Izrael je saopštio da su njegovi napadi na Iran u subotu bili odmazda za napade Teherana na Izrael 1. oktobra, što je poslednja razmena u njihovom eskalirajućem sukobu.
Ovo je bila poslednja u široj eskalaciji od početka rata u Gazi prošle godine, ali izraelsko-iransko neprijateljstvo se proteže decenijama unazad kroz istoriju tajnih ratova i napada na kopnu, moru, vazduhu i sajber prostoru.
Evo vremenske linije ključnih događaja:
1979. – Iranski prozapadni lider Mohamed Reza Šah, koji je Izrael smatrao saveznikom, zbačen je sa vlasti u Islamskoj revoluciji koja je postavila novu vladu, a protivljenje Izraelu je ideološki imperativ.
1982. – Dok je Izrael izvršio invaziju na Liban, iranska Revolucionarna garda radi sa svojim saveznicima šiitskim muslimanima na uspostavljanju Hezbolaha. Izrael će na kraju videti paravojnu grupu kao najopasnijeg protivnika na svojim granicama.
1983. – Hezbolah, koji podržava Iran, koristi bombe samoubice da protera zapadne i izraelske snage iz Libana. U novembru, automobil prepun eksploziva “zabija se” u libanski štab izraelske vojske. Izrael se kasnije povlači iz većeg dela Libana.
1992-94 – Argentina i Izrael optužuju Iran i Hezbolah da su organizovali bombaške napade samoubice na izraelsku ambasadu u Buenos Ajresu 1992. godine i jevrejski centar u tom gradu 1994. godine, od kojih je svaki ubio na desetine ljudi. Iran i Hezbolah negiraju odgovornost.
2002. – Otkrivanje da Iran ima tajni program za obogaćivanje uranijuma izaziva zabrinutost da pokušava da napravi nuklearnu bombu kršeći svoje obaveze iz sporazuma o neširenju, što on negira. Izrael poziva na oštre akcije protiv Islamske Republike Iran.
2006. – Izrael se bori protiv Hezbolaha u jednomesečnom ratu u Libanu, ali nije u stanju da slomi ovu teško naoružanu grupu, a sukob se završio u efektivnom ćorsokaku.
2009. – Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je u govoru nazvao Izrael „opasnim i fatalnim rakom“.
2010 – Stuknet, zlonamerni kompjuterski virus za koji se veruje da su ga razvile SAD i Izrael, korišćen je za napad na postrojenje za obogaćivanje uranijuma u iranskoj nuklearnoj lokaciji Natanz. To je prvi javno poznat sajber napad na industrijske mašine.
2012 – Iranski nuklearni naučnik Mostafa Ahmadi-Rošan ubijen je od bombe koju je motociklista u Teheranu postavio na njegov automobil. Gradski zvaničnici okrivljuju Izrael za napad.
2018 – Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozdravio je povlačenje SAD-a predsednika Donalda Trampa iz iranskog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama nakon godina lobiranja protiv sporazuma, nazivajući Trampovu odluku “istorijskim potezom“. Izrael je u maju saopštio da je pogodio iransku vojnu infrastrukturu u Siriji – gde Teheran podržava predsednika Bašara el Asada u građanskom ratu – nakon što su iranske snage ispalile rakete na Golansku visoravan koju su okupirali Izraelci.
2020 – Izrael pozdravlja atentat na generala Kasema Sulejmanija, komandanta prekomorskog ogranka iranske Revolucionarne garde, u napadu američke bespilotne letelice u Bagdadu. Iran uzvraća raketnim napadima na iračke baze u kojima se nalaze američke trupe. Povređeno je oko 100 američkih vojnih lica.
2021 – Iran okrivljuje Izrael za ubistvo Mohsena Fahrizadea, kojeg zapadne obaveštajne službe smatraju idejnim tvorcem tajnog iranskog programa za razvoj nuklearnog oružja. Teheran je dugo negirao bilo kakvu takvu ambiciju.
2022 – Predsednik SAD Džo Bajden i izraelski premijer Jair Lapid potpisali su zajedničko obećanje da će Iranu uskratiti nuklearno oružje u demonstraciji jedinstva saveznika koji su dugo podeljeni oko diplomatije sa Teheranom. Taj poduhvat, deo „Jerusalemske deklaracije” kojom se kruniše Bajdenova prva poseta Izraelu kao predsednik, dolazi dan nakon što je lokalnoj TV stanici rekao da je otvoren za upotrebu sile protiv Irana u „poslednjem slučaju” – očigledan korak ka prilagođavanju Izraela poziva na „verodostojnu vojnu pretnju“ svetskih sila.
April 2024. – U izraelskom vazdušnom napadu na kompleks iranske ambasade u Damasku ubijeno je sedam oficira Revolucionarne garde, uključujući dva viša komandanta. Izrael niti potvrđuje niti negira odgovornost. Iran odgovara baražom bespilotnih letelica i projektila u direktnom napadu bez presedana na izraelsku teritoriju 13. aprila. To je podstaklo Izrael da 19. aprila pokrene napad na iransko tlo, kažu izvori upoznati sa ovim pitanjem.
1. oktobar 2024. – Iran je ispalio preko 180 projektila na Izrael u, kako on naziva, osvetom za ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralahona 27. septembra u vazdušnom napadu na južna predgrađa Bejruta i ubistvo vođe Hamasa Ismaila Hanijea u iranskoj prestonici 31 jula.26. oktobar 2024. – Izrael je napao vojne lokacije u Iranu, rekavši da uzvraća na napade Teherana ranije ovog meseca. Nakon udara na vojne ciljeve, Iran izveštava o „ograničenoj šteti“ na nekim lokacijama.