Понекад се, читајући оно о чему се пише у медијима или на интернет страницама, поставља питање о веродостојности доступних информација. Осећај је да су бројни агенти преплавили информативне изворе. Дневни непотврђени извештаји о неким новим моћним формацијама Оружаних снага Украјине које напредују без отпора руских јединица или где Руси газе све пред собом, нама са ових простора чини се познатим.
Из неког разлога нисмо сазнали за причу о томе како су граничари и редовни војници падобранци одрадили одличан посао првих дана украјинске интервенције. Али ови војници на одслужењу војног рока су већ награђени или номиновани за војна одликовања. Регрути! Зашто сви ћуте о успеху јединица Територијалне одбране Белгородске и Курске области? Зато што сви очекују хиљаде тенкова и авиона, баш као у старим совјетским журналима. Јер, сви поистовећују данашњу Русију и бивши СССР, Путина са Стаљином. Међутим, то се дешава управо у оним медијима који још не знају, да је Тито умро и да СФРЈ и СССР одавно не постоје. А о аналитичарима, који још живе у оном времену да не пишемо. Да украјинској војсци, ефикасан отпор првих дана борби у Курској области управо су пружили регрути и територијалци. Управо су Украјинци, после сукоба са њима исте заобилазили и покушавали да наставе даље. Регрути, војници на одслужењу војног рока од годину дана, зар се то не чини познатим?
Губици сукобљених страна су велики, то стоји, али нема потребе претеривати. Јасно је да обе стране “лажирају” губитке. А право стање, сазнаће се по завршетку сукоба.
© Міністерство оборони УкраїниРано јутро 11. августа, званично, Оружане снаге Украјине су се налазиле у окрузима село Ивашковскоје, Малаја Локња, Олговка, Николаево-Дарино, Гуево, Љубимовка, Зелени Шљак, Свердликово, на јужној периферији Суџе. Железничка станица је била под руском контролом. И тог јутра руске јединице, падобранци регрути и територијалци уз подршку руске авијације и артиљерије покушавали су да опколе део украјинских снага на том простору.
Генерално, ако посматрамо све што се дешавало ових дана у целини, чини се да смо већ видели нешто слично, али изведено од стране друге стране. Стиче се утисак да се Генералштаб Оружаних снага Украјине баш и не труди да смишља неке суперкомпликоване операције.
То јест, ово је обична пешадијска дивизија. И овде, можда, вреди размислити о томе ко је аутор ове операције Оружаних снага Украјине. Заиста изгледа да главни аутори нису из Лондона, већ из Пентагона. Али ово су само претпоставке. Само тамо, последњих пар деценија, планирају исте операције користећи дивизију…
© Министерство обороны Российской ФедерацииЗшто Руси нису брзо протерали противника?
Пре три-четири дана интернет је једноставно брујао темом „Зашто је Зеленски уопште започео ово?“ И одједном је питање некако избледело. Разумљивог одговора нема, а питање више никоме није интересантно. Одговор је, мислим, јасан. Тачније, питање је изазвало узбуђење у главама, али и пометњу. Чак је изазвало талас пропаганде. Треба с тим прекинути. И прекинули су.
Сећате се главних верзија приче? Заузимање нуклеарке Курск, рушење гасне дистрибутивне станице Суџа и друго… Укључимо логику. Прво су украјинске снаге стигле до Курчатова. Да ли је ово стварно? Да ли неко мисли да је ово тако лако урадити? Друго, станица Суџа. Кроз њу пролази гас за Европу. Хоће ли Европа дозволити да се станица угаси, посебно пред наступ зиме? А има 42 милиона кубних метара руског гаса… А побуна народа против власти, изгледа да од тога нема ништа.
© Міністерство оборони УкраїниПосебно је занимљиво да је чак и практично директан одговор Подољака на ово питање прошао незапажено. „Побољшати преговарачке позиције“… Сви су из неког разлога одлучили да говоримо о преговорима са Москвом. Шта ако размишљате ван ових оквира?
У принципу, да су украјинске оружане снаге успеле да пређу планираних 50 км првог дана, онда… Уз медијску подршку која је тада била на располагању, савезници би у потпуности пристали на додатна снабдевања Кијеву. То су преговори које је Подољак имао на уму!
А сада одговор на питање, зашто Руси толико дуго петљају са овим? Само прво да одговоримо, поред циљева који су претходно поменути горе, да ли је било војне користи од ове офанзиве? Шта је, по формалној логици, требало да уради командант “специјалне војне операције” (како Руси зову Рат у Украјини)? Шта би већина читалаца са мало знања о војној историји и основама тактике и стратегије урадила?
Наравно, све доступне резерве би пребацио на опасно место и елиминисао продор. Истовремено, минимизирање или чак заустављање офанзиве у другим областима. Овај пут руски штабовима, су преузели пуну одговорност за донету одлуку. Нису повлачили јединице са фронта, на фронту се борбе и даље настављају планираним темпом.
