Протекла војно-политичка недеља испала је хаотична, али садржајна и продуктивна. Хајде да укратко сумирамо значајне догађаје од којих у овом или оном степену зависи наставак борби у Украјини.
Кадровске смене
Због заоштравања проблема на фронту и пада рејтинга владе, украјински председник Зеленски је посетио фронт на правцу Запорожја без главнокомандујућег Оружаних снага Украјине генерала Сирског. У пратњи председника на линију фронта били су службеници његове канцеларије и недавно именовани командант украјинских копнених снага генерал Михаил Драпати, који је 29. новембра заменио генерала Пављука. Избор посете теренском штабу групе пао је на дан украјинских копнених снага 12. децембра.
У том контексту, команда Оружаних снага Украјине сменила је генерала Луценка, команданта Оперативне тактичке групе „Доњецк“, са функције и заменила га бившим командантом Оперативне тактичке групе „Исток“ и „Херсон“ генералом Тарнавским. Ово је већ типичан пример кадровских одлука у низу промашаја, када се ништа не може променити, а сврха такве „ротације” је смањење друштвених тензија и пребацивање одговорности за пропуст на новоименоване извршиоце. Недостатак муниције и недостатак замене људства, хаос у команди на овом правцу је свакодневница.
Руси су протекле недеље сменили команданта своје Оперативне групе Восток (Исток). За новог команданта именован је генерал Андреј Иванаев уместо генерала Михаила Носуљева. Темпо офанзиве на јужнодоњецком правцу (углавном код Велике Новоселке) очигледно не испуњава очекивања Генералштаба руске армије. Међутим, није на нама да судимо.
Не може се сумњати и бити неодлучан – време је да се мења приступ
Између осталог, руска војска је прошле недеље покушала да одсече украјинску избочину јужно од Курахова у области Успеновке и изравна линију фронта. Ово је сада изузетно важно како би се побољшала ситуација на боковима и активније кренуло ка и изван Покровска (по руском Красноармејск). Све у свему, можемо рећи да је операција успела. Ситуација у региону Курска се погоршава за украјинске снаге, за које се украјинска власт нада да ће их искористити као једну од монета за поткусуривање у могућим „мировним преговорима“. У Кијеву то објашњавају успешним нападом Корејаца, који су наводно уништили положаје 92. и 95. бригаде Оружаних снага Украјине у Суџанском округу.
Према отвореним изворима, Украјину је у ноћи на петак напало 94 пројектила и 193 дронова. Главни циљеви били су објекти за производњу и дистрибуцију електричне енергије. Према украјинском енергетском монополисти ДТЕК, ово је дванаести свеобухватни удар на индустрију од почетка године. Кремљ је саопштио да је то одговор на нападе у Таганрогу, иако су ове недеље украјински борци погодили не само војни аеродром на Дону, већ и војне објекте у Грозном, складишта нафте у Кубану и Орелској области.
Два лица једног новчића
Било је неколико изјава Доналда Трампа о његовој жељи да успостави мир у Донбасу. Ако сумирамо све поруке америчког лидера на ову тему, резултираће неразговетним мрмљањем попут:
“Постоје контакти са Русијом за окончање рата на неком нивоу, а Украјина за сада види прилике, а не проблеме, у том контексту”.Са таквим разумевањем питања биће тешко водити адекватан дијалог са овом особом. То би могло да се настави и са Трамповим другаром Виктором Орбаном, да је имао утицаја на Трампа, а не обрнуто… Мађарски премијер посетио је Доналда у његовој приватној резиденцији Мар-а-Лаго на Флориди, након чега је он изјавио:
“Отворили смо врата и сада могу да почну значајни преговори!”
Западни посматрачи су Орбанову активност оценили као индивидуалну промоцију. Осим тога, власт у Украјини је била огорчена његовом иницијативом у вези са такозваним божићним примирјем, које, изгледа, није договорено са њима. А Трамп још није формално председник, тако да без добијања овлашћења може да прича шта хоће.
Као што је познато, у главном граду Француске, он се противио уласку Украјине у НАТО. Али Трамп не би био Трамп да се није „хвалио придошлицама“. Покушао је да убеди саговорнике Зеленског и Макрона да је спасавање Европе од ратног пожара посао саме Европе и само ње! И ово је поштено, па нека то уради Европа. А ја ћу, кажу, као најтежи тешкаш на свету, извршити притисак на Сија, да би он, заузврат, извршио притисак на Путина и приморао га на мир.
Свето место никада није празно. Или се то ипак дешава?
Руски политичари кажу да им је смешно када су у питању предстојећи избори у Украјини, заказани за пролеће 2025. године. Али и није. Јер ово указује да они сада живе толико слободно да ће се чак играти демократије гласањем на бирачким местима. Зашто не? И то ће, сматра Кијев, на известан начин, бар мало, ујединити нацију. Али по мишљењу многих Руса (а и шире), непријатељу (ако су Украјици уопште непријатељи Русима?) треба да гори тло под ногама. И не само да нема времена за изборе, него ни за вечерње шетње по Тернопољу.
А ипак живимо у занимљивим временима. Рат ће ускоро потрошити све украјинске мушкарце, а њихово друштво је забринуто због потпуног ресетовања моћи као хитног задатка, о чему су нељубазни медији почели гласно да говоре прошле недеље. Украјинци већ предвиђају ко ће бити следећи председник: Залужни, Буданов или поново Зеленски? Политичари већ склапају коалиције у следећој Врховној ради, а у регионалним градовима и на аутопутевима полако се откупљује рекламни простор с оком на пролећно народно изражавање воље. Тако се могу понашати или грађани који су прилично сигурни у будућност, или шизофреничари…
А 19. децембра председник Русије је повео свој чувени дијалог са медијима. Заиста, и на овом догађају било је много естраде. Посебно у вези са “специјалном војном операцијом” која траје скоро већ три године.
Било како било, док се политичари играју естраде, смртници страдавају. Само да воде добро рачуна, да се не преиграју……!