U vreme kada sve tri velike nuklearne sile unapređuju svoje nuklearne arsenale, kada je ruski lider Vladimir Putin zapretio da postoje okolnosti u kojima bi razmišljao o upotrebi takvog oružja u Ukrajini, i kada je jedan preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije visi o koncu, poslednje što svetu treba je ubrzana trka u nuklearnom naoružanju.
Ali neko je zaboravio da kaže Heritage Foundation (fondacija nasleđa), koja je upravo objavila izveštaj da bi, ako se on primeni, to izazvalo nuklearno takmičenje koje će se moći upoređivati sa najgorim danima Hladnog rata.
Izveštaj fondacije rezimira predloženu nuklearnu izgradnju na sledeći način:
„Ova proširenja će uključiti veće snage podmornica sa balističkim projektilima (SSBN), dodatne bojeve glave na američkom kopnenom strateškom odvraćanju i skromnu drumsko-mobilnu varijantu kopnenog strateškog odvraćanja. U bliskoj budućnosti, Sjedinjene Države će otpremiti nestrateške nuklearne bojeve glave iz spremnih rezervnih zaliha u postojeće kapacitete na terenu”.
Pored svog žargonskog poziva na više nuklearnog oružja, izveštaj fondacije navodi da je njegov predlog da se proširi većina elemenata nuklearnih snaga SAD samo „skromno“ povećanje. Zaista, dokument sugeriše da bi njegov predlog za raspoređivanje više nuklearnog oružja naprednijih vrsta na kopnu i moru trebale da bude prvi korak ka još većem nagomilavanju koje će morati da sačeka dok ne bude na raspolaganju dovoljno novih nuklearnih proizvodnih objekata.
Nuklearke bez kraja, bilo gde?
Navedeno obrazloženje za ovo opasno nagomilavanje je da se nuklearna slika dramatično promenila poslednjih godina, pre svega zbog mogućnosti suočavanja sa ne jednim već dva nuklearna rivala sa uporedivim arsenalom — Rusijom, a sada Kinom. Ali nije očigledno da je neograničeno nagomilavanje najbolji način za rešavanje ovog izazova, ako se zaista materijalizuje.
Izveštaj fondacije tvrdi da su njegovi predlozi namenjeni sprečavanju, a ne izazivanju nuklearnog sukoba. Ali to udvostručuje trenutnu nuklearnu „trijadu“ nuklearnog oružja na kopnu, vazduhu i moru – destabilizujući stav koji čini nuklearni sukob verovatnijim.
Konkretno, kako su istakli stručnjaci od bivšeg ministra odbrane Vilijama Perija do pokojnog Danijela Elsberga, zadržavanje kopnenog elementa trijade — interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) — povećava nuklearne rizike. To je zato što posedovanje kopnenih raketa znači da bi predsednik morao da odluči da li da ih lansira za nekoliko minuta nakon upozorenja o napadu, čime se povećava mogućnost slučajnog nuklearnog rata izazvanog lažnom uzbunom.
Umesto da se predlaže da se eliminišu ICBM, izveštaj predlaže da se one postanu pokretne, što je ideja koju je Reganova administracija predložila 1980-ih i nazvana „MH raketa“ — kasnije, i očigledno bez ironije, nazvana „Peacekeeper“.
Ideja o mobilnom baziranju je na kraju napuštena zbog kombinacije tehničkih izazova i protivljenja rančera i drugih stanovnika zapadnih država u kojima je MH trebala da bude locirana. Ići na trošak i politička previranja koje bi oživljavanje sistema u stilu MH dovelo do toga nema smisla s obzirom na to da kopnene rakete nemaju nikakvu korisnu odbrambenu svrhu.
Sugerisanje da Sjedinjene Države sprovode šemu koja je sada neizvodljiva kao što je bila pre 40 godina, jasno pokazuje da je izveštaj zaglibljen u prošlosti, čak i kada tvrdi da iznosi plan fokusiran na budućnost.
Proizvodnja više nuklearnog oružja na američkoj strani neće ubediti Kinu da obuzda svoju nuklearnu ekspanziju. Verovatnije je da će ubediti Peking da napravi još više sopstvenog nuklearnog oružja. Neto rezultat će biti eskalirajuća trka u naoružanju koja će obe strane ostaviti ranjivijim. Očajnički je potreban nevojni pristup. Nažalost, Vašington je odbio predlog Pekinga da usvoji zajedničku obavezu da se prvo u sukobu odrekne upotrebe nuklearnog oružja, odbijajući da čak i razgovara o tome.
Bolji put napred, predložen u novom izdanju, koji predstavlja zajedničke stavove Instituta za političke studije, Pravda je globalna i stav Institut iz Kvinsa, bio bi da se započnu ozbiljne diskusije o kontroli naoružanja između SAD i Kine u kontekstu drugih napora da se smanje tenzije u njihovom odnosu. Čak i ako razgovori ne daju trenutne rezultate, mogli bi da postave teren za dogovor u nastavku.
Izveštaj fondacije naglašava koliko su SAD nazadovale od dana kada je Ronald Regan prihvatio ideju o oštrom smanjenju nuklearnog arsenala, a Džordž Buš stariji naredio da se taktičko nuklearno oružje ukloni sa američkih površinskih brodova — ne kao uslugu našim protivnicima, već jer je učinila Ameriku i svet sigurnijim mestom.Umesto da ponovo pokrene takmičenje u nuklearnom naoružanju u stilu hladnog rata, Vašington bi trebao da traži načine da smanji tenzije sa svojim najvećim rivalima. Politike koje je predložila Heritage Foundation bi gotovo sigurno učinile suprotno.