису никада биле на већој раскрсници. Земља која је некада била означена као земља великих могућности, конзервативизма, традиционализма где је вера пре свега протестантизам играо важну улогу постала је земља сиромаштва, мигарције и масовне пандемије “фентанила” синтетичког хероина који је уништио САД, а који се прелива из суседног Мексика заједно са нарко-картелима довели су поново до успона тредиционалних Републиканаца.

Буђење је почело, а узлет уследио после покушаја усамљеног младића са гомилом нерешених проблема да убије Трампа. У томе није успео али је дао узлет Трамповој кампањи преузимању номинација Републиканаца и табању стазе за још један мандат у Белој кући.

Новина у целој кампањи је објава да ће Џеј Ди Венс, аутор бестселера о одрастања у руралној белој Америци окруженој пандемијом наркоманије и свим оним што урушава амерички традицоналним систем вредности, постати потпреседник САД.

Запараво, избором Ди Венса за потпреседника, који ће заправо постати ако буде победио Трамп трећи најмлаћи потпреседник САД у својој историји. Трамп је изабрао свог политичког налседника, који је узгред буди речено остарелог Доналда сматрао “идиотом”, а сад његов политички наследник који би већ 2029 -2030 када истекне други мандат Трампу требао да постане један од најмлађих председника САД.

Заправо утакмицом између Бајдена и Трампа, САД су постале као Совјетски Савез уочи свог распада да су тад снаге одмерили Јуриј Андропов и Константин Черњенко, а нису. Међутим нити су САД Совјетски Савез нити Русија САД, али изгледа да је онај традиционални рурални део што би социолог који се бавио америчким друштвом САД покојни Рајт Милс рекао “плави оковратници” заједно са “белим оковратницима”, одлучили су да је време за буђење и да је потреба за коренитом променом америчког друштва велика.

Џеј Ди Венс иначе улази као млада нада ултраортодоксних Републиканаца у Белу кућу. У САД га сматрају борцем и чуварем рекли би социолошким речником ниже, ниже-средње, средње-средње и средње класе са којом се бавио у својој књизи “Пољопривредна жалост” у којој је описао живот окружен насиљем, пандемијом наркоманије и свеге онога што је била сушта супротност онога што се сматрало традиционалном Америком.

Залагање за америчке раднике, њигово спасавање и враћање слике поносних људи који мукотрпним радом стварају боље сутра за себе и своје потомство постало је императив. Као Сенатор из Охаја досепо је у Конгрес где је почео своје идеје да спроводи у дело.

Ни сам Ди Венс није био импресиониран Трампом, кога је док је овај столовао у Белој кући од 2017-2021 сматрао “Идиотом”.

Откуда онда избор?

Трамп који није баш у виталним годинама, тражио је адекватну лчност за свог заменика. Успео је да из дививске борбе са правосуђем и репом од оне циркуске побуне испред Капитол Хила 6. јануара 2021 и малверзација са поверљивим документима, неплаћеним порезом да изађе као победник. Чак и Републиканци су сматрали да су му дани одбројани па се тражила резерва. Чак је и Ники Хејли морала да пере своју биографију и изјаве о Израелу и да пише по гранатама које падају по Гази. Међутим, Хели је извисила, а Ди Венс као будући налседник Трампа и можда нови председник утабао пут ка Белој кући.

Оно што САД-у недостаје од 2016. године је нова енергија. А ту енергију је Трамп препознао у Ди Венсу изолационисти са ограниченим интервенционизомом.

За Ди Венса приоритет су саме САД њена привредна и друштвена обнова. Земља у коју осим великих фарми које постоје, не у великом броју треба вратити челичане, обновити аутомбилску индустрију, индустрију чипова, телефона, смањити увоз, увести антимонополске законе, ојачати конкуренцију, протекционизам, фактички идеологија неолиберализма која је дошла са Реганом отишла би на сметлиште историје.

Заправо по Ди Венсу требало би да се врати све оно како је било после “Њу дила” обонова старе Америке вредних, храбрих и поузданих људи.

Ди Венс је иначе био противник финансирања и војног помагања Украјини. Сматрао је да је то узалудно трошење новца, да од тога САД немају користи већ да слабе војно и финансијски. Исто тако иако је Ди Венс био поборник Израела и то произраелци поздравили да ће им као и Трамп војно помоћи да се коначно обрачунају са Хезболахом и Хамсом уследио је “хладан туш”

Венс сматра да САД се налазе на раскрсници и да Америка мора да бира где ће усмерити своје ресурсе.

Сам Ди Венс сматра да је до сувишно да главна претња САД није Русија, па ни Блиски исток неко Азија и Пацифик где економски нарасла Кина са јаком војском постаје глобални играч.

Ди Венс сматра да је највећа опасност Тајван, јер ако би Кина заузела то острво, што и константно прети САД би остале без чипова за рачунаре војну и цивилну технологију. За Ди Венса управо “плаво-бели “оковратници су оно што треба да допринесе амерички препород, да се индустрија врати држава ослони на сопствену технологију и домаће произвођаче и тим се избегне сценарио “економске депресије” која би уништила економски САД. Спас по Ди Венсу је ослонац на сопствене снаге.

Оно по чему ће Ди Венс ако 2029 постане нови председник САД остати упамћен јесте и то да би био први председник САД који је о времена Била Клинтона био у америчкој армији, односно Корпусу морнаричке пешадије “Маринцима” од времена Била Клинтона. Неки сматрају да је то погрешно рећи јер је Буш јуниор био пилот борбеног авиона! Да, али у саставу националне гарде и није летео над Вијетнамом. Џон Кери који је покушао да Буша победи је иначе био једини вијетнамски ветерам са борбеним искуством. Ди Венс је иначе био у Ираку 2003 као војни репортер и извештач.

