Моралес је изјавио да није повређен, док полиција још није званично потврдила да је овај левичар био мета напада
Бивши левичарски председник Боливије Ево Моралес за длаку је избегао атантат када су непознати нападачи отворили ватру на његов теренац.
Моралес је изјавио да није повређен, док полиција још није званично потврдила да је овај левичар био мета напада.
Ево Моралес, као један од најистакнутијих аутохтоних лидера и левичарских председника у Латинској Америци, био је мета неколико покушаја атентата и завера за време свог политичког деловања, нарочито током председничког мандата.
JUST IN: 🇧🇴 Former Bolivian President Evo Morales survives an assassination attempt.
pic.twitter.com/NJyfxQgLJf— BRICS News (@BRICSinfo) October 27, 2024
Његова политика национализације природних ресурса и борба за права аутохтоног становништва довела је до снажног противљења унутар Боливије, као и са међународним интересима, што је често водило до нестабилности и покушаја угрожавања његове безбедности.
Сви покушаји атентата и завере против Моралеса
1. Завера против Моралеса у Санта Крузу (2009)
Један од најпознатијих случајева догодио се 2009. године у Санта Крузу, где је полиција Боливије разоткрила наводну терористичку ћелију која је планирала атентат на Моралеса. Полиција је упала у хотел у којем су били смештени осумњичени и убијени су тројица странаца за које се веровало да су били повезани са терористичким активностима. Према извештајима, ова група је наводно планирала серију напада и атентат на Моралеса, као и на друге боливијске званичнике.
Овај догађај је изазвао велике контроверзе, јер је влада тврдила да је група имала подршку домаћих и страних елемената који су били противни Моралесовој политици. Моралес је лично изјавио да је ова завера била део шире кампање којом се желело спречити његово спровођење социјалистичких реформи у земљи.
2. Оптужбе за атентат у вези са изборима (2019)
Током политичке кризе која је уследила након спорних избора 2019. године, Ево Моралес је више пута изјављивао да постоји план за његово убиство. Док су се протести ширили улицама Боливије, а политичка тензија расла, Моралес је тврдио да су групе које се противе његовој владавини организовале заверу за његово убиство како би га уклониле с власти.
У новембру 2019. године, након што је оставка од њега захтевана и од војске, Моралес је напустио Боливију и отишао у егзил у Мексико, тврдећи да му је живот угрожен и да постоји “незаконита наредба за његово хапшење и убиство.” Након тога, добио је азил у Аргентини, одакле је наставио да учествује у боливијској политици.
3. Застрашивање и притисци на сараднике
Током своје владавине, Ево Моралес и његови сарадници често су били изложени претњама смрћу. Владина политика национализације, нарочито у секторима нафте и гаса, као и ширење социјалних програма, изазвали су огорчење код дела пословне заједнице и политичких противника. Бројне претње упућене Моралесу и његовим сарадницима током његовог председничког мандата додатно су појачале његову безбедност и стварале сталну тензију у политичком окружењу.
4. Моралесови наводи о страним обавештајним службама
Ево Моралес је више пута тврдио да страни обавештајни агенти покушавају да га дестабилизују или уклоне са власти. Једна од често навођених земаља била је Сједињене Америчке Државе, које су, према његовим речима, биле укључене у покушаје саботирања његове политике, посебно оне која се тицала коке и национализације енергетских ресурса.
Наслеђе и стална опасност
Ево Моралес остаје у Боливији као контроверзна, али истакнута политичка фигура, и његови политички противници настављају да се противе његовом утицају на политику земље. Од повратка у Боливију након избора 2020. године, наставио је да учествује у политичким активностима и синдикалним организацијама, али под сталним мерама безбедности због претњи које су и даље присутне.Ови догађаји показују сложеност политичке ситуације у Боливији током владавине Ева Моралеса и потврђују ризике које је носио са собом његов политички активизам и реформаторска политика.
Кратка биографија. Ко је Ево Моралес
Ево Моралес је боливијски политичар и први председник Боливије аутохтоног порекла. Његово пуно име је Хуан Еволио Моралес Ајма (Juan Evo Morales Ayma). Рођен је 26. октобра 1959. године у селу Исалави, које се налази у сиромашном региону департмана Оруро, у висоравни Анда.
Рани живот
Моралес потиче из сиромашне породице аутохтоног порекла (Ајмара народа), која се бавила пољопривредом. Као дете, радио је као пастир и пољопривредник. Када је одрастао, Моралес је постао синдикални активиста, посебно међу узгајивачима коке, биљке која има дубок културни значај за аутохтоно становништво Боливије.
Политички успон
Моралесова политичка каријера је започела 1980-их, када је постао лидер Савеза узгајивача коке (јер је кока традиционално повезана са културом и религијом аутохтоног становништва, иако је истовремено повезана и са производњом кокаина). Постао је један од најгласнијих критичара анти-наркотичке политике Сједињених Америчких Држава у Латинској Америци, тврдећи да се тако угрожава економска и културна основа многих аутохтоних заједница.
Године 1997. изабран је у боливијски Конгрес, што је била важна прекретница у његовој политичкој каријери. Његова странка, Покрет за социјализам (Movimiento al Socialismo – MAS), коју је основао, почела је да расте у популарности и подршци, посебно међу аутохтоним народом и сиромашним становништвом.
Председништво (2006–2019)
Ево Моралес је 2005. године изабран за председника Боливије са великом подршком. Добио је више од 50% гласова, што је први пут да је неки кандидат освојио већину од када је Боливија прешла на демократске изборе.
Током своје владавине, Моралес је спроводио низ реформи које су укључивале национализацију ресурса као што су гас и нафта, повећање социјалних програма и улагање у инфраструктуру. Његова влада је такође усвојила нови устав 2009. године, којим су призната права аутохтоног становништва, али и формално промењен назив земље у „Вишенационална Држава Боливија“.
Моралес је био на челу Боливије током значајног економског раста и смањења сиромаштва. Ипак, био је и контроверзна личност због своје ауторитарне тенденције и покушаја да остане на власти више мандата, упркос ограничењима.
Контроверзе и оставка
Ево Моралес је био реизабран за председника 2009. и 2014. године. Међутим, 2016. године је одржан референдум на коме су грађани Боливије одбацили измену устава која би му дозволила четврти мандат. И поред тога, Уставни суд Боливије је 2017. године донео одлуку да је Моралесу дозвољено да се кандидује за још један мандат.
На изборима 2019. године дошло је до оптужби за изборне неправилности и протеста, што је довело до велике политичке кризе. Под притиском јавности и војске, Ево Моралес је поднео оставку у новембру 2019. и побегао из земље, прво у Мексико, а затим у Аргентину, где је добио политички азил.
Живот после председништва
Након одласка са функције, Моралес је остао у Аргентини, али је и даље био активан у политици. Његова странка, Покрет за социјализам, освојила је изборе 2020. године, када је Луис Арсе, његов блиски сарадник, изабран за председника Боливије. Моралес се вратио у Боливију након победе Арсеа и наставио са политичким активностима и учешћем у јавном животу Боливије.
Наслеђе
Ево Моралес остаје једна од најзначајнијих фигура савремене Боливије. Његова председничка администрација донела је велики напредак у економском развоју и социјалној правди за аутохтоно становништво, али је његова жеља за останком на власти довела до политичких тензија и подељених мишљења о његовом наслеђу. За многе је симбол борбе за права аутохтоног становништва, док га други критикују због начина на који је настојао да задржи моћ.