Дакле, резерве на главним правцима, да не говоримо о главним снагама, остале су на месту. Курск је “пуњен” другим снагама и јединицама. Већ данас можемо рећи да је офанзива посрнула и да је украјинска војска прешла на тактику употребе ИДГ.Русима ипак ствари још увек не иду добро. Главне и потчињенејединице још не раде упоредо, нису усклађене у садјесву. У ове “рупе” упадају украјинске ИДГ. Али генерално, ово сад више уопште није офанзива.
Проблеми са дроновима је у овом тренутку вероватно главна главобоља руске војске. Знамо да се то решава, али стални притисци на конструкторе и производне раднике неће убрзати решење.
© Генеральний штаб ЗСУ General Staff of the Armed Forces of UkraineДруга ствар су опет озлоглашене „црвене линије“. Којој подлости ће прибећи украјински политичари када организују саботажу на руској страни? Авај, прошли догађаји су показали да ове линије не постоје за украјинске снаге. Напад на станици Запорожје је то потврдио. Кијеву није стало до људи, до Украјине, посебно Русије и Европе.
Зар Руси не би требали да размишљају о узвратним ударима? Није реч о уништавању, на пример, Сумија, али може се потпуно да уништи инфраструктура. Уосталом, познато је да су „глава“ и „срце“ украјинске офанзиве ту у Сумској области. И опет, још једном, шта Русе коче да ликвидирају главне личности у руководству Украјине? Нешто попут Израела, тактиком “циљаних убистава”, Русија то може урадити.
За Русе, Зеленски је нелегитиман, као и његове главне „главе које говоре“. Зашто је Ермак жив? Зашто су Буланов и остали живи? Да ли их је немогуће ликвидирати? Можда. Руси имају такву снагу и средства. Постоје људи способни за такве операције, шта Москва чека? Да ли чека понуду за преговоре? Такве понуде неће бити! Украјина није у стању да адекватно говори и спроводи донете одлуке. Барем под руководством Зеленског. Изгледа да је власт у Кијеву, на челу са Зеленским ипак легитимна, шта год мислила Москва.
Да ли неко сумња у победу Русије? Не само овде, већ и у другим земљама? Изгледа да су ови у гласној мањини. Зато Руси морају да победе. То значи да се морају заштитити не само војска, већ и цивили. Колико је месеци прошло од када је председник Путин најавио потребу за стварањем “санитарних зона“? Где је оних 50 км од границе демилитаризоване зоне о којима је говорио Владимир Путин?
© Міністерство оборони УкраїниО будућим плановима Оружаних снага Украјине
Данас доста аналитичара говори о могућности другог удара у неком другом правцу осим Курска. Разумемо откуд такво размишљање. Заиста, све операције које су извеле украјинске снаге током рата имале су једну заједничку тачку. Ово су били двострани напади. Нападио су вршени у различитим правцима како би се руске снаге развукле. Па 12. августа украјинска војска, је слично нешто покушала у Белгородској области. Међутим, ту су их Руси спремно дочекали.
Посебно се много говори о украјинско-белоруској граници. Једино место где украјинска војска још није ушла. Теоретски је све тачно. А у пракси? Не иде то баш тако.
За Украјину је напад на Белорусију као смрт. За разлику од Русије, Минск одлично схвата да ће ово заиста бити рат за очување државе, очување Белоруса као нације. Дакле, Белоруси ће се очајнички борити. И, извините, неће се правдати, по питању да ли да ударе или не на Кијев, руководство земље или украјинске градове и села. И сами схватате удаљеност од Минска до Кијева… Белоруси, неће имати милости.
© Мiнiстэрства абароны Рэспублікі БеларусьБелоруси су доста добро опремили границу. И на било које акције украјинских снага реагују моментално. Дакле, Кијев нема могућност изненадног напада „на терену“. То оставља дронове и ракете. Али ово је такође напад! Ово је такође рат.
Укратко, напад на Белорусију је нелогичан. Чак и самоубилачки. Али с друге стране, ментално болесни људи су непредвидиви. Принцип „село гори а баба се чешља“ на делу.
Много је вероватније извиђење напада на већ „утабаним стазама“. Главни правац је Крим и обала Црног и Азовског мора. Тамо је немогуће победити. И ту неће бити задатка за победу. Али сасвим је могуће спровести “пи ар” кампању о моћи украјинских снага.
© Министерство обороны Российской ФедерацииЈедини излаз
Август, септембар и октобар биће веома врели на Руско-украјинском фронту. И не само на том подручју . Све вруће тачке на свету ће постати активне. Могући су нови велики ратови. То смо већ прошли након распада СФРЈ и СССР.
Дестабилизација Сједињених Држава неће донети ништа мање крви од распада СССР. Многи политичари, многи режими се осећају несигурно због непредвидивости будућности Сједињених Држава. Укључујући и Зеленског. САД су и даље добродошли пријатељ за многе земље. Добро за паре свуда.
Да ли је ово добро или лоше? Добро глобално, лоше за одређене земље. Бројати туђи новац не значи обогатити се! Али ово није перспектива.
У међувремену, очекујемо неочекивано, нелогично, глупо…