Шта ће значити улазак Ди Венса у Белу кућу?

Укратко би рекли поновоно васпостављање беле ниже, ниже средње, средње-средње и средње класе у САД. Коначно заустављање миграција, криминала, успона наркокартела на југу САД и враћање САД на традиционалне вредности са висорани Озрак и живота уз реку Мисисипи.

Заправо, ово нису избори између Бајдена и Трампа иако то тако изгледа, него очито Доналд Трамп има другачије планове, а то су промовисање новог лидера који ће да посусталу Америку да врати на стари пут и даде јој нови сјај и економски узлет који јој је био преко потребан, као и да оконча амерички интервенционизам “PAX AMERICA”. Свакако на том путу стоји јој Кина као главна претња, а не Русија.

И сам Ди Венс, али и Бајден сматрају да је Кина, а не Русија су главни проблем, заправо изгледа да Ди Венс поново оживљава Хенерија Кисинџера и његову политику балансирања са две суперсиле.

Ако заиста се то догоди и Трамп уђе у Белу кућу Европска унија остаће сама недовољно политички и војно јака, са ограниченим финансисијким ресурсима. Сам Трамп сматра да је Бајден са оживљавањем политике Збигњева Бжежинског о обуздавању Русије заправо ојачао Кину-Русију и Иран плус Северну Кореју, која је далеке 2018-2019 побегла из руку Трампа да закључи мировни споразум две државе ако се Пјонгјанг одрекне нукеларног оружја. Северна Кореја је то одбила јер није добила чврсте гаранције да се неће мењати у једном тренутку поредак у тој држави.

Бајдену је битна Европа која посустаје и НАТО који опстанак тражи у ривалству са Кином и замрзнутим конфликтом са Русијом, где ће не САД него Европа морати да се конфронтира са Русијом.

Заправо суштина Трампове и Ди Венсове политике је рестовање и време да се Америка посвети себи, реши своје унутрашње економске, друштвене и политичке проблеме, да земља која је сада подељена поново постане јединиствена.

Кина остаје највећи фокус. Земља која има највећу морнарицу у Азији, економију које се плаше скоро сви суседи захтева фокус који је тренутно померен на Украјини. Пацифик у економском и популационом смислу представља највиталнији део света, што Европа одавно није и као континет који се поново враћа “Времену нетрпељивих” (успон радикалне деснице и неофашизма).

НАТО у Трамповој визији

Овогодишњи самит у Вашингтону је показао суштину да се опет дошло да Трампов захтев да је он одлучио да Европљани који су правили такозване “сафари војске” време да врате снажне стајеће војске које су способне себе да бране и да нечекају Американце да их спасу авионима и тенковима, већ да преузму ту улогу на себе. Исто тако Трамп сматра да се превише новца даје Европљанима док америчка војска слаби, где се смањује број тенкова, авиона пропали пројетки Министарства одбране повећавају.

Сад чак издвајање од 2 посто су минимална. Већ Пољска издваја 5 псто, а неки и даље једва 1,5; 1,2 посто од укупно 32 чланице њих 24. Трамп заправо тражи да носилац одбране Европе буде сама Европа а не САД. Оно што неке чланице НАТО плаши јесте страх да би САД могле утицати на стварање нових европских војних и безебдносних савеза јер би се као и у првом мандату створио проблем са Трампом, који не жели више да плаћа европски авантуризам и да на уштрб САД и њене економије подиже Европу.

На крају доћи ћемо до тога да ће САД и Русија сесети за исти сто договорити се о интересној сфери поелде Европе и где би Белорусија била врата запада Москве и Украјина врата истока и југа заједно са Придњестровњем постали интересна сфера Русије и природним бедем заштите Русије од било каквог напада и тиме елиминише геополитички хаос који је иза себе оставио Борис Јељцин и да Путин успе да пронађе достојног заменика на челу Русије који би наследио њега и наставио његову политику.

И на крају суштина целе приче око избора прво у Русији па и у САД је потрага за политичким наследником, само што су га очито САД нашле, а можда и Путин, али га вешто крије до погодног тренутка. Трамп је с друге стране захвањујући пуцачу са грбаче скинуо суд на Флориди, зарадио милијарду долара, освојио номинацију Републикакнаца за председничку трку и промовисао новог наследника.

Ко је Џеј Ди Венс

Џеј Ди Венс је гласни критичар америчке војне помоц́и Украјини и подржава америчко финансирање Израела у рату против Хамаса.

Рођен је 2. августа 1984. године у Мидлтауну у Охају.

Служио као маринац пре него што је студирао политичке науке и филозофију на Државном универзитету Охајо и стекао звање доктора права на Правном факултету Јејла 2013. године. Венс је инвестирао у Румбле, канадску онлајн видео платформу популарну међу политичким десничарима.

Када је реч о његовим ставовима, Венс се противи абортусу. Предложио нацрт закона којим би брига о родној афирмацији малолетника постала кривично дело на основу федералног закона и којим би било блокирано коришћење средстава пореских обвезника за промену пола малолетника.

Такође се залаже за ограничавање имиграција.

Венс је рекао да САД не желе да се повуку из НАТО-а, али сматра да би Вашингтон требало да преусмери фокус на источну Азију, као и да одређене европске чланице НАТО-а не издвајају довољно средстава за сопствену безбедност. У браку је са бившом колегиницом са којом је заједно студирао право, Ушом Чилукури, од 2014. године и имају троје деце.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *